Хималајски мрки медвед
Хималајски мрки медвед | |
---|---|
Научна класификација | |
Царство: | |
Тип: | |
Класа: | |
Ред: | |
Породица: | |
Род: | |
Врста: | |
Подврста: | U. a. isabellinus
|
Триномијално име | |
Ursus arctos isabellinus | |
Ареал хималајског мрког медведа (Ursus arctos isabellinus) |
Хималајски мрки медвед (лат. Ursus arctos isabellinus), такође познат као хималајски црвени медвед или Џу-Теџ, подврста је мрког медведа (Ursus arctos). Живи у региону Хималаја, на северу Пакистана до Дачигамa и Kашмира. То је највећи сисар у региону — мужјаци достижу до 220 центиметара, док су женке мало мање. Овај медвед је сваштојед и, као и сви остали медведи, и он спава током зиме. Иако је присутан у великом броју заштићених подручја, он постаје све ређи због губитка станишта и прогона од стране људи, па је постао "критично угрожена врста". Претпоставља се да би ова врста (слична тибетском плавом медведу) могла да буде разлог за постојање легенде о Јетију.[1][2]
Опис
[уреди | уреди извор]Код хималајског мрког медведа постоји полни диморфизам. Мужјаци су дуги између 150 и 220 центиметара, док су женке дуге 137 до 183 центиметара. Хималајски мрки медвед је највећа животиња на Хималајима и обично је пешчане или црвенкасто-смеђе боје.
Распрострањеност
[уреди | уреди извор]Хималајски мрки медвед настањује Непал, Тибет, северну Индију и север Пакистана. Спекулише се да је ова врста медведа изумрла у Бутану.
Понашање и екологија
[уреди | уреди извор]Медвед зиму проводи у хибернацији од октобра до априла или маја. Хибернацију проведе у јазбинама и пећинама.
Исхрана
[уреди | уреди извор]Хималајски мрки медвед је сваштојед и једе траву, корење и друге биљке, као и инсекте и мале сисаре; такође воли да једе воће и поврће. Вреба и велике сисаре, као што су овце и козе. Одрасли медвед углавом једе пре изласка сунца и касно поподне.
Статус и конзервација
[уреди | уреди извор]Међународна трговина је забрањена законом о заштити животне средине у Пакистану. Леопард Фодндација из Пакистана спроводи истраживање о тренутном статусу хималајског мрког медведа на Памиру у Гилгит-Балтистану, обећавајући станиште за медведе и друге дивље животиње које имају везе са популацијом медведа у Пакистану до централне Азије. Пројекат такође има циљ да истражи сукобе између људи и медведa, да промовише толеранцију за медведе у региону кроз еколошко образовање, за шта је СЛФ добила средства од принца Бернхарда Природа и Алертис.[3] За разлику од свог америчког рођака, који се налази у добром броју, хималајски мрки медвед је критично угрожен. Људи их убијају због њиховог крзна и канџи за украсне сврхе, док унутрашње органе користе за справљање лекова. Убијају их и пастири како би заштитили своју стоку и њихов дом је уништен људским задирањем. У Химачалу, њихов дом су уточишта дивљачи Кугти и Тундах и регион племена Чамба. Њихова процењена популација је само 20 у Кугти и 15 у Тундаху. Стабло које носи цвет (државе) Химацхал - буранш - омиљено је окупљалиште ових медведа. Због високе вредности стабла буранш, стабла се комерцијално секу што узрокује даље уништавање дома мрког медведа.[4] Хималајски мрки медвед је критично угрожена врста у неким њиховим подручјима с популацијом од само 150—200 у Пакистану. Популације у Пакистану се споро размножавају, мале су, и опадају због губитка станишта, фрагментације, криволова и лова с псима (намамљивање медведа је вид забаве, када медведа ухвате у клопку и онда муче медведа псима).[3]
Повезаност с Јетијем
[уреди | уреди извор]"Џу-Тех" је непалски појам, такође повезан с легендом о Јетију или снежним човеком с којим је понекад замењен или погрешно идентификован. Током експедиције Дејли Mејла за снежним човеком 1954. године, Том Стобарт је наишао на "Џу-Теха". То је испричао Ралфу Изарду, дописнику експедиције Дејли Mејла у својој књизи Авантура Одвратног снежног човека.[5] Извештај је такође штампан у Дејли Mејлу о депеши експедиције 7. маја 1954. године. [1] Међутим, како Том Стобарт није староседелац из регије, његова идентификација је само утемељена на претпоставци да је препознао животињу коју никада пре није видео на основу врло двосмислених доказа. Тибетански староседиоци оповргли су да се Џу-Тех односи на било коју врсту медведа (значење "јахач стоке"), а назив се користи у подручјима у којима медведи нису пронађени. Џорџ Еберхарт у књизи Тајновита створења, Водич за Криптозоологију[6], каже да је проблем резултат замене Џу-Теха с различитим створењима познатијим као Дре-Мо, а да је један свакако медвед. Еберхарт каже да "постоји знатна сумња да су мештани изрекли икакве такве тврдње."
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ The Japan Times, 18 September 2003.
- ^ BBC News — Yeti's 'non-existence' hard to bear
- ^ а б „Alertis Secures Grant”. http://www.alertis.nl/. Приступљено 18. 7. 2013. Спољашња веза у
|website=
(помоћ)[мртва веза] - ^ „Missing snowman”. http://www.thehindu.com/. Приступљено 20. 11. 2014. Спољашња веза у
|website=
(помоћ) - ^ Ralph Izzard. (1955). „The Abominable Snowman Adventure”. Hodder and Staoughton. „no”
- ^ Џорџ Еберхарт, Тајновита створења, Водич за Криптозоологију, Клио Књиге 2002, чланци ЏУ-Тех стр. 151 и Дре-Мо стр. 148-149
Литература
[уреди | уреди извор]- "Status and Affinities of the Bears of Northeastern Asia", by Ernst Schwarz Journal of Mammalogy 1940 American Society of Mammalogists.
- Ogonev, S.I. 1932, "The mammals of eastern Europe and northern Asia", vol. 2, pp. 11–118. Moscow.
- Pocock R.I, "The Black and Brown Bears of Europe and Asia" Part 1. Journal or Bombay Natural History Society., vol. 35, no. 4, pp. 772–823, figs 1-11. July 15, 1932.
- Ursus arctos, by Maria Pasitschniak, Published 23 April 1993 by "The American Society of Mammalogists"
- John A. Jackson, "More than Mountains", Chapter 10 (pp 92) & 11, "Prelude to the Snowman Expedition & The Snowman Expedition", George Harrap & Co, 1954
- Ralph Izzard, "The Abominable Snowman Adventure", this is the detailed account by the Daily Mail correspondent on the 1954 expedition to find the "Snowman", Hodder and Staoughton, 1955.
- Charles Stonor, "The Sherpa and the Snowman", recounts the 1955 Daily Mail "Abominable Snowman Expedition" by the scientific officer of the expedition, this is a very detailed analysis of not just the "Snowman" but the flora and fauna of the Himalaya and its people. Hollis and Carter, 1955.
- John A. Jackson, "Adventure Travels in the Himalaya" Chapter 17, "Everest and the Elusive Snowman", 1954 updated material, Indus Publishing Company, 2005.
- Bear species found in India