Хиландарски портик

Улаз у манастир између два конака (Теодосијевог из 1598. лево и конака из 1821. десно)

Хиландарски портик, улазна капија или улазни портик једини је улаз у Хиландарски манастир на Светој Гори. Сврстава се међу најстарији датовани примерак градитељства ове врсте, који је са три стране отворен широким, полукружно завршеним луцима, а четвртом, западном страном повезан је са зидом око манастирског улаза. Слепу куполу над њим преко пандантифа носе четири масивна зидана ступца.

Положај

Хиландарски портик се налази на северној страни манастирског утврђења, између конака изграђеног 1598, и нових конака изграђених 1821. године. Испред портика је чесма коју је 1780. године саградио хаџи Тома из Видина.

Историја

Данашњи улаз у манастир, према мишљењу историчара Александара Фотића, почео је да се зида непосредно пре или у време зидања конака који се пружа до пирга Светог Саве. На то указује податак анонимног шпанског посетиоца из 1555. године, који је бежећи из заточеништва, у Хиландару затекао изнад манастирских врата „слику“ Богородице, пред којом је сваки посетилац морао да очита молитву пре него што би био пуштен да уђе. Док се у једном извору наводи да сви атонски манастири имају железом окована врата.

Да ли се данашњи улаз у манстир који је описан на овој страници налазио у средњем веку или је он само из основа обновљен с краја 16. и с почетка 17. веку, тек треба археолошким истражицањима да се докаже. Тешка дрвена врата, окована гвозденим лимом, постављена су на улаз у манастир 1602/1603. године, и она су данас друга по реду улазна врата. На првим вратима, такође окованим, нема никаквог натписа. Постоји претпоставка да су она постављена тек после садашње друге капије, негде пре 1634/35. године, када је завршен улазни трем. Међутим, помен „унутрашње капије“ у једном турском хуџету показује да су септембра 1619. године већ постојале на манстиру бар  две капије.

Данашњи Хиландарски портик, улаз или манастирска порта, саграђен је у лето 1635. године, што се може доста тачно одредити јер је на почетку његове градње, 28. јуна 1635. године, манастирски старешина поново био Мардарије уместо, јеромонаха Филимона. Исте године је о трошку херцеговачког митрополита и хаџије кир Симеона саборна црква добила велики дуборезни иконостас, а кир Исаија, босански митрополит и хаџија, поклонио јој је игумански престо украшен интарзијом и два певничка аналогија.

Садашњи улазни трем, који је покривен калотом и отворен са источне стране има озидана седишта за одмор путника дуж северног и јужног зида. Саграђен је у време игумана Филимона 1636/1637. године.

Из овог трема кроз дебела дрвена врата, окована споља гвозденим плочама, улази се у отворено мало скоро четвороугаоно двориште, окружено високим зидовима, намењеним одбрани манастира у случају пробоја спољашње капије. Једина зидна слика у овом делу улаза је Деизис у ниши на источном зиду из 19. века.

Кроз друга, масивна, гвожђем окована врата улази се у трећи простор који је обновљен 1628/1629. године (према наводина на мермерној плочици узиданој на западној страни).

Како је портик доста страдао у једном земљотресу који је погодио Атос, био је полупорушен у 16. веку. Обнова портика обављена је током 17. века. Из периода обнове портика, у простору трема очувани су остаци зидних слика: у ниши над источним пролазом приказана је доста необична представа арханђела Михаила на коњу, вероватно из друге половине 17. века, а у дубокој ниши на западној страни су зидне слике из 1753. године, са ликовима Богородице, пророка и српских светитеља Саве и Симеона.

На зидовима трема, данас се виде доста oштeћeнe зидне слике настале у периоду крај 18.- почетка 19 века. На њима су приказане сцене из живота Богородице, поучне параболе (човек који гради на песку и на стени, сиромашни и богати Лазар и др.), неколико Великих празника. У 19 веку на трему су досликани ликови Светог Саве Српског и Симеона Мироточивог, Светог Кирила и Методија.

Некада се ризница манастира налазила изнад улаза у манастир. Кроз пролаз који су некада такође штитила гвожђем окована врата улази се у отворени трем испод конака, одакле се виде црква, фијала и два огромна чемпреса у хиландарском дворишту.