Хидрографија Србије
Највећи део територије Србије припада црноморском басену. Састоји се од Војводине, Србије, осим крајњих југоисточних делова око Босилеграда и Трговишта. Морава је највећа национална река у Србији, а Дунав најбогатији водом. Србија нема великих природних језера, а најпознатије Палићко језеро у Војводини има површину од 4,2 км2. Вештачке акумулације као што су Власинско језеро на Власини, Зворничко језеро и језеро Перућа на Дрини, Газиводе на Ибру и Ђердапско на Дунаву су изузетно значајне. Барска језера у Војводини као што су Ечка, Бечеј и Жабаљ имају привредни значај. Једна од најпознатијих орнитолошких станица у Европи је Обедска бара код Купинова у Срему површине 7,2 км2.
Хидролошке одлике
[уреди | уреди извор]Реке
[уреди | уреди извор]Реке Србије припадају басенима Црног, Јадранског и Егејског мора. Три су пловне: Дунав, Сава и Тиса. Најдужа река је Дунав који кроз Србију тече 588 km, од својих 2.857 km укупног тока. Дунавски басен отварањем канала Рајна—Мајна—Дунав (1992) повезује Северно море са Црним морем.
| Река | Дужина у Србији | Укупна дужина |
|---|---|---|
| Дунав | 588 km | 2783 km |
| Западна Морава | 308 km | 308 km |
| Јужна Морава | 295 km | 295 km |
| Ибар | 272 km | 272 km |
| Дрина | 220 km | 346 km |
| Сава | 206 km | 945 km |
| Тимок | 202 km | 202 km |
| Велика Морава | 185 km | 185 km |
| Тиса | 168 km | 966 km |
| Нишава | 151 km | 218 km |
| Тамиш | 118 km | 359 km |
| Бегеј | 75 km | 244 km |
| Лим | 68 km | 220 km |
Језера
[уреди | уреди извор]| Језеро | Површина
km² |
Надморска висина
m |
Највећа дубина
m |
Запремина воде
mil m³ |
|---|---|---|---|---|
| Ђердапско | 253 | 69,5 | 92 | 5000 |
| Власинско (на Власини) | 16 | 1 213 | 22 | 165 |
| Перућачко (на Дрини) | 12,4 | 290 | 70 | 340 |
| Газиводе | 11,9 | 692,7 | 105 | 370 |
| Зворничко (на Дрини) | 8,1 | 140 | 28 | 42 |
| Златарско (на Увцу) | 7,2 | 880 | 75 | 250 |
| Потпећко (на Лиму) | 7,0 | 437 | 40 | 43 |
| Палићко | 5,6 | 101 | 3,5 | 11 |
| Бело | 4,8 | 75 | 2,5 | 7 |