Пређи на садржај

Хесен

С Википедије, слободне енциклопедије
Хесен
Hessen

Положај Хесена
Химна:
Hessenlied
Држава Немачка
Админ. центарВизбаден
Министар-председникФолкер Буфијер (ЦДУ)
Владајућа странкаЦДУ/Зелени коалиција
Површина21.114,94 km2
Становништво2017.
 — број ст.6.243.262
 — густина ст.295,68 ст./km2
 — ISO 3166-2DE-HE
Последњи избори28. октобар 2018.
Следећи избори2023.
Гласова у Савезном савету5
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Хесен (нем. Hessen) је једна од 16 немачких држава (нем. Bundesländer). Покрива површину од 21.110 km2 и броји преко шест милиона становника. Главни град Хесена је Визбаден а главни економски центар је Франкфурт на Мајни.

Географија

[уреди | уреди извор]

Хесен се налази у западној и централној Немачкој, и граничи се са немачким државама Северном Рајном-Вестфалијом, Доњом Саксонијом, Тирингијом, Баварском, Баден-Виртембергом и Рајна-Палатинатом. Међу најзначајнијим градовима Хесена су Франкфурт на Мајни, Висбаден, Дармштат, Касел, Гисен, Марбург, Вецлар, Офенбах и Фулда.

Главне реке у северном делу Хесена су Фулда и Лан. Крајолик је планински, са планинским ланцима Рен, Вестервалд, Таунус и Шпесарт.

Највећи број становника живи у јужним деловима Хесена, између река Мајне и Рајне. Рајна чини границу Хесена на југозападу. Планински ланац између Рајне и Мајне зове се Оденвалд.

Рајна се граничи са Хесеном на југозападу и не пролази кроз државу. Само једно мртво језеро — такозвани Штокштад-Ерфелдер Алтрајн — пролази кроз Хесен. Планински ланац између река Мајне и Некара се зове Оденвалд. Равница између река Мајне, Рајне и Некара и планина Оденвалд назива се Рид.

Хесен је најзеленија држава у Немачкој, јер шуме покривају 42% те државе.

Историја

[уреди | уреди извор]

У средњем веку, Хесен је био део Тирингије, али је у Рату за тирингијско наслеђе (1247—1264) стекао независност унутар Светог римског царства. На кратко је добио велики значај захваљујући великашу Филипу I од Хесена, који је био један од вођа немачког протестантизма. Након Филипове смрти, 1567, територија је подељена између његових пет синова из првог брака (Филип је био бигамиста) у четири линије: Хесен-Касел, Хесен-Дармштат, Хесен-Рајнфелс и претходно постојећи Хесен-Марбург. Како су последње две линије изумрле доста брзо (1583. и 1605, редом), Хесен-Касел и Хесен-Дармштат су представљале језгро унутар земаља Хесена. Неколико другостепених линија се одвојило током векова, као 1622, када се Хесен-Хомбург одвојио од Хесен-Дармштата. У касном 16. веку, Касел је прихватио калвинизам, док је Дармштат остао лутерански и касније су се ове две линије често налазиле на супротним странама у конфликтима, од којих су најзначајнији сукоб око Хесен-Марбурга, и Тридесетогодишњи рат, када се Дармштат борио на страни Цара, док се Касел сврстао са Шведском и Француском.

Хесен-Касел је подигнут на ниво електората 1803, али је ово остало без ефекта, јер је Свето римско царство распуштено 1806. године. Територију је анектирало Краљевство Вестфалија 1806, али је рестарусано у електорат 1813. године. Док су остали електори стекли друге титуле, на пример поставши велике војводе, електор Хесен-Касела је остао на овој анахроној титули. Име је опстало у термину Kurhessen, што описује област око Касела. Пруска га је 1866. анектирала, заједно са независним градом Франкфуртом, Хесен-Хомбургом и војводством Насау.

Хесен-Дармштат је уздигнут на ниво великог војводства 1806. године. У Аустријско-пруском рату 1866., борио се на страни Аустрије, а против Пруске, али је задржао аутономију након пораза, јер је већи део територије био са друге стране Мајне, док Пруска није желела да се шири преко Мајне, да не би испровоцирала Француску. Али делови Хесен-Дармштата северно од Мајне (област око града Гисена, обично називана Оберхесен (Oberhessen)) су инкорпорирани у Севернонемачки савез, чврст савез немачких држава, који је успоставила Пруска 1867. године. Остатак великог војводства се 1871. придружио Немачком царству. Крајем деветнаестог века, Дармштат је био један од центара Југендстила.

Револуцијом 1918. Хесен-Дармштат је постао република, назвавши се званично Народна Држава Хесен (Volksstaat Hessen). Делови Хесен-Дармштата на левој обали Рајне (провинција Рајнхесен) су били под окупацијом француских трупа до 1930. по условима Версајског споразума, којим је званично окончан Први светски рат 1919. године.

Након Другог светског рата територију Хесена лево од Рајне је опет окупирала Француска, док је остатак територије био у америчкој окупационој зони. Француска је одвојила свој део Хесена од остатка државе, и инкорпорирала га у новоосновану државу Рајна-Палатинат (Rhineland-Palatinate). САД су са друге стране формирале нову државу, Велики Хесен (Groß-Hessen) већ 1945, из Хесен-Дармштата, и већег дела бивше пруске провинције Хесен-Насау. Велики Хесен је 4. децембра 1946. званично преименован у Хесен.

Становништво

[уреди | уреди извор]

Највећи градови

[уреди | уреди извор]
 

Извор: ?
Град Популација
Франкфурт на Мајни
Франкфурт на Мајни
Висбаден
Висбаден
1. Франкфурт на Мајни 643.726 Касел
Касел
Дармштат
Дармштат
2. Висбаден 271.553
3. Касел 194.146
4. Дармштат 138.959
5. Офенбах на Мајни 119.233
6. Ханау 89.185
7. Гисен 73.580
8. Марбург 78.138
9. Фулда 63.149
10. Риселсхајм 59.677

Хесен је подељен на 21 округ и пет независних градова:

Списак премијера Хесена

[уреди | уреди извор]
  1. 1945: Лудвиг Бергштресер
  2. 1945—1946: Карл Гајлер
  3. 1946—1951: Кристијан Шток (СПД)
  4. 1951—1969: Георг-Аугуст Цин (СПД)
  5. 1969—1976: Алберт Освалд (СПД)
  6. 1976—1987: Холгер Бернер (СПД)
  7. 1987—1991: Валтер Валман (ЦДУ)
  8. 1991—1999: Ханс Ајхел (СПД)
  9. 1999—2010: Роланд Кох (ЦДУ)
  10. од 2010: Фолкер Буфијер (ЦДУ)

Смртна казна

[уреди | уреди извор]

Смртна казна се и даље спомиње у уставу Хесена, јер је овај устав из 1946, када је смртна казна још била део казнене политике Немачке. Како устав Савезне Републике Немачке из 1949. укида смртну казну, а због премоћи устава, одредбе које спомињу смртну казну у уставу Хесена су неважеће и у Хесену, и представљају само историјску заоставштину, без практичног значаја.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]