Химаре
Химаре (грч. Χιμάρα) јесте општина и регион у округу Валона, јужној Албанији.
Општина има укупну површину 57.194 km2 и састоји се од административних јединица Химаре, Хоре-Вранисхт и Лукове.[1][2] Лежи између Цераунијских планина и обале Јонског мора, део је албанске ривијере. Традиционално схватане границе региона Химаре постепено су се смањивале током отоманског периода, и у регион обухвата град Химаре и села на обали (Брегдет на албанском),[3] углавном укључујући само Паласу, Дхерми, Пилур, Кудхес, Вуно, Иљас и Ћепаро.[4]
Обални регион Химаре је претежно насељен етничким Грцима.[5][6][7][8][9] Локално становништво говори двојезично на грчком и албанском језику.[10] Град Химаре и села Дхерми и Паласа, који заједно чине већину становништва региона, првенствено су насељени грчким становништвом. Села Иљаш, Лукове, Кудхес, Пилур и Вуно су насељена албанским становништвом, док је Ћепаро насељен и Албанцима и Грцима.[11] На попису из 2011. године, 83% становника бивше општине Хоре-Враниште изјаснило се као Албанци, док се остали грађани нису изјаснили.[12] У бившој општини Лукове, становништво је претежно албанско (94%) са мањом грчком мањином (6%).[13]
Географија
[уреди | уреди извор]Регион Химаре је око 20 километара дуг и 5 километара широк, обухвата укупно 132,13 км2,[14] и омеђен Цераун планинама високим 2000 метара на североистоку и Јонским морем на југозападу. У Химари се налазе беле пешчане плаже, а неколико брежуљака у близини мора су под засадима маслинаи цитруси[15] Традиционално схватане границе региона Химаре постепено су се смањивале током отоманског периода, сводећи се само на град Химаре и села на обали (Bregdet на албанском).[3]
Мањинска питања
[уреди | уреди извор]Док се ситуација грчке мањине у Албанији поправила од пада комунизма, етничке тензије у Химари и даље постоје[17][18] Током суђења припадницима Омоноје 1994. године, организације која представља грчку мањину у Албанији, албанска полиција је ухапсила и претукла тројицу локалних Грка након што су код њих пронађени летци са позивом на ослобађање ухапшених вођа Омоноје.[19] У 2008. одржан је низ протеста са мештанима који су захтевали власништво над земљом и аутономију за регион.[20] Кућа бившег градоначелника Химаре Васила Болана два пута је била мета бомбашког напада, 2004. и поново у мају 2010.[21] Градоначелник Химаре, етнички Грк, наредио је 2009. да се уклони неколико путоказа јер нису писани на грчком, већ само на албанском и енглеском. Локални суд га је осудио за уништавање државне имовине, али је пресуда поништена.[22]
Дана 12. августа 2010. године, етничке тензије су порасле након што је грчки продавац Аристотелис Гоумас убијен када је његов мотоцикл ударио аутомобил којим су управљала тројица албанских младића са којима се Гоумас наводно посвађао када су захтевали да не сме да им говори грчки у свом продавница.[17][18] Огорчени мештани блокирали су главни аутопут између Валоне и Саранде и захтевали реформу и повећану заступљеност локалних Химариота у локалним полицијским снагама.[18] Инцидент су осудиле и грчка и албанска влада, а тројица осумњичених су оптужени за инцидент.[18]
Попис становништва из 2011. први пут је укључио етничку припадност, што је дугогодишњи захтев грчке мањине у Албанији и међународних организација.[17] Међутим, представници грчке мањине сматрали су неприхватљивим члан 20 Закона о попису становништва, према којем постоји казна од 1.000 долара за изјашњавање о националној припадности мимо податка који је наведен на изводу из матичне књиге рођених особе.[23] Као резултат тога, делови грчке заједнице су бојкотовали попис.[24]
Током 2005. године, након година неодговорених захтева, премијер Бериша је одобрио отварање школе на грчком језику у Химари коју је делимично финансирала грчка влада.[17]
Албанска влада је 26. августа 2015. срушила цркву Светог Атанасија у Дхермију. Министарство спољних послова Грчке осудило је овај потез.[25] У октобру 2017. албанске власти су наставиле са рушењем имовине која припада припадницима грчке мањине. Због оваквог развоја догађаја локално становништво је јавно протестовало док је велики број албанских полицајаца послат у област.[26]
У марту 2019. албанске власти су повукле бившу одлуку о заплени имовине припадника локалне грчке мањине. Према дипломатским изворима, ова одлука је уследила као резултат оштрог упозорења грчког премијера Алексиса Ципраса. Организација Омоноја је апеловао на грчку државу да брани законска права локалног грчког становништва и да се избегне заплена грчке имовине.[27]
Атракције
[уреди | уреди извор]
Подручје има велики потенцијал за туризам, а главне карактеристике општинског града су шеталиште уз море, таверне и традиционално очувани стари град изграђен на брду.[28] Град Химаре се састоји од старог града Кастра, који се налази на и око старог замка и приобалног региона Спилеа, који је туристички и привредни центар региона. Дхерми садржи низ недавно изграђених одмаралишта на плажи. На планинама се налазе Пилур и Кудхес, док се Кепаро налази јужно од града Химаре.[15]
У Химари се налази неколико православних цркава и манастира, изграђених традиционалном византијском архитектуром, као што су манастир Крста, Аталиотиса, Свети Теодор, Богородица у Дхермију и Свети Димитрије. Штавише, велики број цркава се налази унутар замка Химаре, који је првобитно изграђен у класичној антици, попут цркве Девице Марије Касопитре, Епископи, која је подигнута на месту древног храма посвећеног Аполону, као и црква Црква Агхиои Пантес, на улазу у замак. Додатни споменици у замку укључују вилу породице Спиромилиос и грчку школу.[15]
Спорт
[уреди | уреди извор]Град фудбалског клуба Химара КФ Химара. Клуб тренутно игра у Другој лиги Албаније. Стадио клуба је стадион Петро Руци у Орикуму, Албанија, који је у власништву КФ Орику и има капацитет од 2.000 људи.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Bashkia Himarë” (на језику: албански). Albanian Association of Municipalities (AAM). Архивирано из оригинала 21. 10. 2020. г. Приступљено 17. 11. 2021.
- ^ „Law nr. 115/2014” (PDF) (на језику: албански). стр. 6376. Приступљено 25. 2. 2022.
- ^ а б Giakoumis 2016, стр. 219–220
- ^ Nathalie Clayer (6. 8. 2018). Aux origines du nationalisme albanais. KARTHALA Editions. ISBN 978-2-8111-2172-3. OCLC 1049949545.
- ^ Heraclides, A.; Kromidha, Y. (2023). Greek-Albanian Entanglements since the Nineteenth Century: A History. Routledge Histories of Central and Eastern Europe. Taylor & Francis. стр. 1-PT176. ISBN 978-1-000-96375-5. Приступљено 2024-03-18. „The denial of minority status in the Himara area continues to cause tension between the Albanian state and the local population, the great majority of which identifies not as Albanian, but as Greek.”
- ^ Europa Publications (2003). Central and South-Eastern Europe 2004. 5. Psychology Press. стр. 78—. ISBN 978-1-85743-186-5.
- ^ Hammond, 1993: p. 405: "It is one of the several Greek-speaking villages in which the centre is Himare... Liaps"
- ^ Economist Intelligence Unit (2001). Country Report: Albania. Great Britain: Economist Intelligence Unit. стр. 14. „a Greek-speaking district”
- ^ „Albania: The state of a nation”. ICG Balkans Report N°111. стр. 15. Архивирано из оригинала (PDF) 2010-08-08. г. Приступљено 2010-09-02. „The coastal Himara region of Southern Albania has always had a predominantly ethnic Greek population.”
- ^ Anthropological journal on European cultures, v. 3-4, European Centre for Traditional and Regional Cultures, 1994, p. 84
- ^ Kallivretakis, Leonidas (1995). "Η ελληνική κοινότητα της Αλβανίας υπό το πρίσμα της ιστορικής γεωγραφίας και δημογραφίας [The Greek Community of Albania in terms of historical geography and demography." In Nikolakopoulos, Ilias, Kouloubis Theodoros A. & Thanos M. Veremis (eds). Ο Ελληνισμός της Αλβανίας [The Greeks of Albania]. University of Athens. p. 51. "Ε Έλληνες, ΑΧ Αλβανοί Ορθόδοξοι Χριστιανοί, AM Αλβανοί Μουσουλμάνοι"; p.53. " XIMARA: XIMAPA: 1. FSHAT & SHEN MEHILL ΧΩΡΙΟ & ΑΓΙΟΣ ΜΙΧΑΛΗΣ 1595 E, 2. SPILE ΣΙΠΛΙΑ 3629 E + AX + AM (1000); VUNOS ΒΟΥΝΟΣ 555 ΑΧ; ILIASI ΙΛΙΑΣ 124 ΑΧ; QEPARO POSTHME ΚΗΠΑΡΟ ΚΑΤΩ 854 ΑΧ; QEPARO SIPERME ΚΗΠΑΡΟ ΑΝΩ 461 E; KUDHES ΚΟΥΔΕΣΙ 748 ΑΧ; PILUR ΠΗΛΙΟΥΡΙ 532 ΑΧ; DHERMI ΔΡΥΜΑΔΕΣ, KONDRAPE DHERMI ΚΟΝΤΡΑΠΕ ΔΡΥΜΑΔΩΝ 1550 Ε; PALASA ΠΑΛΙΑΣΣΑ 356 Ε"
- ^ „Ethnic composition of Albania 2011”. pop-stat.mashke.org.
- ^ Kallivretakis, Leonidas (1995). "Η ελληνική κοινότητα της Αλβανίας υπό το πρίσμα της ιστορικής γεωγραφίας και δημογραφίας [The Greek Community of Albania in terms of historical geography and demography." In Nikolakopoulos, Ilias, Kouloubis Theodoros A. & Thanos M. Veremis (eds). Ο Ελληνισμός της Αλβανίας [The Greeks of Albania]. University of Athens. p. 51. "Ε Έλληνες, ΑΧ Αλβανοί Ορθόδοξοι Χριστιανοί, AM Αλβανοί Μουσουλμάνοι, ΤΣ Τσάμηδες, Β Βλάχοι, Μ Μικτός πληθυσμός”; p.53. "LUKOVE ΛΟYKΟBΟ 2076 ΑΧ + αμ (250) + ε (120); NIVICE ΝΙΒΓΓΣΑ 899 ΑΧ + ε (30); SHENVASIL Αϊ ΒΑΣΙΛΗ 1434 ΑΧ + αμ (220) + ε (210); PIQERAS ΠΙΚΙΕΡΑΣ (ΠΙΚΕΡΝΗ) 991 ΑΧ + αμ (100) + ε (50); SASAJ ΣΑΣΑΪ 297 AM; BORSH ΜΠΟΡΣΙ 1243 AM; FTERE ΦΤΕΡΑ 378 AM; ÇORAJ ΤΣΟΡΑΪ 282 ΑΧ (150) + AM (132); QAZIM PALI ΚΙΑΣΙΜ ΠΑΛΙ (νέο) 861 AM + ε (80) + αχ (50)"
- ^ Sulejman Sulçe (мај 2014). Himara Transfer Station and Associated Structures – Environmental Impact Assessment (PDF) (Извештај). Ministry of Urban Development and Tourism (Republic of Albania). стр. 34. E1141 V9. Приступљено 2021-08-04. „Territory of Himarë Municipality is 13,213 ha (132 km2 is Himarë Municipality area in the band of the width 5 km) for more than 1/3 the entire band of 5 km of the region (the largest part of all administrative units in the study area).”
- ^ а б в Tourist Guide of Himarë. Bashkia e Himares. In the intro, written by Vasilis Bolanos, the then-mayor.
- ^ Elsie, Robert (ур.). „Albania in the Painting of Edward Lear (1848)”. albanianart.net.
- ^ а б в г George Gilson (27. 9. 2010). „Bad blood in Himara”. Athens News. Архивирано из оригинала 21. 7. 2011. г. Приступљено 4. 11. 2010.
- ^ а б в г „Tensions resurface in Albanian-Greek relations”. Balkan Chronicle. 13. 9. 2010. Архивирано из оригинала 7. 7. 2011. г. Приступљено 4. 11. 2010.
- ^ „Amnesty International Report 1995 - Albania”. Amnesty International. 27. 9. 2010. Архивирано из оригинала 17. 10. 2012. г. Приступљено 30. 12. 2010.
- ^ Local lives : migration and the politics of place (null изд.). Farnham, Surrey, England: Ashgate Pub. 2010. стр. 26. ISBN 978-1-4094-0103-2.
- ^ „Εκρηκτικός μηχανισμός στο σπίτι του Δημάρχου Χιμάρας”. Архивирано из оригинала 16. 11. 2022. г. Приступљено 30. 04. 2024.
- ^ Country Reports on Human Rights Practices: Report Submitted to the Committee on Foreign Affairs, U.S. House of Representatives and Committee on Foreign Relations, U.S. Senate by the Department of State in Accordance with Sections 116(d) and 502B(b) of the Foreign Assistance Act of 1961, as Amended (на језику: енглески). U.S. Government Printing Office. 2010. стр. 1222—1223. Приступљено 9. 12. 2021. „the ethnic Greek mayor... but not Greek”
- ^ „Macedonians and Greeks Join Forces against Albanian Census”. balkanchronicle. Архивирано из оригинала 12. 1. 2012. г. Приступљено 24. 9. 2011.
- ^ „International Religious Freedom Report for 2014: Albania” (PDF). www.state.gov/. United States, Department of State. стр. 5. Приступљено 20. 10. 2015. „Ethnic Greek minority groups had encouraged their members to boycott the census, affecting measurements of the Greek ethnic minority and membership in the Greek Orthodox Church.”
- ^ „Αλβανία: Κατεδάφισαν εκκλησία στη Χειμάρρα – Αθήνα: Eίναι τζιχαντιστές”. skai.
- ^ „Government Begins Demolition of Greek Minority Properties in Himara”. Exit - Explaining Albania. 31. 10. 2017. Архивирано из оригинала 07. 07. 2022. г. Приступљено 21. 11. 2021.
- ^ „Rights of ethnic Greeks in Albania in dispute, again | eKathimerini.com”. www.ekathimerini.com (на језику: енглески). Приступљено 18. 11. 2021.
- ^ Masters, Tom (2007). Eastern Europe. Lonely Planet. стр. 65—66. ISBN 978-1-74104-476-8.; Garwood, Duncan (2009). Mediterranean Europe. Lonely Planet. стр. 63. ISBN 978-1-74104-856-8.
Литература
[уреди | уреди извор]- Banac, Ivo; Ackerman, John G.; Szporluk, Roman; Vucinich, Wayne S. (1981). Nation and ideology: essays in honor of Wayne S. Vucinich. East European Monographs. ISBN 978-0-914710-89-9.
- Fine, John V. A. (1994). The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. University of Michigan Press. ISBN 0-472-08260-4.
- Fleming, K. E. (2014). The Muslim Bonaparte: Diplomacy and Orientalism in Ali Pasha's Greece (на језику: енглески). Princeton University Press. ISBN 978-1-4008-6497-3.
- Gregorič, Nataša. „Contested Spaces and Negotiated Identities in Dhërmi/Drimades of Himarë/Himara area, Southern Albania” (PDF). University of Nova Gorica. Приступљено 2010-08-15.
- Hammond, Nicholas Geoffrey Lemprière (1993). Collected Studies: Alexander and his successors in Macedonia. A.M. Hakkert. ISBN 978-90-256-1051-7.
- Hasiotis, Ioannis; Guirao, Motos (2008). Tendiendo Puentes en el Mediterráneo: Estudios Sobre las Relaciones Hispano-Griegas (ss. XV-XIX) (на језику: Spanish). Granada: Centro de Estudios Bizantinos, Neogriegos y Chipriotas, University of Granada. ISBN 978-84-95905-28-4.
- Kallivretakis, Leonidas (1995). „Η ελληνική κοινότητα της Αλβανίας υπό το πρίσμα της ιστορικής γεωγραφίας και δημογραφίας [The Greek Community of Albania in terms of historical geography and demography]”. Ур.: Veremis, Thanos. Ο Ελληνισμός της Αλβανίας [The Greeks of Albania]. University of Athens. стр. 25—58. ISBN 9600800545.
- Vasilēs G. Nitsiakos; Vassilis Nitsiakos (2010). On the Border: Transborder Mobility, Ethnic Groups and Boundaries Along the Albanian-Greek Frontier. LIT Verlag Münster. стр. 453—. ISBN 978-3-643-10793-0. OCLC 1040284039.
- Omari, Jeton (2014). Scanderbeg tra storia e storiografia [Skanderbeg between history and historiography] (PDF) (Теза). University of Padua.
- Pappas, Nicholas Charles (1991). Greeks in Russian military service in the late eighteenth and early nineteenth centuries. Institute for Balkan Studies.
- Sakellariou, M. V. (1997). Epirus, 4000 Years of Greek History and Civilization. Athēna: Ekdotike Athenon. ISBN 9602133716.
- Totoni, Menela (1971). „Vëzhgime rreth të folmeve të Kurveleshit”. Dialektologjia shqiptare I, In Domi, Mahir (ed.) (на језику: албански). Tirana: Universiteti i Tiranës. стр. 31—117.
- Friedman, Victor (2005). Albanian in the Balkan Linguistic League: A Consideration of Theoretical Implications (PDF). Studia Albanica.
- Paçarizi, Rrahman (2008). Albanian Language (PDF) (на језику: енглески). University of Pristina.
- Rusakov, Alexander (2021). „Contemporary Language Contacts in the Balkans: Situations and Outcomes”. Ур.: Sobolev, Andrey. Between Separation and Symbiosis: South Eastern European Languages and Cultures in Contact. de Gruyter. ISBN 978-1501509254.
- Giakoumis, Konstantinos (2016). „Self-identifications by Himarriots, 16th to 19th Centuries”. Erytheia. 37.
- Kyriazis, Doris (2016). „Γλωσσικές επαφές και διαστρωματώσεις στα αλβανικά και ελληνικά ιδιώματα της περιοχής Bregu i Detitsti”. Βορειοηπειρωτικά (на језику: грчки). Aristotle University of Thessaloniki.
