Херберт Џорџ Велс
| Херберт Џорџ Велс | |
|---|---|
 Херберт Џорџ Велс | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 21. септембар 1866. |
| Место рођења | Бромли, Уједињено Краљевство |
| Датум смрти | 13. август 1946. (79 год.) |
| Место смрти | Лондон, Уједињено Краљевство |
| Потпис |  |
| Royal College of Science, Империјални колеџ Лондон | |
Херберт Џорџ Велс[1][2] (енгл. Herbert George Wells; Бромли, 21. септембар 1866 — Лондон, 13. август 1946) је био енглески новинар, социолог, историчар и књижевник највише познат по својим делима научне фантастике као што су Временска машина, Рат светова, Невидљиви човек и др.[3] Плодан у многим жанровима, написао је на десетине романа, кратких прича и дела друштвених коментара, историје, сатире, биографије и аутобиографије. Његов рад обухвата и две књиге о рекреативним ратним играма. Велс се сада најбоље памти по научнофантастичним романима и често га називају „оцем научне фантастике“, заједно са Жил Верном и издавачем Хјугом Гернсбаком.[4][5][а]
Током свог живота, међутим, био је најистакнутији напредним стајалиштима, чак пророчански друштвени критичар који је своје књижевне таленте посветио развоју прогресивне визије на глобалном нивоу. Као футуриста, написао је бројна утопијска дела и предвидео је појаву авиона, тенкова, свемирских путовања, нуклеарног оружја, сателитске телевизије и нечега што подсећа на Светску мрежу.[6] Његова научна фантастика замишљала је путовање кроз време, инвазију ванземаљаца, невидљивост и биолошки инжењеринг. Брајан Олдис је Велса назвао „Шекспиром научне фантастике“, док га је амерички писац Чарлс Форт сматрао „дивљим талентом“.[7][8]
Велс је чинио своја дела уверљивима уносећи уобичајене детаље уз једну изузетну претпоставку - названу „Велсов закон“ - што је новело Џозефа Конрада да га 1898. назове „реалистом фантастике“.[9] Његова најзначајнија научнофантастична дела укључују Времеплов (1895), који је био његов први роман, Острво доктора Морoа (1896), Невидљиви човек (1897), Рат светова (1898) и војну научну фантастику Рат у ваздуху (1907). Велс је четири пута био номинован за Нобелову награду за књижевност.[10]
Велсовo најраније специјализовано образовање било је у области биологије, а његово размишљање о етичким питањима одвијало се у специфично и фундаментално дарвинистичком контексту.[11] Он је такође је био отворени социјалиста од малих ногу, често (али не увек, као на почетку Првог светског рата) симпатизирајући пацифистичке ставове. Његови каснији радови постајали су све више политички и дидактички, а писао је мало научне фантастике, док је понекад у службеним документима назначио да је његово занимање новинар.[12] Романи попут Кипса и Историје господина Полија, који описују живот ниже средње класе, довели су до сугестије да је он достојан наследник Чарлеса Дикенса,[13] али је Велс описао низ друштвених слојева и чак покушао, у Тоно-Бунгахз (1909), дијагнозирати енглеско друштво у целини. Велс је био дијабетичар и саоснивач је добротворне организације Дијабетичарске асоцијације (данас познате као Дијабетес УК) 1934.[14]
Биографија
[уреди | уреди извор]Родио се у породици радничке класе. Школовао се до 1879, кад родитељи више нису били у могућности да га финансирају, па је постао тапетарски помоћник. Тај посао му се није свидео, па је био срећан када га је мајстор отпустио 1883. Радио је као помоћни учитељ у основној школи, па је са осамнаест година добио стипендију и почео да студира биологију. На универзитету се истиче знањем, али и интересовањем за реформу друштва кроз идеје социјализма и платонизма. Изгубио је стипендију и посветио се педагошком раду. Релативно касно је почео да пише. Био је политички активан у социјалистичким круговима, али је временом постао маргинална политичка личност. Занимљиво је да се сматра зачетником стоних ратних друштвених игара.
Женио се два пута, први пут са сестричном Изабел Мери Велс, 1891. године, а други пут са Ејми Кетрин Робинс, 1895. године, са којом је имао два сина. Познате су његове бројне ванбрачне авантуре као и ванбрачна деца. Његов савременик је био Жил Верн. У Велсовим делима поента је била на последици употребе проналазака, и то најчешће мрачним. Његов роман првенац био је Времеплов који се бави потпуно новом идејом путовања кроз време и негативном утопијом далеке будућности.[15]
Непотпун списак дела
[уреди | уреди извор]- Времеплов (The Time Machine) (1896)
- Острво доктора Мороа (The Island of Dr. Moreau) (1896)
- Невидљиви човек (The Invisible Man) (1897)
- Рат светова (The War of The Worlds) (1898)
- Људи попут богова (Men Like Gods) (1923)
- Обриси будућности (The Shape of Things to Come) (1933)
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Science fiction magazine editors Hugo Gernsback and John W. Campbell were the inaugural deceased members of the Science Fiction and Fantasy Hall of Fame, inducted in 1996 and followed annually by fiction writers Wells and Isaac Asimov, C. L. Moore and Robert Heinlein, Abraham Merritt and Jules Verne.[16]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ "Wells, H. G.". Revised 18 May 2015. The Encyclopedia of Science Fiction (sf-encyclopedia.com). Retrieved 22 August 2015. Entry by 'JC/BS' John Clute and Brian Stableford.
- ^ Parrinder, Patrick (2004). Oxford Dictionary of National Biography. Oxford University Press.
- ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 35. ISBN 86-331-2112-3.
- ^ Adam Charles Roberts (2000). „The History of Science Fiction”. Science Fiction. Routledge. стр. 48. ISBN 0-415-19204-8.
- ^ Siegel, Mark Richard (1988). Hugo Gernsback, Father of Modern Science Fiction: With Essays on Frank Herbert and Bram Stoker. Borgo Pr. ISBN 0-89370-174-2.
- ^ „HG Wells: A visionary who should be remembered for his social predictions, not just his scientific ones”. The Independent. 9. 10. 2017.
- ^ Wagar, W. Warren (2004). H. G. Wells: Traversing Time. Wesleyan University Press. стр. 7.
- ^ Wells, Herbert George (2007). The Time Machine. London: Penguin UK. стр. xiii. ISBN 9780141439976.
- ^ „How Hollywood fell for a British visionary”. The Telegraph. Приступљено 14. 3. 2019.
- ^ "Nomination Database: Herbert G Wells". Nobel Prize.org. Retrieved 19 March 2015.
- ^ Robert M. Philmus and David Y. Hughes, ed., H. G. Wells: Early Writings in Science and Science Fiction (Berkeley, Los Angeles, and London: University of California Press, 1975), p. 179.
- ^ Vincent Brome, H. G. Wells: A Biography (London, New York, and Toronto: Longmans, Green, 1951).
- ^ Vincent Brome, H. G. Wells: A Biography (London, New York, and Toronto: Longmans, Green, 1951), p. 99.
- ^ „H G Wells - Author, Historian, Teacher with Type 2 Diabetes”. www.diabetes.co.uk. 15. 1. 2019. Приступљено 18. 2. 2019.
- ^ Бакић, Илија (2015). 101 лице фантастике. Нови Сад, Зрењанин: Агора. стр. 274—275.
- ^ „Science Fiction and Fantasy Hall of Fame”. Mid American Science Fiction and Fantasy Conventions, Inc. (midamerican.org). 22. 2. 2008. Архивирано из оригинала 22. 7. 2015. г. Приступљено 22. 8. 2015. Last updated in 2008, this was the official homepage of the Hall of Fame to 2004.
Литература
[уреди | уреди извор]- Dickson, Lovat. H. G. Wells: His Turbulent Life & Times. 1969.
- Foot, Michael. H. G.: History of Mr. Wells. Doubleday, 1985 (ISBN 978-1-887178-04-4), Black Swan, New edition, Oct 1996 (paperback. ISBN 0-552-99530-4)
- Gilmour, David. The Long Recessional: The Imperial Life of Rudyard Kipling. New York: Farrar, Straus and Giroux, 2002 (paperback. ISBN 0-374-18702-9); 2003 (paperback. ISBN 0-374-52896-9).
- Gomme, A. W., Mr. Wells as Historian. Glasgow: MacLehose, Jackson, and Co., 1921.
- Gosling, John. Waging the War of the Worlds. Jefferson, North Carolina, McFarland, 2009 (paperback. ISBN 0-7864-4105-4).
- Jasanoff, Maya, "The Future Was His" (review of Sarah Cole, Inventing Tomorrow: H.G. Wells and the Twentieth Century, Columbia University Press, 374 pp.), The New York Review of Books, vol. LXVII, no. 12 (23 July 2020), pp. 50–51. Writes Jasanoff (p. 51): "Although [Wells] was prophetically right, and right-minded, about some things... [n]owhere was he more disturbingly wrong than in his loathsome affinity for eugenics..."
- Lynn, Andrea The secret love life of H.G. Wells
- Mackenzie, Norman; Mackenzie, Jean (1973). The Time Traveller: the Life of H G Wells. London: Weidenfeldyear=1973. ISBN 0-2977-6531-0.
- Mauthner, Martin (2007). German Writers in French Exile, 1933–1940. London: Vallentine and Mitchell. ISBN 978-0-85303-540-4.
- McLean, Steven (2009). The Early Fiction of H. G. Wells. Fantasies of Science'. Palgrave. ISBN 9780230535626.
- Partington, John S. (2003). Building Cosmopolis: The Political Thought of H. G. Wells. Ashgate. ISBN 978-0754633839.
- Shadurski, Maxim (2020). The Nationality of Utopia: H. G. Wells, England, and the World State. London: Routledge. ISBN 978-0-36733-049-1.
- Sherborne, Michael (2010). H. G. Wells: Another Kind of Life. London: Peter Owen. ISBN 978-0-72061-351-3.
- Smith, David C. (1986). H. G. Wells: Desperately Mortal: A Biography. New Haven: Yale University Press. ISBN 0-3000-3672-8.
- West, Anthony. H. G. Wells: Aspects of a Life. London: Hutchinson, 1984.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Библиотечки ресурси о Херберт Џорџ Велс |
| Аутор Херберт Џорџ Велс |
|---|
- Херберт Џорџ Велс на сајту IMDb (језик: енглески)
- Херберт Џорџ Велс на сајту ISFDb (језик: енглески)
- H. G. Wells at the Internet Book List
- H. G. Wells на сајту LCCN, са 772 каталошка евиденција
- Future Tense – The Story of H. G. Wells at BBC One – 150th anniversary documentary (2016)
- "In the footsteps of H G Wells" at New Statesman – "The great author called for a Human Rights Act; 60 years later, we have it" (2000)
Извори — збирке
[уреди | уреди извор]- Works by Херберт Џорџ Велс in eBook form на сајту Standard Ebooks* Херберт Џорџ Велс на сајту Пројекат Гутенберг (језик: енглески)
- Дела Herbert George Wells на сајту Фејдид пејџ Канада
- Херберт Џорџ Велс на сајту Internet Archive (језик: енглески)
- Херберт Џорџ Велс на сајту LibriVox (језик: енглески)
- Free H. G. Wells downloads for iPhone, iPad, Nook, Android, and Kindle in PDF and all popular eBook reader formats (AZW3, EPUB, MOBI) at ebooktakeaway.com
- H G Wells Архивирано на сајту Wayback Machine (12. септембар 2021) at the British Library
- H. G. Wells papers at University of Illinois
- Ebooks by H. G. Wells at Global Grey Ebooks
- Новински исечци на тему Херберт Џорџ Велс у Новинским архивама 20. века Немачке националне библиотеке економије (ZBW)
Извори - писма, есеји и интервјуи
[уреди | уреди извор]- Archive of Wells's BBC broadcasts
- Film interview with H. G. Wells Архивирано на сајту Wayback Machine (20. август 2010)
- "Stephen Crane. From an English Standpoint", by Wells, 1900.
- Rabindranath Tagore: In conversation with H. G. Wells. Rabindranath Tagore and Wells conversing in Geneva in 1930.
- "Introduction", to W. N. P. Barbellion's The Journal of a Disappointed Man, by Wells, 1919.
- "Woman and Primitive Culture", by Wells, 1895.
- Letter, to M. P. Shiel, by Wells, 1937.
Биографија
[уреди | уреди извор]- „Wells, Herbert George”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). 1911.
- "H. G. Wells". In Encyclopædia Britannica Online.
- Parrinder, Patrick (2011). „Wells, Herbert George”. Oxford Dictionary of National Biography (online изд.). Oxford University Press. doi:10.1093/ref:odnb/36831. (Subscription or UK public library membership required.)
- „H. G. Wells — биографија”. Science Fiction and Fantasy Hall of Fame.
Критички есеји
[уреди | уреди извор]- An introduction to The War of the Worlds by Iain Sinclair on the British Library's Discovering Literature website.
- "An Appreciation of H. G. Wells", by Mary Austin, 1911.
- "Socialism and the Family" (1906) by Belfort Bax, Part 1, Part 2.
- "H. G. Wells warned us how it would feel to fight a War of the Worlds", by Niall Ferguson, in The Telegraph, 24 June 2005.
- "H. G. Wells's Idea of a World Brain: A Critical Re-assessment", by W. Boyd Rayward, in Journal of the American Society for Information Science 50 (15 May 1999): 557–579
- "Mr H. G. Wells and the Giants", by G. K. Chesterton, from his book Heretics (1908).
- "The Internet: a world brain?", by Martin Gardner, in Skeptical Inquirer, Jan–Feb 1999.
- "Science Fiction: The Shape of Things to Come", by Mark Bould, in The Socialist Review, May 2005.
- "Who needs Utopia? A dialogue with my utopian self (with apologies, and thanks, to H. G. Wells)", by Gregory Claeys in Spaces of Utopia: An Electronic Journal, no 1, Spring 2006.
- "When H. G. Wells Split the Atom: A 1914 Preview of 1945", by Freda Kirchwey, in The Nation, posted 4 September 2003 (original 18 August 1945 issue).
- "Wells, Hitler and the World State", by George Orwell. First published: Horizon. GB, London. Aug 1941.
- "War of the Worldviews", by John J. Miller, in The Wall Street Journal Opinion Journal, 21 June 2005.
- "Wells's Autobiography", by John Hart, from New International, Vol.2 No.2, Mar 1935, pp. 75–76
- "History in the Science Fiction of H. G. Wells", by Patrick Parrinder, Cycnos, 22.2 (2006).
- "From the World Brain to the Worldwide Web", by Martin Campbell-Kelly, Gresham College Lecture, 9 November 2006.
- "The Beginning of Wisdom: On Reading H. G. Wells", by Vivian Gornick, Boston Review, 31.1 (2007).
- John Hammond, The Complete List of Short Stories of H. G. Wells
- "H. G. Wells Predictions Ring True, 143 Years Later" at National Geographic
- "H. G. Wells, the man I knew" Obituary of Wells by George Bernard Shaw, at the New Statesman
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Академске | |
| Уметничке | |
| Људи | |
| Остале | |
