Пређи на садржај

Хелен (син Деукалиона)

С Википедије, слободне енциклопедије

У грчкој митологији, Хелен (антгрч. Έλλην [Hellen], лат. Hellen) јесте праотац Хелена [ru] или Грка. Син је Деукалиона, оснивача људског рода.

Митологија

[уреди | уреди извор]

Хелен је имао три сина: Еола, Дора и Ксута. Еол је постао праотац еолоског племена, Дор дорског племена, а Ксут јонског и ахејског племена и то захваљујући својим синовима Јону и Ахеју, које је имао са својом женом Креусом, кћерком атинског краља Ерехтеја.

Хелен је имао брата Етлија, чији су синови Етол и Епеј били оснивачи племена Етолаца и Епејаца.

Легенда о Хелену и његовим синовима потиче из млађег доба јер се у старим митовима и народним причама не спомиње Хелен. Вероватно је требало наћи неког јунака који би објединио и објаснио заједничко порекло свих Хелена, како су Грци сами себе звали.[1]

Називом „Грци[2] Римљани звали целокупно становништво Грчке - Хеладе, према маленом дорском племену, на обали Епира, са којим су, највероватније прво дошли у контакт.

  1. ^ То је последњи камени свод у завршној систематизацији грчке народне традиције... (Г. Томсон).
  2. ^ “Грци је изведено из латинског „Graeci

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Замаровски, Војтех (1985). Јунаци античких митова: Лексикон грчке и римске митологије. Загреб. стр. 128.