С Википедије, слободне енциклопедије
Оригинални рукопис
„Лепа Лужица“ (глсрп. Rjana Łužica, длсрп. Rědna Łužyca) је химна Лужичких Срба чији је текст написао 1827. године лужички песник Хандриј Зејлер (1804 − 1872).
| горњолужичкосрпски
|
доњолужичкосрпски
|
српски
|
Rjana Łužica
Rjana Łužica,
Sprawna, přećelna,
mojich serbskich wótcow kraj,
mojich zbóžnych sonow raj,
swjate su mi twoje hona
Časo přichodny,
zakćěj radostny!
Ow, zo bychu z twojeho
klina wušli mužojo,
hódni wěčnoh wopomnjeća!
|
Rědna Łužyca
Rědna Łužyca,
spšawna, pśijazna,
mojich serbskich woścow kraj,
mojich glucnych myslow raj,
swěte su mě twoje strony.
Cas ty pśichodny,
zakwiś radostny!
Och, gab muže stanuli,
za swoj narod źěłali,
godne nimjer wobspomnjeśa!
|
Красна Лужица
Лепа Лужица,
Исправна, пријатељска,
мојих српских отаца крај,
мојих блажених снова рај,
света су ми твоја поља!
Часу будући,
ускликни радосно!
О, нека буду са твојег
скута дошли мужеви,
угодни вечног помињања!
|
