Хасан-бегова џамија
| Хасан-бегова џамија у Нишу | |
|---|---|
 Хасан-бегова џамија у Шуматовачкој улици | |
| Опште информације | |
| Место | Ниш |
| Општина | Градска општина Црвени Крст |
| Држава |  Србија |
| Врста споменика | Џамија |
| Време настанка | 1737. |
| Тип културног добра | Споменик културе од великог значаја |
| Власник | Република Србија |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе Ниш |
Хасан-бегова џамија је џамија смештена у Шуматовачкој улици недалеко од Ректората Универзитета у Нишу, у Србији, и представља задужбину Хасан-бега.
Називи
[уреди | уреди извор]Локално становништво ову џамију назива „Стара џамија“, „Крња џамија“, џамија код велике пијаце, џамија код Бановине, или џамија у Шуматовачкој улици.
Османлије су ову џамију по својим дародавцима звали и џамија Хаџи Хусеина и џамија Арабаџи-баше.[1]
Статус и категорија заштите
[уреди | уреди извор]Због свог историјског, архитектонског и верског значаја Хасан-бегова џамија у централном делу Ниша, на десној обали Нишаве, проглашене је, за „Културно добро од великог значаја“ и уведена у централни регистар споменика културе у Републици Србији.[2]
Надлежни завод који води локални регистар и бригу о овом археолошком локалитету је: Завод за заштиту споменика културе Ниш.
Историја
[уреди | уреди извор]Основно обележје османске власти у градовима на простору данашње Србије, поред војног присуства – утврђења са гарнизоном, биле су богомоље, подизане углавном на личну иницијативу значајнихличности и задужбинара. Када су се у Ниш доселили представници централне и локалне власти исламске вере, а често и избеглице њима су биле потребне богомоље за исповедање сопствене религије, и због све веће исламизацијелокалног становништва.[3]
Наима када су Београдски мухаџири (избеглице), под најездом аустријске војске на Београд подигли своје насеље испред Београдске капије Нишке тврћаве 1718. године, велики број његових становника остао је да живи у Београд махали, и након повратка Београда у османске руке 1739. године и у овој махали 1737. године подигли и џамију, која је названа по својим завештаоцима, Хасан-бегова џамија, џамија Хаџи Хусеина и џамија Арабаџи-баше.[4]
Џамија након ослобођења Ниша 1878.
[уреди | уреди извор]Вишевековна доминација у последњем веку османске власти,[5] оставила је снажан траг у свести становништва Ниша и околине, за које је џамија са својим високим минаретом била страшни подсетник на прошлост. Поред тога, нишке џамије изгубиле су функцију након што је више од 95% муслиманскогстановништва напустило град.[6][7] Званични подаци српских власти из 1878.године говоре о постојању нешто више од 300 турских житеља Ниша, који су се настанили у Београд-махали и користили Хасан-бегова џамију.[8][9]
Оштећења џамије
[уреди | уреди извор]Џамија је први пут оштећена 1896. године током великих поплава.[10]
Велика оштећена на џамији догодила су се и 1944. године у савезничком бомбардовању Ниша. Џамија је изгорела до темеља а остао јој је само минарет без врха.
Након Другог светског рата џамија је напуштена од исламске заједнице због опасности урушивања.
Током НАТО бомбардовања СР Југославију с краја 20. века простор између Зелене пијаце и Ректората Универзитета бомбардован је 7. маја 1999. године касетним бомбама које су забрањене међународним конвенцијама.[11] Девет година касније, на датум 2. фебруара 2008. године[12], пронађена је жута касетна бомба „блу 97“ америчке производње. По хитном поступку Одељење за ванредне ситуације извршило је разминирање дворишта џамије.
Од 24. до 26. маја 2009. године вршено је деминирање Шуматовачке улице на локацији ове џамије.[13] Исте године, од 19. до 21. јуна, руски деминери су претраживали двориште џамије за заосталим касетним бомбама[14]
Епилог
[уреди | уреди извор]У данашње време, Меџлис исламске заједнице Ниш користи обновљену џамију Ислам-аге Хадровића у улици Генерала Милојка Лешјанина, а постоји намера да се обнови и користи и Хасан-бегове џамије у Шуматовачкој улици, која је данс у јадном стању.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Горан Милосављевић, Нишке џамије у османским пописима и делима путописаца : пет векова доминације ислама, Зборник радова Народног музеја у Нишу, стр. 111
- ^ Мирчетић Д. Ж. (2002). Историјски архив Ниш 1948-1998. Ниш: Вук Караџић
- ^ Горан Милосављевић, Нишке џамије у османским пописима и делима путописаца : пет векова доминације ислама, Зборник радова Народног музеја у Нишу, стр. 107
- ^ Група аутора, Историја Ниша том I, 258
- ^ Споменица шездесетогодишњице и освећења споменика ослобођења Ниша 1877–1937, Извештајодбора за подизање споменика, Ниш, 1937, 27-96
- ^ Justin McCarthy, Death and exile – The ethnic cleansing of Ottoman Muslims 1821–1922, Princeton, New Jersey, 1995. 104
- ^ Кеmal Karpat, Studies on Ottoman social and political history, Leiden, 2002 стр.370
- ^ М. Милићевић, Краљевина Србија, 108
- ^ Б. Ловрић, Историја Ниша – поводом педесетогодишњице ослобођења Константиновог и Немањиног града, Ниш, 1928, 90.
- ^ Martijn Theodoor Houtsma, E.J. Brill's first encyclopaedia of Islam, 1913-1936, Volume 1, 1987 - pp. 926.
- ^ Б92: „Уништена касетна бомба из 1999.“, Приступљено 29. 4. 2013.
- ^ Блиц: „Чистиће се само двориште џамије“, Приступљено 29. 4. 2013.
- ^ Јужне вести: „Деминирање старе џамије“ (иза Бановине), Приступљено 29. 4. 2013.
- ^ Вести.rs: „Траже бомбе око џамије“, Приступљено 29. 4. 2013.
Литература
[уреди | уреди извор]- Роберт Мантран, Историја Османског царства, Београд, 2002.
- Милан Милићевић, Краљевина Србија: Нови крајеви, Београд, 1884.
- Гордана Милошевић, „Италијански план“ Ниша из 1719. године као повод за реконструкцију изгледа средњовековног и античког града, Ниш и Византија 3 (2005), 149–162.
- Ема Миљковић Бојанић, Детаљни попис нахије Ниш из 1516. године, Центар за истраживање/САНУ Универзитета у Нишу, Билтен 1, Београд – Ниш, 2000, 3–12.
- Ема Миљковић, Османске пописне књиге дефтери као извори за историјску демографију: могућности истраживања, тачност показатеља и методолошке недоумице, Теме 1 (2010), 363–373.
- Ема Миљковић, О значају османских пописних књига као историјских извора – на примеру дефтера Смедеревског санџака, Историјски часопис 49 (2002), 123–138.
- Justin McCarthy, Death and exile – The ethnic cleansing of Ottoman Muslims 1821–1922, Princeton, New Jersey, 1995.
- Видосав Петровић, Ниш у делима путописаца, Ниш, 2000
Види још
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
Медији везани за чланак Хасан-бегова џамија на Викимедијиној остави
