Хе Бингђао
Хе Бингђао (кинески: 何冰娇; рођена 21. марта 1997. године) је кинеска играчица бадминтона. Освојила је сребрне медаље на Љетњим олимпијским играма 2024. године и на првенству Азије 2019. године. Такође је освојила бронзане медаље на свјетским првенствима 2018. године и 2021. године, азијским првенствима 2017. и првенству Азије 2024. године као и на Азијским играма 2022. године. Била је дио кинеског победничког тима на Судирман купу 2021. и 2023, Убер купу 2020. и Убер купу 2024, године као и на екипном првенству Азије 2016. Поред тога, освојила је и златну медаљу на Љетњим олимпијским играма младих 2014. године.
Каријера
[уреди | уреди извор]Почетак каријере
[уреди | уреди извор]Почела је да добија интензивну обуку бадминтона у Јуниорској спортској школи у Суџоу, када је имала 7 година. Пет година касније, послата је у Нањинг на студије теже обуке. Јуниор се већ такмичио на вишем нивоу, и направио свој виши међународни деби на Вијетнам Опен 2013. године . Године 2014. такмичила се на Љетњим олимпијским играма младих, освојивши златну медаљу појединачно у конкуренцији дјевојчица и бронзу у мјешовитом пару.[1][2]
2013-2015.
[уреди | уреди извор]Хе Бингјиао је почела да игра на међународним турнирима 2013. године када је имала 16 година. Стигла је до полуфинала Азијског јуниорског првенства гдје је поражена од тајланђанке Бусанан Онгбамрунгпхан у равним играма. Такође је стигла до полуфинала Свјетског јуниорског првенства, али је поражена од Јапанке Аје Охори. Освојила је Вијетнам Опен побједивши индонежанку Хера Деси у равним играма за само 21 минут.[3]
На Свјетском јуниорском првенству 2014. године, осветила је пораз од Аје Охори на Свјетском јуниорском првенству прошле године, побједивши је у правим играма. Међутим, морала је да се задовољи сребрном медаљом након што је изгубила од још једне Јапанке Акане Јамагучи у тијесном финалном мечу од 3 гема 21-14, 18-21, 13-21.[4] Њена највећа побједа дошла је на Олимпијским играма младих, гдје је победила Акане Јамагучи у још једном тешком мечу и осветила се за пораз у финалу Свјетског јуниорског првенства.[5] Такође је имала добру кампању на Битбургер Опену, гдје је победила истакнуте противнике као што су Мишел Ли и Бејвен Шанг, али је завршила као другопласирана након пораза од Сун Ју.[6]
У 2015. години, освојила је своју прву титулу године на Кинеском Мастерсу, победивши Хуи Ксируи.[7] Такође је добила посљедње мјесто на Отвореном првенству Новог Зеланда, али је поражена од јапанске играчице Сене Каваками.[8] Хе је претрпила шокантан пораз у четвртфиналу Свјетског јуниорског првенства од Натсуки Нидаира из Јапана.[9] Хе је тврдила да је титулу Индонезијски Мастерс касније те године, побједивши Чен Јуфеј у правим играма у финалу.[10] Њене побједе на турниру укључивале су највеће изненађење против двоструке бронзане медаље на Свјетском првенству П. В. Синдху.
2016.
[уреди | уреди извор]Имала је један од највећих турнира у каријери на Отвореном првенству Швајцарске, гдје је побједила најбоље свјетске играче: Ратчанок Интанон, П. В. Синдху и Сун Ју и успјела да стигне до финала. Победила је Ванг Јихан у једностраном финалном мечу, 21-16, 21-10, и осветила се за пораз у Ол Енгланд опену против ње.[11] Она је освојила своју прву титулу Суперсерије на Јапан Опену, побједивши Сун Ју у финалу.[12] Након тога је освојила Суперсерију Отвореног првенства Француске, побједивши Бејвен Шанг у веома лаком финалу 21-9, 21-9.[13] Успјешно је одбранила титулу на Битбургер Опену, побједивши Ничаон Ђиндапол у финалу.[14] Као резултат њених изванредних наступа, она се квалификовала за сезону завршнице Финала Суперсерије,[15] гдје је имала задовољавајуће резултате. Упркос поразу од Тај Цујинг и Сунг Ђихјун, побједила је Ратчанок Интанон након што је Интанон напустила меч са заостатком 19-21, 11-10.
2017.
[уреди | уреди извор]Хе Бингђао је стигла до полуфинала Азијског првенства након тешке борбе против олимпијске сребрне медаље П. В. Синдху у четвртфиналу. Међутим, изгубила је у полуфиналу од Акане Јамагучи у равним играма, чиме је освојила бронзану медаљу.[16] Она је такође била дио кинеског тима Судирман купа који је освојио сребрну медаљу на том турниру након што је изгубио од Јужне Кореје у финалу.[17] На Свјетском првенству у Глазгову, Шкотска, изгубила је од домаће фавориткиње Кирсти Гилмур у трећем колу у узбудљивом мечу, 14-21, 21-15, 16-21.[18] Није успјела да одбрани титулу у Јапану након што је у финалу изгубила од Каролине Марин.[19] И овај пут се квалификовала за финале Свјетске Суперсерије у Дубајиу,[20] али је изгубила све мечеве у групи, изгубивши од П. В. Синдху, Акане Јамагучи и Сајаке Сато. Због тога јој је ускраћено мјесто у полуфиналу.
2018.
[уреди | уреди извор]Хе Бингђао је стигла до финала Малезије Опен по први пут, али није успјела да пружи добру борбу против Тај Цујинг и чак и након што је имала три меч поена у првом гему.[21] Своју највећу освету је узела против Тај Цујинг на Свјетском првенству, гдје ју је побједила у четвртфиналу у 3 гема 21-18, 7-21, 21-13. Са овом побједом, она је оборила Тај Цујингин је скоро седам мјесеци непобједив рекорд који је укључивао 31 узастопне побједе.[22] Морала је да се задовољи бронзаном медаљом након што је поражена од Каролине Марин у још једном судару од три утакмице, 21-13, 16-21, 13-21.[23]
Такмичила се на Азијским играма, гдје је изгубила од Нозоми Окухара у 16. колу. Она је показала своју велику досљедност након што је стигла до полуфинала разних других турнира. Иако је била квалификована, одлучила је да не учествује у првом издању финала свјетске турнеје у својој домовини Кини, наводећи неке проблеме са повредама које је добила током меча против Сунг Јихјун на Хонг Конг Опену.[24]
2019.
[уреди | уреди извор]На Отвореном првенству Индије победила је браниоца титуле Бејвен Џанг у четвртфиналу и П. В. Синдху по четврти пут узастопно у сљедећем колу, али је у финалу изгубила од Ратчанок Интаноне у узастопним утакмицама. Ово је био њен први пораз против Интаноне.[[25] Освојила је сребрну медаљу на Азијском првенству након што је поново поразила Акане Јамагучи.[26] Послије раних пораза у Индонезији, Јапану и Тајланду, завршила је као четвртфиналиста Свјетског првенства изгубивши од Нозоми Окухаре. Освојила је титулу на Кореа Опену за 3 године након последњег 2016. године. У финалу је победила Ратчанок Интанон чак и када је имала 4 меч лопте мање.[27] Имала је узнемирујућу кампању на финалу Свјетске турнеје, гдје су је победили Акане Јамагучи, Чен Јуфеи и П. В. Синдху. Водила је против Синдхуе у првој утакмици са огромним вођством од 18–9, али није успјела да консолидује то вођство и на крају је изгубила меч са 19–21, 19–21.[28]
2020-2021.
[уреди | уреди извор]Хе Бингђиао се такмичила на Љетњим олимпијским играма 2020. године као осми носилац у категорији жене појединачно. Завршила је четврта након што је поражена од Чен Јуфеј у полуфиналу и П. В. Синдхуе у мечу за бронзану медаљу.[29] Била је дио кинеског побједничког тима на Судирман купу 2021. године.[30] Стигла је до полуфинала Свјетског првенства 2021. године. Међутим, изгубила је од Тај Цујинг у три утакмице резултатом 17–21, 21–13, 14–21, па се задовољила бронзаном медаљом, њеном другом медаљом на свјетским првенствима.[31]
2022.
[уреди | уреди извор]Сезону 2022. започела је освајањем Џерман Опен-а[32] и Кореја Мастерса,[33] побједивши сународницу Чен Јуфеи у оба финала. Затим је у октобру освојила узастопне Супер 750 титуле, освојивши Денмарк Опен[34] и Френч Опен.[35] Као резултат њеног доброг учинка ове сезоне, квалификовала се за финале Свјетске турнеје, гдје је била на врху групе побједивши Тај Цујинг, Ратчанок Интанон и Бусанан Онгбамрунгпхан и стигла до полуфинала по први пут у каријери.[36] Међутим, Тај Цујинг ју је надјачала у директним играма.[37] Упркос томе, она је и даље достигла 5. мјесто у каријери на крају године.
2024.
[уреди | уреди извор]Након што је освојила сребрну медаљу у синглу за жене на Љетњим олимпијским играма 2024., повукла се из међународног бадминтона 13. августа 2024. године.[38][39] Похваљена је због њеног спортског духа током Олимпијских игара, посебно током полуфинала док је играла са Каролином Марин, гдје се њена противница повриједила током другог меча при резултату 10-5, гдје је побједила Марин. Ускладила је своју игру са њом и предала јој тренинг шутеве за наредна два поена пијре него што се Марин повукла. На церемонији побједе донијела је шпанску заставу да ода поштовање својој противници у полуфиналу.[40]
Спортска постигнућа
[уреди | уреди извор]Олимпијске игре
[уреди | уреди извор]Категорија жене појединачно
Година | Дисциплина | Противник | Бодови | Резултат |
---|---|---|---|---|
2024. | Порт де ла Шапел Арена, Париз, Француска | Ан Сејунг | 13–21, 16–21 | Сребро |
Свјетска првенства
[уреди | уреди извор]Категорија жене појединачно
Година | Мјесто одржавања такмичења | Противник | Бодови | Резултат |
---|---|---|---|---|
2018. | Nanjing Youth Olympic Sports Park, Nanjing, Кина | Carolina Marín | 21–13, 16–21, 13–21 | Бронза |
2021. | Palacio de los Deportes Carolina Marín, Huelva, Шпанија | Тај Цујинг | 17–21, 21–13, 14–21 | Бронза |
Азијске игре
[уреди | уреди извор]Категорија жене појединачно
Година | Мјесто одржавања такмичења | Противник | Бодови | Резултат |
---|---|---|---|---|
2022 | Binjiang Gymnasium, Хангџоу, Кина | Ан Сејунг | 10–21, 13–21 | Бронза |
Првенство Азије
[уреди | уреди извор]Категорија жене појединачно
Година | Догађај | Противник | Бодови | Резултат |
---|---|---|---|---|
2017. | Wuhan Sports Center Gymnasium, Вухан, Кина | Акане Јамагучи | 15–21, 19–21 | Бронза |
2019. | Wuhan Sports Center Gymnasium, Вухан, Кина | Акане Јамагучи | 19–21, 9–21 | Сребро |
2024, | Ningbo Olympic Sports Center Gymnasium, Ningbo, Кина | Ванг Жији | 19–21, 17–21 | Бронза |
Олимпијске игре младих
[уреди | уреди извор]Категорија дјевојчице појединачно
Година | Мјесто одржавања такмичења | Противници | Бодови | Резултат |
---|---|---|---|---|
2014 | Nanjing Sport Institute, Nanjing, Кина | Akane Yamaguchi | 22–24, 23–21, 21–17 | Злато |
Категорија мјешовити парови
Година | Мјесто одржавања такмичења | Партнер | Противници | Бодови | Резултат |
---|---|---|---|---|---|
2014 | Nanjing Sport Institute, Nanjing, Кина |
Sachin Dias | Mek Narongrit Qin Jinjing |
21–16, 21–18 | Бронза |
Свјетска јуниорска првенства
[уреди | уреди извор]Категорија дјевојчице појединачно
Година | Мјесто одржавања такмичења | Противници | Бодови | Резултат |
---|---|---|---|---|
2013 | Hua Mark Indoor Stadium, Bangkok, Thailand | Аја Охори | 16–21, 17–21 | Бронза |
2014 | Stadium Sultan Abdul Halim, Alor Setar, Malaysia | Акане Јамагучи | 21–14, 18–21, 13–21 | Сребро |
Азијска јуниорска првенства
[уреди | уреди извор]Категорија дјевојчице појединачно
Година | Мјесто одржавања такмичења | Противници | Бодови | Резултат |
---|---|---|---|---|
2013. | Likas Indoor Stadium, Кота Кинабалу, Малезија | Busanan Ongbamrungphan | 16–21, 17–21 | Бронза |
2015. | CPB Badminton Training Center, Бангкок, Тајланд | Pornpawee Chochuwong | 21–16, 21–17 | Злато |
Свјетска турнеја Свјетске бадминтон федерације (5 титуле, 4 другопласираних)
[уреди | уреди извор]Свјетска турнеја BWF, која је најављена 19. марта 2017. године и реализована 2018. године,[41] је серија елитних бадминтон турнира које је одобрила Светска федерација за бадминтон. BWF свјетска турнеја је подјељена на нивое финала Свјетске турнеје, Супер 1000, Супер 750, Супер 500, Супер 300 и БСФ Тур Супер 100.[42]
'Ќатегорија жене појединачно
Година | Турнир | Ниво | Противница | Бодови | Резултат |
---|---|---|---|---|---|
2018 | Malaysia Open | Super 750 | Тај Цујинг | 20–22, 11–21 | Другопласирана |
2019 | India Open | Super 500 | Ратчанок Интанон | 15–21, 14–21 | Другопласирана |
2019 | Korea Open | Super 500 | Ратчанок Интанон | 18–21, 24–22, 21–17 | Побједница |
2022 | German Open | Super 300 | Чен Јуфеј | 21–14, 27–25 | Побједница |
2022 | Korea Masters | Super 300 | Чен Јуфеј | 21–14, 14–21, 21–9 | Побједница |
2022 | Denmark Open | Super 750 | Чен Јуфеј | 22–20, 12–21, 21–10 | Побједница |
2022 | French Open | Super 750 | Каролина Марин | 16–21, 21–9, 22–20 | Побједница |
2023. | Тајланд Опен | Super 500 | Ан Сејунг | 21–10, 21–19 | Другопласирана |
2023. | Јапан Опен | Super 750 | Ан Сејунг | 21–15, 21–11 | Другопласирана |
BWF Суперсерија (2 титуле, 1 другопласирана)
[уреди | уреди извор]БВФ Суперсериес, која је покренута 14. децембра 2006. године и спроведена 2007. године,[43] је била серија елитних турнира у бадминтону, које је одобрила Свјетска бадминтонска федерација (БВФ). Нивои БВФ Суперсерије су били Суперсерије и Суперсерије Премијер. Сезона Суперсерије се састојала од дванаест турнира широм свијета који су уведени од 2011. године.[44] Успјешни играчи су били позвани на финале Суперсерије, које се одржавало на крају сваке године.
Категорија жене појединачно
Година | Турнир | Противница | Бодови | Резултат |
---|---|---|---|---|
2016 | Japan Open | Sun Yu | 21–14, 7–21, 21–18 | Побједница |
2016 | French Open | Beiwen Zhang | 21–9, 21–9 | Побједница |
2017 | Japan Open | Carolina Marín | 21–23, 12–21 | Другопласирана |
- BWF Superseries Finals турнир
- BWF Superseries Premier турнир
- BWF Superseries турнир
Временски оквир перформанси
[уреди | уреди извор]- W– побједа
- F = учесник финала
- SF = учесник полуфинала
- QF = учесник четвртфинала
- #R– кола 4, 3, 2, 1
- RR = кружна фаза
- Q# = квалификације
- A = одсутан
- G– златна медаља
- S = сребрна медаља
- B = бронзана медаља
- NH = није одржано
- N/A– није примјењиво
- DNQ = није се квалификовао за наставак такмичења
Национални ниво
[уреди | уреди извор]- Јунирски ниво
Тимска такмичења | 2013. | 2014. | 2015. |
---|---|---|---|
World Junior Championships | B | G | G |
Asian Junior Championships | G | G | G |
- Сениорски ниво
Тимска такмичења | 2016. | 2017. | 2018. | 2019. | 2020. | 2021. | 2022. | 2023. | 2024. |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Убер куп | A | NH | B | NH | G | NH | S | NH | G |
Sudirman Cup | NH | S | NH | G | NH | G | NH | G | NH |
Asian Games | NH | S | NH | S | NH | ||||
Asian Team Championships | G | NH | S | NH | A | NH | A | NH | A |
Asian Mixed Team Championships | NH | B | NH | A | NH | A | NH |
Такмичење за појединце
[уреди | уреди извор]Јуниорски ниво
[уреди | уреди извор]- Дјевојчице појединачно
Events | 2013 | 2014 | 2015 |
---|---|---|---|
Youth Olympic Games | NH | G | NH |
World Junior Championships | B | S | QF |
Asian Junior Championships | B | QF | G |
- Мјешовити парови
Events | 2014 |
---|---|
Youth Olympic Games | B |
Сениорски ниво
[уреди | уреди извор]- Жене појединачно
Tournaments | 2017 | 2018 | 2019 | 2020 | 2021 | 2022 | 2023 | 2024 |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Olympic Games | NH | SF | NH | S | ||||
World Championships | 3R | B | QF | NH | B | 3R | 3R | NH |
Asian Games | NH | 2R | NH | B | NH | |||
Asian Championships | B | QF | S | NH | QF | QF | B |
Такмичење | 2013. | 2014. | 2015. | 2016. | 2017. | 2018. | 2019. | 2020. | 2021. | 2022. | 2023. | 2024. |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Year-end Final | A | RR | RR | A | RR | A | SF | A | ||||
All England Open | A | 2R | 2R | 1R | QF | 2R | A | QF | QF | QF | ||
Denmark Open | A | 1R | 2R | SF | 1R | A | SF | W | QF | |||
French Open | A | W | SF | SF | QF | NH | A | W | SF | QF | ||
Indonesia Masters | A | W | A | NH | SF | SF | SF | A | SF | 2R | SF | |
Indonesia Open | A | 2R | 1R | SF | 2R | NH | A | SF | QF | QF | ||
Malaysia Open | A | 1R | 1R | F | QF | NH | 1R | 1R | QF | |||
China Open | 2R | wd | A | QF | QF | QF | QF | NH | QF | |||
China Masters | A | W | QF | A | SF | QF | NH | QF | ||||
Japan Open | A | W | F | A | 2R | NH | 2R | F | A | |||
Malaysia Masters | A | 2R | A | QF | QF | SF | NH | 1R | A | |||
Singapore Open | A | SF | 2R | A | NH | 2R | QF | 2R | ||||
Korea Open | A | 2R | SF | A | W | NH | A | 2R | A | |||
Thailand Open | A | NH | QF | A | 2R | A | NH | QF | F | A | ||
Hong Kong Open | A | QF | QF | QF | NH | A | ||||||
India Open | A | F | NH | A | SF | QF | ||||||
Korea Masters | SF | A | 2R | NH | W | A | ||||||
German Open | A | NH | W | SF | A | |||||||
Australian Open | A | 2R | 2R | A | NH | A | ||||||
Taipei Open | A | 2R | A | SF | A | NH | A | |||||
Hylo Open | A | F | A | W | A | |||||||
Macau Open | A | 1R | SF | A | NH | A | ||||||
New Zealand Open | A | F | A | NH | ||||||||
Swiss Open | A | W | A | NH | A | |||||||
Syed Modi International | NH | A | 2R | A | NH | A | ||||||
Vietnam Open | W | A | NH | A | ||||||||
China International | NH | A | 2R | A | NH | A |
Рекорд против изабраних противнице
[уреди | уреди извор]Рекорд у односу на финалисте на крају године, полуфиналисте Светског првенства и четвртфиналисте Олимпијских игара. Тачно од 6. августа 2024.[45]
|
|
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Players: He Bingjiao”. Badminton World Federation. Приступљено 11. 2. 2018.
- ^ „16-year-old Upsets World No 1 to Take Badminton Gold at Youth Olympics”. Women of China. Архивирано из оригинала 12. 2. 2018. г. Приступљено 11. 2. 2018.
- ^ Hearn, Don (8. 12. 2013). „Vietnam Open 2013 – Juniors 2, Korea 3”. Badzine. Приступљено 3. 6. 2020.
- ^ Chee, Ying Fan (19. 4. 2014). „World Juniors 2014 Finals – Chen, Huang, and Akane repeat!”. Badzine. Приступљено 3. 6. 2020.
- ^ Sukumar, Dev (22. 8. 2014). „Youth Olympic Games 2014 – Day 6: He Bing Jiao Battles Ppast Yamaguchi”. Badminton World Federation. Приступљено 3. 6. 2020.
- ^ Smith, Eddie (2. 11. 2014). „Bitburger Open 2014 Finals – Zheng and Chen Steal The Show”. Badzine. Архивирано из оригинала 6. 10. 2021. г. Приступљено 6. 10. 2021.
- ^ Sukumar, Dev (20. 4. 2015). „Wang Zhengming, He Bing Jiao Emerge Champions – Bonny China Masters 2015 Review”. Badminton World Federation. Приступљено 3. 6. 2020.
- ^ Sukumar, Dev (4. 5. 2015). „Saena Kawakami Springs a Surprise – Skycity New Zealand Open 2015 Review”. Badminton World Federation. Приступљено 3. 6. 2020.
- ^ Alleyne, Gayle (13. 11. 2015). „'Thai-tanic' Upset; Bingjiao Beaten – Day 4: Yonex BWF World Junior Championships 2015”. Badminton World Federation. Приступљено 3. 6. 2020.
- ^ „Indonesia Kantongi Tiga Gelar di Indonesian Masters” (на језику: индонежански). Republika. 8. 12. 2015. Приступљено 3. 6. 2020.
- ^ Alleyne, Gayle (21. 3. 2016). „Bingjiao Comes of Age – Finals: Swiss Open 2016”. Badminton World Federation. Приступљено 3. 6. 2020.
- ^ Sukumar, Dev (25. 9. 2016). „China's Gen Next Delivers: Yonex Open Japan 2016 – Finals”. Badminton World Federation. Приступљено 3. 6. 2020.
- ^ Alleyne, Gayle (30. 10. 2016). „He and Shi Reign! – Yonex French Open 2016: Singles Finals”. Badminton World Federation. Приступљено 3. 6. 2020.
- ^ Sukumar, Dev (7. 11. 2016). „China Capture Four Titles – Bitburger Open Review”. Badminton World Federation. Приступљено 3. 6. 2020.
- ^ „Women's Singles Qualifiers: Dubai World Superseries Finals”. Badminton World Federation. 6. 12. 2016. Приступљено 3. 6. 2020.
- ^ Sukumar, Dev (30. 4. 2017). „Lu/Huang On a Roll – Badminton Asia Championships 2017: Day 5”. Badminton World Federation. Приступљено 3. 6. 2020.
- ^ Sukumar, Dev; Alleyne, Gayle (28. 5. 2017). „'Seoul' Satisfying! – Final: Total BWF Sudirman Cup 2017”. Badminton World Federation. Приступљено 3. 6. 2020.
- ^ Hearn, Don (25. 8. 2017). „Worlds 2017 R16 – Gilmour past He at home”. Badzine. Приступљено 3. 6. 2020.
- ^ Liew, Vincent (24. 9. 2017). „Carolina Marin Wins Japan Open”. Badminton Planet. Приступљено 3. 6. 2020.
- ^ Sukumar, Dev (8. 12. 2017). „Last Shot for China's Young Guns”. Badminton World Federation. Приступљено 3. 6. 2020.
- ^ Cooper, Ann (1. 7. 2018). „Tai Tzu-ying Defends Malaysia Open Title”. Badminton Planet. Приступљено 3. 6. 2020.
- ^ Alleyne, Gayle (3. 8. 2018). „'Top'-Pled! – Day 5: Total BWF World Championships 2018”. Badminton World Federation. Приступљено 3. 6. 2020.
- ^ Sukumar, Dev (4. 8. 2018). „History in the Making – Semi-Finals: Total BWF World Championships 2018”. Badminton World Federation. Приступљено 3. 6. 2020.
- ^ Palmer, Dan (16. 11. 2018). „World number one wins battle with Olympic and world champion at BWF Hong Kong Open”. Inside the Games. Приступљено 3. 6. 2020.
- ^ „Axelsen, Intanon Triumph – India Open: Singles Finals”. Badminton World Federation. 31. 3. 2019. Приступљено 3. 6. 2020.
- ^ Sukumar, Dev (29. 4. 2019). „Glory for Japan at Badminton Asia Championships”. Badminton World Federation. Приступљено 3. 6. 2020.
- ^ Sukumar, Dev (29. 9. 2020). „Bing Jiao Pulls Off Escape Act – Korea Open: Finals”. Badminton World Federation. Приступљено 3. 6. 2020.
- ^ „BWF World Tour Finals: PV Sindhu beats He Bing Jiao for consolation win”. Air News. 13. 12. 2019. Приступљено 31. 5. 2020.
- ^ „Badminton - HE Bing Jiao”. Tokyo 2020 Olympics. Tokyo Organising Committee of the Olympic and Paralympic Games. Архивирано из оригинала 2. 8. 2021. г. Приступљено 6. 10. 2021.
- ^ „苏杯国羽问鼎新添七位世界冠军 总人数已达157人” (на језику: кинески). Sina. 5. 10. 2021. Архивирано из оригинала 6. 10. 2021. г. Приступљено 6. 10. 2021.
- ^ „Tai, Akane in Summit Clash”. Badminton World Federation. 18. 12. 2021. Приступљено 19. 12. 2021.
- ^ „German Open: Maiden title for Malaysians”. BWF. 14. 3. 2022. Приступљено 24. 12. 2022.
- ^ „German Open: Maiden title for Malaysians”. BWF. 14. 3. 2022. Приступљено 24. 12. 2022.
- ^ „Denmark Open: I was close to tears”. BWF. 24. 10. 2022. Приступљено 24. 12. 2022.
- ^ „French Open: At long last, party in Paris”. BWF. 31. 10. 2022. Приступљено 24. 12. 2022.
- ^ „Semifinalists decided for super Saturday”. BWF. 9. 12. 2022. Приступљено 24. 12. 2022.
- ^ „Tai Tzu-ying reaches women's singles final at BWF World Tour Finals”. Focus Taiwan. 10. 12. 2022. Приступљено 24. 12. 2022.
- ^ „He Bing Jiao Bids Goodbye ”. Badminton World Federation . 13 August 2024 . Приступљено 13 August 2024 . Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=, |date=
(помоћ) - ^ „Chinese shuttler He Bing Jiao retires after Paris Olympics silver medal campaign”. The Indian Express. 13 August 2024. Приступљено 13 August 2024 . Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=
(помоћ) - ^ „China’s He praised for holding Spanish flag on Olympic podium in injured opponent’s honour”.
- ^ Alleyne, Gayle (19. 3. 2017). „BWF Launches New Events Structure”. Badminton World Federation. Архивирано из оригинала 1. 12. 2017. г. Приступљено 29. 11. 2017.
- ^ Sukumar, Dev (10. 1. 2018). „Action-Packed Season Ahead!”. Badminton World Federation. Архивирано из оригинала 13. 1. 2018. г. Приступљено 15. 1. 2018.
- ^ „BWF Launches Super Series”. Badminton Australia. 15. 12. 2006. Архивирано из оригинала 6. 10. 2007. г.
- ^ „Yonex All England Elevated To BWF Premier Super Series Event”. IBadmintonstore. Архивирано из оригинала 2. 10. 2013. г. Приступљено 29. 9. 2013.
- ^ „He Bingjiao Head to Head”. BWF-Tournament Software. Приступљено 11. 8. 2024.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Хе Бингђао на сајту BWF.tournamentsoftware.com
- Хе Бингђао на сајту Светске бадминтон федерације
- Хе Бингђао на сајту Olympedia