Пређи на садржај

Хе Бингђао

С Википедије, слободне енциклопедије
Хе Бингђао
Лични подаци
Датум рођења(1997-03-21)21. март 1997. (27 год.)
Место рођењаСуџоу, Ђангсу, Кина
Спортске информације
СпортБадминтон
Награде и медаље
Представљајући Кина
Олимпијске игре
Олимпијске игре
Сребрна медаља — друго место 2024. жене појединачно
Свјетско првенство
Бронзана медаља — треће место 2018. Нанинтанг Жене појединачно
Бронзана медаља — треће место 2021. Уелва Жене појединачно
Судирман куп
Сребрна медаља — друго место 2017. Голд Коуст Мјешовити тим
Златна медаља — прво место 2019. Нанинтанг Мјешовити тим
Златна медаља — прво место 2021. Ванта Мјешовити тим
Златна медаља — прво место 2023. Суџоу Мјешовити тим
Убер куп
Бронзана медаља — треће место 2018. Бангкок Женски тим
Златна медаља — прво место 2020. Архус Женски тим
Сребрна медаља — друго место 2022. Бангкок Женски тим
Златна медаља — прво место 2024. Ченгду Женски тим
Азијске игре
Сребрна медаља — друго место 2018. Џакарта–Палембанг Женски тим
Сребрна медаља — друго место 2022 Хангџоу Женски тим
Бронзана медаља — треће место 2022. Хангџоу Жене појединачно
Азијско првенство
Сребрна медаља — друго место 2019. Вухан Жене појединачно
Бронзана медаља — треће место 2017. Вухан Жене појединачно
Бронзана медаља — треће место 2024. Ningbo Жене појединачно
Азијско екипно првенство
Бронзана медаља — треће место 2017. Хо Ши Мин Мјешовити тим
Азијско екипно првенство
Златна медаља — прво место 2016 Hyderabad Женски тим
Сребрна медаља — друго место 2018. Алор Сетар Женски тим
Олимпијске игре младих
Златна медаља — прво место 2014. Нанкинг Дјевојчице појединачно
Свјетско јуниорско првенство
Златна медаља — прво место 2014. Алор Сетар Мјешовити тим
Златна медаља — прво место 2015. Лима Мјешовити тим
Сребрна медаља — друго место 2014. Алор Сетар Дјевојчице појединачно
Бронзана медаља — треће место 2013. Бангкок Дјевојчице појединачно
Бронзана медаља — треће место 2013. Бангкок Мјешовити тим
Asian Junior Championships
Златна медаља — прво место 2013. Кота Кинабалу Мјешовити тим
Златна медаља — прво место 2014. Тајпеј Мјешовити тим
Златна медаља — прво место 2015. Бангкок Дјевојчице појединачно
Златна медаља — прво место 2015. Бангкок Мјешовити тим
Бронзана медаља — треће место 2013. кота Кинабалу дјевојчице појединачно
Представљајући Шаблон:Подаци о застави International Olympic Committee Mixed-NOCs
Youth Olympic Games
Бронзана медаља — треће место 2014 Nanjing Mixed doubles


Хе Бингђао (кинески: 何冰娇; рођена 21. марта 1997. године) је кинеска играчица бадминтона. Освојила је сребрне медаље на Љетњим олимпијским играма 2024. године и на првенству Азије 2019. године. Такође је освојила бронзане медаље на свјетским првенствима 2018. године и 2021. године, азијским првенствима 2017. и првенству Азије 2024. године као и на Азијским играма 2022. године. Била је дио кинеског победничког тима на Судирман купу 2021. и 2023, Убер купу 2020. и Убер купу 2024, године као и на екипном првенству Азије 2016. Поред тога, освојила је и златну медаљу на Љетњим олимпијским играма младих 2014. године.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Почетак каријере

[уреди | уреди извор]

Почела је да добија интензивну обуку бадминтона у Јуниорској спортској школи у Суџоу, када је имала 7 година. Пет година касније, послата је у Нањинг на студије теже обуке. Јуниор се већ такмичио на вишем нивоу, и направио свој виши међународни деби на Вијетнам Опен 2013. године . Године 2014. такмичила се на Љетњим олимпијским играма младих, освојивши златну медаљу појединачно у конкуренцији дјевојчица и бронзу у мјешовитом пару.[1][2]

2013-2015.

[уреди | уреди извор]

Хе Бингјиао је почела да игра на међународним турнирима 2013. године када је имала 16 година. Стигла је до полуфинала Азијског јуниорског првенства гдје је поражена од тајланђанке Бусанан Онгбамрунгпхан у равним играма. Такође је стигла до полуфинала Свјетског јуниорског првенства, али је поражена од Јапанке Аје Охори. Освојила је Вијетнам Опен побједивши индонежанку Хера Деси у равним играма за само 21 минут.[3]

На Свјетском јуниорском првенству 2014. године, осветила је пораз од Аје Охори на Свјетском јуниорском првенству прошле године, побједивши је у правим играма. Међутим, морала је да се задовољи сребрном медаљом након што је изгубила од још једне Јапанке Акане Јамагучи у тијесном финалном мечу од 3 гема 21-14, 18-21, 13-21.[4] Њена највећа побједа дошла је на Олимпијским играма младих, гдје је победила Акане Јамагучи у још једном тешком мечу и осветила се за пораз у финалу Свјетског јуниорског првенства.[5] Такође је имала добру кампању на Битбургер Опену, гдје је победила истакнуте противнике као што су Мишел Ли и Бејвен Шанг, али је завршила као другопласирана након пораза од Сун Ју.[6]

У 2015. години, освојила је своју прву титулу године на Кинеском Мастерсу, победивши Хуи Ксируи.[7] Такође је добила посљедње мјесто на Отвореном првенству Новог Зеланда, али је поражена од јапанске играчице Сене Каваками.[8] Хе је претрпила шокантан пораз у четвртфиналу Свјетског јуниорског првенства од Натсуки Нидаира из Јапана.[9] Хе је тврдила да је титулу Индонезијски Мастерс касније те године, побједивши Чен Јуфеј у правим играма у финалу.[10] Њене побједе на турниру укључивале су највеће изненађење против двоструке бронзане медаље на Свјетском првенству П. В. Синдху.

2016.

[уреди | уреди извор]

Имала је један од највећих турнира у каријери на Отвореном првенству Швајцарске, гдје је побједила најбоље свјетске играче: Ратчанок Интанон, П. В. Синдху и Сун Ју и успјела да стигне до финала. Победила је Ванг Јихан у једностраном финалном мечу, 21-16, 21-10, и осветила се за пораз у Ол Енгланд опену против ње.[11] Она је освојила своју прву титулу Суперсерије на Јапан Опену, побједивши Сун Ју у финалу.[12] Након тога је освојила Суперсерију Отвореног првенства Француске, побједивши Бејвен Шанг у веома лаком финалу 21-9, 21-9.[13] Успјешно је одбранила титулу на Битбургер Опену, побједивши Ничаон Ђиндапол у финалу.[14] Као резултат њених изванредних наступа, она се квалификовала за сезону завршнице Финала Суперсерије,[15] гдје је имала задовољавајуће резултате. Упркос поразу од Тај Цујинг и Сунг Ђихјун, побједила је Ратчанок Интанон након што је Интанон напустила меч са заостатком 19-21, 11-10.

2017.

[уреди | уреди извор]

Хе Бингђао је стигла до полуфинала Азијског првенства након тешке борбе против олимпијске сребрне медаље П. В. Синдху у четвртфиналу. Међутим, изгубила је у полуфиналу од Акане Јамагучи у равним играма, чиме је освојила бронзану медаљу.[16] Она је такође била дио кинеског тима Судирман купа који је освојио сребрну медаљу на том турниру након што је изгубио од Јужне Кореје у финалу.[17] На Свјетском првенству у Глазгову, Шкотска, изгубила је од домаће фавориткиње Кирсти Гилмур у трећем колу у узбудљивом мечу, 14-21, 21-15, 16-21.[18] Није успјела да одбрани титулу у Јапану након што је у финалу изгубила од Каролине Марин.[19] И овај пут се квалификовала за финале Свјетске Суперсерије у Дубајиу,[20] али је изгубила све мечеве у групи, изгубивши од П. В. Синдху, Акане Јамагучи и Сајаке Сато. Због тога јој је ускраћено мјесто у полуфиналу.

2018.

[уреди | уреди извор]

Хе Бингђао је стигла до финала Малезије Опен по први пут, али није успјела да пружи добру борбу против Тај Цујинг и чак и након што је имала три меч поена у првом гему.[21] Своју највећу освету је узела против Тај Цујинг на Свјетском првенству, гдје ју је побједила у четвртфиналу у 3 гема 21-18, 7-21, 21-13. Са овом побједом, она је оборила Тај Цујингин је скоро седам мјесеци непобједив рекорд који је укључивао 31 узастопне побједе.[22] Морала је да се задовољи бронзаном медаљом након што је поражена од Каролине Марин у још једном судару од три утакмице, 21-13, 16-21, 13-21.[23]

Такмичила се на Азијским играма, гдје је изгубила од Нозоми Окухара у 16. колу. Она је показала своју велику досљедност након што је стигла до полуфинала разних других турнира. Иако је била квалификована, одлучила је да не учествује у првом издању финала свјетске турнеје у својој домовини Кини, наводећи неке проблеме са повредама које је добила током меча против Сунг Јихјун на Хонг Конг Опену.[24]

2019.

[уреди | уреди извор]

На Отвореном првенству Индије победила је браниоца титуле Бејвен Џанг у четвртфиналу и П. В. Синдху по четврти пут узастопно у сљедећем колу, али је у финалу изгубила од Ратчанок Интаноне у узастопним утакмицама. Ово је био њен први пораз против Интаноне.[[25] Освојила је сребрну медаљу на Азијском првенству након што је поново поразила Акане Јамагучи.[26] Послије раних пораза у Индонезији, Јапану и Тајланду, завршила је као четвртфиналиста Свјетског првенства изгубивши од Нозоми Окухаре. Освојила је титулу на Кореа Опену за 3 године након последњег 2016. године. У финалу је победила Ратчанок Интанон чак и када је имала 4 меч лопте мање.[27] Имала је узнемирујућу кампању на финалу Свјетске турнеје, гдје су је победили Акане Јамагучи, Чен Јуфеи и П. В. Синдху. Водила је против Синдхуе у првој утакмици са огромним вођством од 18–9, али није успјела да консолидује то вођство и на крају је изгубила меч са 19–21, 19–21.[28]

2020-2021.

[уреди | уреди извор]

Хе Бингђиао се такмичила на Љетњим олимпијским играма 2020. године као осми носилац у категорији жене појединачно. Завршила је четврта након што је поражена од Чен Јуфеј у полуфиналу и П. В. Синдхуе у мечу за бронзану медаљу.[29] Била је дио кинеског побједничког тима на Судирман купу 2021. године.[30] Стигла је до полуфинала Свјетског првенства 2021. године. Међутим, изгубила је од Тај Цујинг у три утакмице резултатом 17–21, 21–13, 14–21, па се задовољила бронзаном медаљом, њеном другом медаљом на свјетским првенствима.[31]

2022.

[уреди | уреди извор]

Сезону 2022. започела је освајањем Џерман Опен-а[32] и Кореја Мастерса,[33] побједивши сународницу Чен Јуфеи у оба финала. Затим је у октобру освојила узастопне Супер 750 титуле, освојивши Денмарк Опен[34] и Френч Опен.[35] Као резултат њеног доброг учинка ове сезоне, квалификовала се за финале Свјетске турнеје, гдје је била на врху групе побједивши Тај Цујинг, Ратчанок Интанон и Бусанан Онгбамрунгпхан и стигла до полуфинала по први пут у каријери.[36] Међутим, Тај Цујинг ју је надјачала у директним играма.[37] Упркос томе, она је и даље достигла 5. мјесто у каријери на крају године.

2024.

[уреди | уреди извор]

Након што је освојила сребрну медаљу у синглу за жене на Љетњим олимпијским играма 2024., повукла се из међународног бадминтона 13. августа 2024. године.[38][39] Похваљена је због њеног спортског духа током Олимпијских игара, посебно током полуфинала док је играла са Каролином Марин, гдје се њена противница повриједила током другог меча при резултату 10-5, гдје је побједила Марин. Ускладила је своју игру са њом и предала јој тренинг шутеве за наредна два поена пијре него што се Марин повукла. На церемонији побједе донијела је шпанску заставу да ода поштовање својој противници у полуфиналу.[40]

Спортска постигнућа

[уреди | уреди извор]

Олимпијске игре

[уреди | уреди извор]

Категорија жене појединачно

Година Дисциплина Противник Бодови Резултат
2024. Порт де ла Шапел Арена, Париз, Француска Јужна Кореја Ан Сејунг 13–21, 16–21 Сребро

Свјетска првенства

[уреди | уреди извор]

Категорија жене појединачно

Година Мјесто одржавања такмичења Противник Бодови Резултат
2018. Nanjing Youth Olympic Sports Park, Nanjing, Кина Шпанија Carolina Marín 21–13, 16–21, 13–21 Bronze Бронза
2021. Palacio de los Deportes Carolina Marín, Huelva, Шпанија Кинески Тајпеј Тај Цујинг 17–21, 21–13, 14–21 Bronze Бронза

Азијске игре

[уреди | уреди извор]

Категорија жене појединачно

Година Мјесто одржавања такмичења Противник Бодови Резултат
2022 Binjiang Gymnasium, Хангџоу, Кина Јужна Кореја Ан Сејунг 10–21, 13–21 Bronze Бронза

Првенство Азије

[уреди | уреди извор]

Категорија жене појединачно

Година Догађај Противник Бодови Резултат
2017. Wuhan Sports Center Gymnasium, Вухан, Кина Јапан Акане Јамагучи 15–21, 19–21 Bronze Бронза
2019. Wuhan Sports Center Gymnasium, Вухан, Кина Јапан Акане Јамагучи 19–21, 9–21 Silver Сребро
2024, Ningbo Olympic Sports Center Gymnasium, Ningbo, Кина Кина Ванг Жији 19–21, 17–21 Bronze Бронза

Олимпијске игре младих

[уреди | уреди извор]

Категорија дјевојчице појединачно

Година Мјесто одржавања такмичења Противници Бодови Резултат
2014 Nanjing Sport Institute, Nanjing, Кина Јапан Akane Yamaguchi 22–24, 23–21, 21–17 Злато

Категорија мјешовити парови

Година Мјесто одржавања такмичења Партнер Противници Бодови Резултат
2014 Nanjing Sport Institute,
Nanjing, Кина 		Шри Ланка Sachin Dias Тајланд Mek Narongrit
Кина Qin Jinjing 		21–16, 21–18 Бронза

Свјетска јуниорска првенства

[уреди | уреди извор]

Категорија дјевојчице појединачно

Година Мјесто одржавања такмичења Противници Бодови Резултат
2013 Hua Mark Indoor Stadium, Bangkok, Thailand Јапан Аја Охори 16–21, 17–21 Bronze Бронза
2014 Stadium Sultan Abdul Halim, Alor Setar, Malaysia Јапан Акане Јамагучи 21–14, 18–21, 13–21 Silver Сребро

Азијска јуниорска првенства

[уреди | уреди извор]

Категорија дјевојчице појединачно

Година Мјесто одржавања такмичења Противници Бодови Резултат
2013. Likas Indoor Stadium, Кота Кинабалу, Малезија Тајланд Busanan Ongbamrungphan 16–21, 17–21 Bronze Бронза
2015. CPB Badminton Training Center, Бангкок, Тајланд Тајланд Pornpawee Chochuwong 21–16, 21–17 Gold Злато

Свјетска турнеја Свјетске бадминтон федерације (5 титуле, 4 другопласираних)

[уреди | уреди извор]

Свјетска турнеја BWF, која је најављена 19. марта 2017. године и реализована 2018. године,[41] је серија елитних бадминтон турнира које је одобрила Светска федерација за бадминтон. BWF свјетска турнеја је подјељена на нивое финала Свјетске турнеје, Супер 1000, Супер 750, Супер 500, Супер 300 и БСФ Тур Супер 100.[42]

'Ќатегорија жене појединачно

Година Турнир Ниво Противница Бодови Резултат
2018 Malaysia Open Super 750 Кинески Тајпеј Тај Цујинг 20–22, 11–21 2 Другопласирана
2019 India Open Super 500 Тајланд Ратчанок Интанон 15–21, 14–21 2 Другопласирана
2019 Korea Open Super 500 Тајланд Ратчанок Интанон 18–21, 24–22, 21–17 Побједница
2022 German Open Super 300 Кина Чен Јуфеј 21–14, 27–25 Побједница
2022 Korea Masters Super 300 Кина Чен Јуфеј 21–14, 14–21, 21–9 Побједница
2022 Denmark Open Super 750 Кина Чен Јуфеј 22–20, 12–21, 21–10 Побједница
2022 French Open Super 750 Шпанија Каролина Марин 16–21, 21–9, 22–20 Побједница
2023. Тајланд Опен Super 500 Јужна Кореја Ан Сејунг 21–10, 21–19 Другопласирана
2023. Јапан Опен Super 750 Јужна Кореја Ан Сејунг 21–15, 21–11 Другопласирана

BWF Суперсерија (2 титуле, 1 другопласирана)

[уреди | уреди извор]

БВФ Суперсериес, која је покренута 14. децембра 2006. године и спроведена 2007. године,[43] је била серија елитних турнира у бадминтону, које је одобрила Свјетска бадминтонска федерација (БВФ). Нивои БВФ Суперсерије су били Суперсерије и Суперсерије Премијер. Сезона Суперсерије се састојала од дванаест турнира широм свијета који су уведени од 2011. године.[44] Успјешни играчи су били позвани на финале Суперсерије, које се одржавало на крају сваке године.

Категорија жене појединачно

Година Турнир Противница Бодови Резултат
2016 Japan Open Кина Sun Yu 21–14, 7–21, 21–18 Побједница
2016 French Open Сједињене Америчке Државе Beiwen Zhang 21–9, 21–9 Побједница
2017 Japan Open Шпанија Carolina Marín 21–23, 12–21 2 Другопласирана
  BWF Superseries Finals турнир
  BWF Superseries Premier турнир
  BWF Superseries турнир

Временски оквир перформанси

[уреди | уреди извор]
;Легенда
  • W– побједа
  • F = учесник финала
  • SF = учесник полуфинала
  • QF = учесник четвртфинала
  • #R– кола 4, 3, 2, 1
  • RR = кружна фаза
  • Q# = квалификације
  • A = одсутан
  • G– златна медаља
  • S = сребрна медаља
  • B = бронзана медаља
  • NH = није одржано
  • N/A– није примјењиво
  • DNQ = није се квалификовао за наставак такмичења
Да би се избегла забуна и двоструко бројање, ови графикони се ажурирају на крају турнира или када се заврши учешће играча.

Национални ниво

[уреди | уреди извор]
  • Јунирски ниво
Тимска такмичења 2013. 2014. 2015.
World Junior Championships B G G
Asian Junior Championships G G G
  • Сениорски ниво
Тимска такмичења 2016. 2017. 2018. 2019. 2020. 2021. 2022. 2023. 2024.
Убер куп A NH B NH G NH S NH G
Sudirman Cup NH S NH G NH G NH G NH
Asian Games NH S NH S NH
Asian Team Championships G NH S NH A NH A NH A
Asian Mixed Team Championships NH B NH A NH A NH

Такмичење за појединце

[уреди | уреди извор]

Јуниорски ниво

[уреди | уреди извор]
  • Дјевојчице појединачно
Events 2013 2014 2015
Youth Olympic Games NH G NH
World Junior Championships B S QF
Asian Junior Championships B QF G
  • Мјешовити парови
Events 2014
Youth Olympic Games B

Сениорски ниво

[уреди | уреди извор]
  • Жене појединачно
Tournaments 2017 2018 2019 2020 2021 2022 2023 2024
Olympic Games NH SF NH S
World Championships 3R B QF NH B 3R 3R NH
Asian Games NH 2R NH B NH
Asian Championships B QF S NH QF QF B
Такмичење 2013. 2014. 2015. 2016. 2017. 2018. 2019. 2020. 2021. 2022. 2023. 2024.
Year-end Final A RR RR A RR A SF A
All England Open A 2R 2R 1R QF 2R A QF QF QF
Denmark Open A 1R 2R SF 1R A SF W QF
French Open A W SF SF QF NH A W SF QF
Indonesia Masters A W A NH SF SF SF A SF 2R SF
Indonesia Open A 2R 1R SF 2R NH A SF QF QF
Malaysia Open A 1R 1R F QF NH 1R 1R QF
China Open 2R wd A QF QF QF QF NH QF
China Masters A W QF A SF QF NH QF
Japan Open A W F A 2R NH 2R F A
Malaysia Masters A 2R A QF QF SF NH 1R A
Singapore Open A SF 2R A NH 2R QF 2R
Korea Open A 2R SF A W NH A 2R A
Thailand Open A NH QF A 2R A NH QF F A
Hong Kong Open A QF QF QF NH A
India Open A F NH A SF QF
Korea Masters SF A 2R NH W A
German Open A NH W SF A
Australian Open A 2R 2R A NH A
Taipei Open A 2R A SF A NH A
Hylo Open A F A W A
Macau Open A 1R SF A NH A
New Zealand Open A F A NH
Swiss Open A W A NH A
Syed Modi International NH A 2R A NH A
Vietnam Open W A NH A
China International NH A 2R A NH A

Рекорд против изабраних противнице

[уреди | уреди извор]

Рекорд у односу на финалисте на крају године, полуфиналисте Светског првенства и четвртфиналисте Олимпијских игара. Тачно од 6. августа 2024.[45]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Players: He Bingjiao”. Badminton World Federation. Приступљено 11. 2. 2018. 
  2. ^ „16-year-old Upsets World No 1 to Take Badminton Gold at Youth Olympics”. Women of China. Архивирано из оригинала 12. 2. 2018. г. Приступљено 11. 2. 2018. 
  3. ^ Hearn, Don (8. 12. 2013). „Vietnam Open 2013 – Juniors 2, Korea 3”. Badzine. Приступљено 3. 6. 2020. 
  4. ^ Chee, Ying Fan (19. 4. 2014). „World Juniors 2014 Finals – Chen, Huang, and Akane repeat!”. Badzine. Приступљено 3. 6. 2020. 
  5. ^ Sukumar, Dev (22. 8. 2014). „Youth Olympic Games 2014 – Day 6: He Bing Jiao Battles Ppast Yamaguchi”. Badminton World Federation. Приступљено 3. 6. 2020. 
  6. ^ Smith, Eddie (2. 11. 2014). „Bitburger Open 2014 Finals – Zheng and Chen Steal The Show”. Badzine. Архивирано из оригинала 6. 10. 2021. г. Приступљено 6. 10. 2021. 
  7. ^ Sukumar, Dev (20. 4. 2015). „Wang Zhengming, He Bing Jiao Emerge Champions – Bonny China Masters 2015 Review”. Badminton World Federation. Приступљено 3. 6. 2020. 
  8. ^ Sukumar, Dev (4. 5. 2015). „Saena Kawakami Springs a Surprise – Skycity New Zealand Open 2015 Review”. Badminton World Federation. Приступљено 3. 6. 2020. 
  9. ^ Alleyne, Gayle (13. 11. 2015). „'Thai-tanic' Upset; Bingjiao Beaten – Day 4: Yonex BWF World Junior Championships 2015”. Badminton World Federation. Приступљено 3. 6. 2020. 
  10. ^ „Indonesia Kantongi Tiga Gelar di Indonesian Masters” (на језику: индонежански). Republika. 8. 12. 2015. Приступљено 3. 6. 2020. 
  11. ^ Alleyne, Gayle (21. 3. 2016). „Bingjiao Comes of Age – Finals: Swiss Open 2016”. Badminton World Federation. Приступљено 3. 6. 2020. 
  12. ^ Sukumar, Dev (25. 9. 2016). „China's Gen Next Delivers: Yonex Open Japan 2016 – Finals”. Badminton World Federation. Приступљено 3. 6. 2020. 
  13. ^ Alleyne, Gayle (30. 10. 2016). „He and Shi Reign! – Yonex French Open 2016: Singles Finals”. Badminton World Federation. Приступљено 3. 6. 2020. 
  14. ^ Sukumar, Dev (7. 11. 2016). „China Capture Four Titles – Bitburger Open Review”. Badminton World Federation. Приступљено 3. 6. 2020. 
  15. ^ „Women's Singles Qualifiers: Dubai World Superseries Finals”. Badminton World Federation. 6. 12. 2016. Приступљено 3. 6. 2020. 
  16. ^ Sukumar, Dev (30. 4. 2017). „Lu/Huang On a Roll – Badminton Asia Championships 2017: Day 5”. Badminton World Federation. Приступљено 3. 6. 2020. 
  17. ^ Sukumar, Dev; Alleyne, Gayle (28. 5. 2017). „'Seoul' Satisfying! – Final: Total BWF Sudirman Cup 2017”. Badminton World Federation. Приступљено 3. 6. 2020. 
  18. ^ Hearn, Don (25. 8. 2017). „Worlds 2017 R16 – Gilmour past He at home”. Badzine. Приступљено 3. 6. 2020. 
  19. ^ Liew, Vincent (24. 9. 2017). „Carolina Marin Wins Japan Open”. Badminton Planet. Приступљено 3. 6. 2020. 
  20. ^ Sukumar, Dev (8. 12. 2017). „Last Shot for China's Young Guns”. Badminton World Federation. Приступљено 3. 6. 2020. 
  21. ^ Cooper, Ann (1. 7. 2018). „Tai Tzu-ying Defends Malaysia Open Title”. Badminton Planet. Приступљено 3. 6. 2020. 
  22. ^ Alleyne, Gayle (3. 8. 2018). „'Top'-Pled! – Day 5: Total BWF World Championships 2018”. Badminton World Federation. Приступљено 3. 6. 2020. 
  23. ^ Sukumar, Dev (4. 8. 2018). „History in the Making – Semi-Finals: Total BWF World Championships 2018”. Badminton World Federation. Приступљено 3. 6. 2020. 
  24. ^ Palmer, Dan (16. 11. 2018). „World number one wins battle with Olympic and world champion at BWF Hong Kong Open”. Inside the Games. Приступљено 3. 6. 2020. 
  25. ^ „Axelsen, Intanon Triumph – India Open: Singles Finals”. Badminton World Federation. 31. 3. 2019. Приступљено 3. 6. 2020. 
  26. ^ Sukumar, Dev (29. 4. 2019). „Glory for Japan at Badminton Asia Championships”. Badminton World Federation. Приступљено 3. 6. 2020. 
  27. ^ Sukumar, Dev (29. 9. 2020). „Bing Jiao Pulls Off Escape Act – Korea Open: Finals”. Badminton World Federation. Приступљено 3. 6. 2020. 
  28. ^ „BWF World Tour Finals: PV Sindhu beats He Bing Jiao for consolation win”. Air News. 13. 12. 2019. Приступљено 31. 5. 2020. 
  29. ^ „Badminton - HE Bing Jiao”. Tokyo 2020 Olympics. Tokyo Organising Committee of the Olympic and Paralympic Games. Архивирано из оригинала 2. 8. 2021. г. Приступљено 6. 10. 2021. 
  30. ^ „苏杯国羽问鼎新添七位世界冠军 总人数已达157人” (на језику: кинески). Sina. 5. 10. 2021. Архивирано из оригинала 6. 10. 2021. г. Приступљено 6. 10. 2021. 
  31. ^ „Tai, Akane in Summit Clash”. Badminton World Federation. 18. 12. 2021. Приступљено 19. 12. 2021. 
  32. ^ „German Open: Maiden title for Malaysians”. BWF. 14. 3. 2022. Приступљено 24. 12. 2022. 
  33. ^ „German Open: Maiden title for Malaysians”. BWF. 14. 3. 2022. Приступљено 24. 12. 2022. 
  34. ^ „Denmark Open: I was close to tears”. BWF. 24. 10. 2022. Приступљено 24. 12. 2022. 
  35. ^ „French Open: At long last, party in Paris”. BWF. 31. 10. 2022. Приступљено 24. 12. 2022. 
  36. ^ „Semifinalists decided for super Saturday”. BWF. 9. 12. 2022. Приступљено 24. 12. 2022. 
  37. ^ „Tai Tzu-ying reaches women's singles final at BWF World Tour Finals”. Focus Taiwan. 10. 12. 2022. Приступљено 24. 12. 2022. 
  38. ^ „He Bing Jiao Bids Goodbye ”. Badminton World Federation . 13 August 2024 . Приступљено 13 August 2024 .  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date=, |date= (помоћ)
  39. ^ „Chinese shuttler He Bing Jiao retires after Paris Olympics silver medal campaign”. The Indian Express. 13 August 2024. Приступљено 13 August 2024 .  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  40. ^ „China’s He praised for holding Spanish flag on Olympic podium in injured opponent’s honour”. 
  41. ^ Alleyne, Gayle (19. 3. 2017). „BWF Launches New Events Structure”. Badminton World Federation. Архивирано из оригинала 1. 12. 2017. г. Приступљено 29. 11. 2017. 
  42. ^ Sukumar, Dev (10. 1. 2018). „Action-Packed Season Ahead!”. Badminton World Federation. Архивирано из оригинала 13. 1. 2018. г. Приступљено 15. 1. 2018. 
  43. ^ „BWF Launches Super Series”. Badminton Australia. 15. 12. 2006. Архивирано из оригинала 6. 10. 2007. г. 
  44. ^ „Yonex All England Elevated To BWF Premier Super Series Event”. IBadmintonstore. Архивирано из оригинала 2. 10. 2013. г. Приступљено 29. 9. 2013. 
  45. ^ „He Bingjiao Head to Head”. BWF-Tournament Software. Приступљено 11. 8. 2024. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хе_Бингђао&oldid=28805640”