Хефталица
Хефтерица (од нем. heften — „спојити”)[1] је канцеларијски алат, који се користи за хефтање више комада папира и на тај начин њихово повезивање у једну целину. Хефтерице се најчешће користе у канцеларијама, кућама и школама. Постоје и посебне хируршке хефтерице, које се користе за ушивање рана.
Историјат
[уреди | уреди извор]Прва позната хефталица, направљена је ручно у 18. веку за француског краља Луја XV. Сваки комад муниције за хефталицу био је обележен краљевским жигом.[2] Повећана употреба папира у 19. веку довела је до потребе за његовим ефикаснијим повезивањем.[3] Џорџ Макгил је 1866. године патентирао под бројем 56,587 амерички патент за малу хефталицу, која је претеча модерне хефталице.[4]
Електрична хефталица
[уреди | уреди извор]За професионалну употребу користе се : електричне хефталице (електромагнетне) и пнеуматске.
Електромагнетне хефталице користе електромагнет како би снага удара била јача и брзина коришћења бржа. Ове хефталице се користе за тапацирање намештаја.
Пнеуматска хефталица користи ваздух под притиском а притисак ваздуха ствара компресор.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Клајн, Иван; Шипка, Милан (2006). Велики речник страних речи и израза. Нови Сад: Прометеј. стр. 1394. ISBN 86-515-0031-9.
- ^ „The History of the Stapler”. oldstapler.com. Архивирано из оригинала 31. 8. 2007. г.
- ^ „Antique Staplers & Other Paper Fasteners”. Early Office Museum. Приступљено 10. 3. 2006.
- ^ „View the Patent”. Приступљено 10. 6. 2010.