Пређи на садржај

Хиројуки Санада

С Википедије, слободне енциклопедије
Хиројуки Санада
Санада 2024.
Лични подаци
Датум рођења(1960-10-12)12. октобар 1960. (64 год.)
Место рођењаТокио, Јапан
Занимањеглумац, певач
Породица
СупружникСатоми Тезука (1990–1997)
Деца2
Рад
Активни период1965–
Веза до IMDb-а

Хиројуки Санада (јап. 真田 広之; Токио, 12. октобар 1960)[1] је јапански филмски и телевизијски глумац, певач и мајстор борилачких вештина.

Добитник је многих награда, укључујући две Еми награде, две Хочи филмске награде, две награде јапанске филмске академије, Маиничи филмске награде, три Блу рибон награде за најбољег глумца, четири Кинема Јунпо награде, почасну награду са Јокохама филмског фестивала. 2018. му је додељена медаља части са љубичастом траком која се додељује од стране јапанске владе за уметнички развој, напредак и достигнућа[2].

Интернационалној публици је најпознатији по филмовима Рингу (1998), Последњи самурај (2002), Гас до даске 3 (2007), 47 ронина (2013), Вулверин (2013), Мортал комбат (2021), Брзина метка (2022), Џон Вик 4 (2023) и историјској драмској серији Шогун (2024).

Живот и каријера

[уреди | уреди извор]

1966–1978: Дечји глумац

[уреди | уреди извор]

Рођен у Токију, откривен је као млади таленат док се играо са сином глумца Кокичија Такаде који је живео у истом кондоминијуму. Након што је радио као модел за дечји часопис, придружио се театарској групи Химавари са пет година. Првобитно планирајући да буде звезда акционих филмова, тренирао је борилачке вештине, међу њима и карате.[3] Почео је да игра бејзбол са 8 година као хватач.[4] Санаду је менторирао глумац Шиничи „Сони” Чиба, и био је члан његовог Јапанског акционог клуба,[5] поставши његов штићеник.[6] Са пет година, Санада је имао своју прву улогу у филму Игра на срећу (浪曲子守唄) из 1966. године, где игра Чибиног сина.[7] Имао је неколико улога на јапанској телевизији и у филмовима, али је привремено престао да се бави глумом да би могао да се фокусира на нормално детињство. Рекао је да му је то дало „добру прилику да гледа филмове као публика”, што је помогло његовој перспективи.[6] У тинејџерским годинама знао је како да глуми, бори се, пева, игра, изводи вратоломије, јаше коња и развио је свестраност.[5] Санада је приметио да ће многи популарни глумци развити такве вештине, и сматрао је да је „најбоља услуга за публику” да то сам уради пре него што се поново бави глумом. Поново је почео да глуми улогом у филму јапанског редитеља Кинџија Фукасакуа.[6]

1982–1999: Јапанске улоге

[уреди | уреди извор]

Санада је 1982. године дипломирао филмске науке на Универзитету Нихон.[8] Године 1992. Санада је играо Јошинарија, берзанског посредника који је постао јакуза у комедији Кеишо Саказуки (Сукцесија), са Огатом Кеном.[9] Године 1997. Санада је глумио у телевизијској драми Прича о љубави, познатој и по јапанском наслову Кона Кои но Ханаши, где је играо улогу Шуичира Харашиме, богатог, али усамљеног бизнисмена из више класе који се заљубљује у дизајнера декорације из породице ниже класе коју игра Нанако Мацушима.[10] Следеће 1998. године, Санада је поново глумио са Нанако Мацушимом у мистериозном трилеру Рингу (прстен, круг) као Такајама Рјуџи, бившег мужа Мацушиминог лика Реико, новинарке која истражује смрт своје нећаке. Такође 1998. године, Санада је глумио Асамија у филму Тадон то Чикува Џуна Ичикаве. Санадина улога пратила је причу о писцу који је патио од списатељске блокаде.[9] Године 1999. Санада је глумио у филму Мајонака Маде (Око поноћи) као Моријама Коџи, самоуверени извођач џез трубе који наступа у клубу под називом „Cotton Tail”. У филму, Моријама види како двоје убица нападају лик који глуми Мишел Риз, које они настављају да јуре током филма. [9]

1999–2002: Краљевско Шекспирово друштво

[уреди | уреди извор]

1999. и 2000. наступао је са Краљевским Шекспировим друштвом (РСЦ) у њиховој продукцији Краља Лира.[5] Продуцент Најџел Хоторн је лично позвао Санаду да игра улогу, али Санада је сумњао у себе јер раније није играо улогу на енглеском језику. Санада је био прихватио улогу након што су га продуценти уверили да је он „прво глумац пре него што је [био] Јапанац или Азијац”.[6] За ову улогу именован је за почасног члана Ордена Британске империје (МБЕ) 2002. године, наводећи његов „допринос ширењу британске културе у Јапану”.[5][11] Те године, Санада је играо главну улогу нижерангираног Сеибеија Игучија у Сумраку самураја, радњу филма прати буран живот из времена овог лика који документује финансијске проблеме са којима се могао суочити јапански ратник из 19. века.[12]

2003–2009: Последњи самурај и интернационални успех

[уреди | уреди извор]

Године 2003, Санадина улога као Уђија, мајстора мачеваоца, поред Тома Круза у филму Последњи самурај, донела му је похвале.[12] Санада је играо Мацуду, човека који се спријатељио са Тодом Џексоном, а чији лик тумачи Рејф Фајнс, у Белој грофици (2005) у режији Џејмса Ајворија.[13] Глумио је у кинеском филму Обећање у режији Чена Кајгеа као генерал Гуангминг.[14] Санада се појавио у Гас до даске 3 (2007) са Џекијем Ченом и Крисом Такером, и у филму Денија Бојла Сунце (2007) као Канеда,[9] као и у филму Град последњег одредишта (2009), у којем игра Пита, млађег љубавника Адама Гунда, лика којег тумачи Ентони Хопкинс.[15]

2010–2020: Изгубљени, Западни свет и Осветници: Крај игре

[уреди | уреди извор]
Санада на прес-конференцији за серију Хеликс 2013.

Санада се придружио глумачкој екипи АБЦ-јеве ТВ серије Изгубљени 2010. током њене шесте и последње сезоне. Глумио је Догена, високо позиционираног члана „Других”.[16] Године 2013. појавио се у 47 ронина (прва адаптација легенде Чушингура на енглеском језику, најпознатија јапанска прича о оданости и освети самураја) заједно са Кијануом Ривсом,[17] као Шинген Јашида у Вулверину са Хјуом Џекманом,[18] и као Такаши Нагасе у Железничару, причи о освети и помирењу са Стеланом Скарсгордом и Колином Фиртом у главним улогама.[12] Он је позајмио глас лику „Сумо Вилиан” у Минионсима, мајстору снаге и моћи који прогања минионсе.[19] Санада је гостовао као Такехаја, бивши официр јапанске морнарице и легендарни гусарски капетан у Азији после куге, у апокалиптичној драмској серији Последњи брод.[20] Такође је глумио у филму Живот из 2017. са Џејком Џиленхолом, Ребеком Фергусон и Рајаном Рејнолдсом.[6] Године 2018. имао је повремено појављивање улогом мајстора мача Мусашија у ХБО серији Западни свет, и играо је мању улогу Акихика у филму Осветници: Крај игре из 2019. године.[21] У августу 2019. године, Санада је добио улогу Шкорпиона у Мортал Комбат рибуту.[22][23] 2020. године, Санада је глумио заједно са Џонијем Депом у филму Минамата.[24][12] Године 2021. играо је лукавог власника казина Блаја Танаку у акционом филму Зака ​​Снајдера Војска мртвих.[12]

2021 – данас: Брзина метка, Џон Вик: Поглавље 4, Шогун

[уреди | уреди извор]
Санада (четврти слева) на догађају који промовише Шогуна 2024.

2022. године, Санада је преузео главну споредну улогу Старешине у филму Брзина метка насупрот Бреду Питу.[25] Године 2023. глумио је Коџија Шимазуа, менаџера хотела Осака Континентал, у филму Џон Вик 4[26] и био је представљен у мултикомерцијалној кампањи која представља Мазду CX-90.[27][28] Године 2021, Санада је најављен као продуцент и део глумачке екипе ФКС ограничене серије Шогун, адаптиране по роману Џејмса Клавела, играјући улогу Лорда Торанаге.[29][4] Серија је добила широку глобалну похвалу критике, а Санадина улога у серији сматра се врхунцем међу многим рецензентима.[30][31] Године 2024. Санада је постао први јапански глумац или глумица који је освојио било коју Еми награду, а нарочито први јапански добитник главне Еми награде за изванредног главног глумца у драмској серији, за своју улогу у серији Шогун.[32][33] Санада је такође добио награду Еми за најбољу драмску серију за своју улогу продуцента у серији.[34] Санада ће за ту улогу добити инаугуралну награду за најбољу ТВ серију на Међународном филмском фестивалу „EnergaCamerimage”.[35] Био је номинован за Готам ТВ награду за изванредну изведбу у ограниченој серији,[36] и награду Удружења телевизијских критичара за индивидуална достигнућа у драми.[37] Номинован је за најбољег глумца у стримованој драмској серији на 4. додели Астра ТВ награда.[38]

Приватан живот

[уреди | уреди извор]

Био је у браку са јапанском глумицом, Сатоми Тезуком, од 1990. до 1997. године, имају два сина. Млађи син се бави глумом.

Филмографија

[уреди | уреди извор]

Филм

[уреди | уреди извор]
Година Назив Улога Режисер(и) Белешке Реф.
1966 Игра на срећу
(浪曲子守唄)		 Кенићи Ендо Рјуичи Такамори
(鷹森立一)
1967 Игра на срећу 2
(続 浪曲子守唄)		 Кенићи Ендо Рјуичи Такамори
(鷹森立一)
Игра на срећу 3: Успаванка за мог сина
(出世子守唄)		 Кенићи Ендо Рјуичи Такамори
(鷹森立一)
1969 Затвор Абашири: Луталица на ивици света
(新網走番外地 さいはての流れ者)		 Шоичи Теруо Иши
(石井輝男)
1970 Часно наслеђе
(遊侠列伝)		 Ићиро Кавамата Шигехиро Озава
(小沢 茂弘)		 [39]
Бруталне приче о витештву 7
(昭和残侠伝 死んで貰います)		 Јасуо Ханада Масахиро Макино
(マキノ雅弘)
1974 Џелат
(直撃! 地獄拳)		 Млади Рјуичи Кога Теруо Иши
(石井輝男)
1978 Шогунов самурај
(柳生一族の陰謀)		 Хајате Кинђи Фукасаку
(深作欣二)
Порука из свемира
(宇宙からのメッセージ)		 Широ Хонго Кинђи Фукасаку
(深作欣二)
1979 Sanada Yukimura no Bōryaku
(真田幸村の謀略)		 Иса Нјудо Мијоши Садао Накађима
(中島貞夫)
G.I. самурај
(戦国自衛隊)		 Такеда Катсујори Косеи Саито
(斎藤光正)
Тонда пар
(翔んだカップル)		 Хошида Шинђи Сомај
(相米慎二)
Шогунов нинџа
(忍者武芸帖 百地三太夫)		 Такамару Момочи Норифуми Сузуки
(鈴木則文)
1981 Реинкарнација самураја
(魔界転生)		 Ига но Киримару Кинђи Фукасаку
(深作欣二)
Бесна ватра
(吼えろ鉄拳)		 Ђођи Хибики/Тору Хинохара Норифуми Сузуки
(鈴木則文)
Камиказа авантуриста
(冒険者カミカゼ -ADVENTURER KAMIKAZE-)		 Акира Хошино Рјуичи Такамори
(鷹森立一)
Ватрени херој
(燃える勇者)		 Џо Тору Добаши
(土橋亨)
1982 Изгубљени љубавници
(道頓堀川)		 Кунихико Јасуока Кинђи Фукасаку
(深作欣二)
Нинџа у змајевој јазбини
(龍之忍者)		 Генбу Кори Јуен
(元奎)		 Хонгконшки акциони филм
Fall Guy
(蒲田行進曲)		 Глуми самог себе Кинђи Фукасаку
(深作欣二)		 Камео
Нинџа ратови
(伊賀忍法帖)		 Ђотаро Косеи Саито
(斎藤光正)
1983 Нинџа Кабамару
(伊賀野カバ丸)		 Шизуне Међиро Норифуми Сузуки
(鈴木則文)
Легенда о осам самураја
(里見八犬伝)		 Шинбеј Инуе Кинђи Фукасаку
(深作欣二)
1984 Улица жеља
(彩り河)		 Ђођи Танака Харухико Мимура
(三村晴彦)
Kōtarō Makaritōru!
(コータローまかりとおる！)		 Татсуја Јошиока Норифуми Сузуки
(鈴木則文)
Mahjong hōrōki
(麻雀放浪記)		 Тетсу Боја Макото Вада
(和田誠)
1985 Камуијев бодеж
(カムイの剣)		 Ђиро Ринтаро
(りんたろう)		 Глас
1986 Кућа гори
(火宅の人)		 Чуја Накахара Кинђи Фукасаку
(深作欣二)
Inuji ni Seshi Mono
(犬死にせしもの)		 Шигеса Казујуки Изутсу
(井筒和幸)
Кабаре
(キャバレー)		 Танокура Харуки Кадокава
(角川春樹)
На дужности: Краљевски ратници
(皇家戰士)		 Кенђи „Питер” Јамамото Дејвид Чанг
(鍾志文)		 Хонгконшки филм
1987 Сигурна смрт 4: Освета
(必殺IV 恨みはらします)		 Укјоносуке Окуда Кинђи Фукасаку
(深作欣二)
1988 Каито Руби
(快盗ルビイ)		 Тору Хајаши Макото Вада
(和田誠)
1989 Кога да изаберем?
(どっちにするの。)		 Ђун Јамамото Шусуке Канеко
(金子修介)
1990 Жути очњаци
(リメインズ_美しき勇者たち)		 Еиђи Сони Ћиба
(千葉真一)
Хајдемо у болницу
(病院へ行こう)		 Кохеј Шинтани Јођиро Такита
(滝田洋二郎)
Тугуми
(つぐみ)		 Кјоичи Џун Ичикава
(市川準)		 [40]
1992 Сукцесија
(継承盃)		 Масаказу Јошинари Казуки Омори
(大森一樹)
Хајдемо у болницу 2
(病は気から 病院へ行こう2)		 Ићиро Катакура Јођиро Такита
(滝田洋二郎)
1993 Нисмо сами
(僕らはみんな生きている)		 Кеичи Такахаши Јођиро Такита
(滝田洋二郎)
Nemuranai Machi: Shinjuku Same
(眠らない街 新宿鮫)		 Такаши Самеђима Јођиро Такита
(滝田洋二郎)
1994 Незгодни сусрети
(怖がる人々)		 Мушкарац Макото Вада
(和田誠)		 Епизода 1
Интервју јунака
(ヒーローインタビュー)		 Ђинта Тодороки Мићио Митсуно
(光野道夫)
Грб издаје
(忠臣蔵外伝 四谷怪談)		 Такуми-но-ками Асано Кинђи Фукасаку
(深作欣二)		 Посебно појављивање
119
(119)		 Члан штаба Наото Такенака
(竹中直人)
1995 Шараку
(写楽)		 Тонбо Маширо Шинода
(篠田正浩)
Исток среће запад Кенкичи Камиђо Кикачи Окамото
(岡本喜八)
Хитан позив
(緊急呼出し エマージェンシー・コール)		 Хидејуки Харада Казуки Омори
(大森一樹)
1998 Рингу
(リング)		 Рјуђи Такајама Хидео Наката
(中田秀夫)
Спирала
(らせん)		 Рјуђи Такајама Џорџ Ида
(飯田譲治)
Убиство у улици Д
(D坂の殺人事件)		 Сеичиро Фукија Акио Џисођи
(実相寺昭雄)
Tadon to Chikuwa
(たどんとちくわ)		 Асами Џун Ичикава
(市川準)
1999 Рингу 2
(リング2)		 Рјуђи Такајама Хидео Наката
(中田秀夫)		 Посебно појављивање
2000 Прва љубав
(はつ恋)		 Шиничиро Фуђики Тетсуо Шинохара
(篠原哲雄)
2001 Minna no Ie
(みんなのいえ)		 Бармен Коки Митани
(三谷幸喜)
Око поноћи
(真夜中まで)		 Кођи Моријама Макото Вада
(和田誠)
Onmyōji
(陰陽師)		 Досон Јођиро Такита
(滝田洋二郎)
2002 Освета на продају
(助太刀屋助六)		 Сукероку Сукедачија Кихачи Окамото
(岡本喜八)
Сумрак самураја
(たそがれ清兵衛)		 Сеибеи Игучи Јођи Јамада
(山田洋次)
2003 Последњи самурај Уђио Едвард Звик Америчко-новозеландски филм
2005 Aegis
(亡国のイージス)		 Хисашо Сенгоку Џунђи Сакамото
(阪本順治)
Бела грофица Матсуда Џејмс Ајвори Британско-амерички филм
Обећање
(無極)		 Генерал Гуангминг Chen Kaige
(陳凱歌)		 Кинески филм
2007 Сунце Канеда Дени Бојл Америчко-британски филм
Гас до даске 3 Кенђи Брет Ратнер Амерички филм
2008 Speed racer Г. Муша Сестре Вачауски Амерички филм
2009 Град последњег одредишта Пит Џејмс Ајвори Амерички филм
2012 Тенчи: Самурај астроном
(天地明察)		 Наратор Јођиро Такита
(滝田洋二郎)
2013 Волверин Шингем Јашида Џејмс Манголд Америчко-британски филм
Трагови прошлости Такаши Нагасе Џонатан Теплицки Амерички филм
47 ронина Оиши Јошио Карл Ринш Британско-амерички филм
2015 Господин Холмс Тамики Умезаки Бил Кондон Америчко-британски филм
Минионси Думо Сумо Пјер Кофин и Кајл Балда Амерички филм глас
2017 Траг живота Шо Мураками Данијел Еспиноза Амерички филм
2018 Хватач је био шпијун Кавабата Бен Левин Амерички филм
2019 Осветници: Крај игре Акихико Браћа Русо Амерички филм
2020 Минамата Митсуо Јамазаки Ендру Левитас Америчко-британски филм
2021 Мортал Комбат Ханзо Хасаши / Шкорпион Сајмон Меквид Амерички филм
Војска мртвих Блај Танака Зак Снајдер Амерички филм
2022 Брзина метка Старешина Дејвид Лич Амерички филм
2023 Џон Вик 4 Шимазу Кођи Чад Стахелски Амерички филм
2025 Мортал Комбат 2 Ханзо Хасаши / Шкорпион Сајмон Меквид Постпродукција

Телевизија

[уреди | уреди извор]
Година Назив Улога Белешке Реф.
1966 Тачка смрзавања
(氷点)		 2 епизоде
ЈНР инспектор бр. 36
(鉄道公安36号)		 2 епизоде
1967 Специјална тактичка полиција
(特別機動捜査隊)		 1 епизода
1968–1969 Ahirugaoka 77
(あひるヶ丘77)		 Тахеј Дано
1970 Mito Kōmon
(水戸黄門)		 Канта 1 епизода [41][42]
1970–1973 Ловац на кључеве
(キイハンター)		 3 епизоде [43]
1975 Горила седам
(ザ★ゴリラ7)		 1 епизода
1977 J.A.K.Q. Dengekitai
(ジャッカー電撃隊)		 Катсуја Накајама 1 епизода
Shinkansen Kōankan
(新幹線公安官)		 Јасуо 1 епизода
1978–1979 Порука из свемира: Галактички ратови
(宇宙からのメッセージ・銀河大戦)		 Хајато Ген/Мабороши 27 епизода
Јагју завера
(柳生一族の陰謀)		 Хјома Хатори
Сасуке		 13 епизода
1978 Седам детектива
(七人の刑事)		 1 епизода
1979 Неспутани шогун
(吉宗評判記 暴れん坊将軍)		 Отоме Мороки 1 епизода [44]
1980 Грр! Полицајац доберман
(爆走！ドーベルマン刑事)		 Хироши Саваки 1 епизода
1980–1981 Yagyu Abaretabi
(柳生あばれ旅)		 Матахеј 10 епизода
1981–1982 Ратници из сенке II
(影の軍団II)		 Хајате Козо 10 епизода
1982 Ратници из сенке III
(影の軍団III)		 Сасуке 13 епизода
1982–1983 Yagyu Jubei Abaretabi
(柳生十兵衛あばれ旅)		 Матахеј 9 епизода
1984 Диван дечко из циркуса
(素晴らしきサーカス野郎)		 Тсујоши Сатоми ТВ филм
Chōdenshi Bioman
(超電子バイオマン)		 Кен Хајасе 1 епизода
1985 Ратници из сенке IV
(影の軍団IV)		 Катсу Ринтаро 18 епизода
А онда је рат готов
(そして戦争が終った)		 Тетсутаро Сузуки ТВ филм
Kamen no Ninja Akakage
(仮面の忍者赤影)		 Генџи ТВ филм
Ратници из сенке: Крај једне ере
(影の軍団 幕末編)		 Катсу Ринтаро 3 епизоде
1986 Новинар Саеко: Пут без повратка
(インタビュアー・冴子 〜もどらない旅へ〜)		 ТВ филм
1987 13-годишњи ученик
(同級生は13歳)		 Кенко Инаваширо
Dokuganryu Masamune
(独眼竜政宗)		 Матсудаира Тадатеру 9 епизода
Драге успомене
(松田聖子のスイート・メモリーズ)		 Кијоши Ишихара ТВ филм [45]
Ја и сестра
(俺と姉貴)		 ТВ филм
1988 Tokugawa Ieyasu
(徳川家康)		 Ишида Митсунари ТВ филм
Љубавна прича у Њујорку
(ニューヨーク恋物語)		 Масахиро Сакаири
Много те волим
(あなたが大好き)		 Сеичи ТВ филм [46]
1989 Oda Nobunaga
(織田信長)		 Токугава Иејасу ТВ филм
Sakamoto Ryoma
(坂本龍馬)		 Сакамото Рјома ТВ филм
1990 Десет Шингових двобоја
(新吾十番勝負)		 Аои Шинго ТВ филм
1991 Taiheiki
(太平記)		 Ашикага Такауђи 49 епизода [47]
Fall Guy: Gin-chan Goes
(続・蒲田行進曲 銀ちゃんが行く)		 ТВ филм
1992 Seiteki Mokushi Roku
(性的黙示録)		 Митсуо Вада ТВ филм
Seizoroi Shimizu Ikka: Jirocho Uridasu
(勢揃い清水一家 次郎長売り出す)		 Шинја но Асакичи ТВ филм
1993 Хидејоши Тојотоми, Освајач нације
(天下を獲った男 豊臣秀吉)		 Азаи Нагамаса ТВ филм
Kōkō Kyōshi
(高校教師)		 Такао Хамура 11 епизода [48]
1994 Разлог због којег сам јој дужан
(僕が彼女に、借金をした理由。)		 Кунихико Јаманобе 11 епизода [49]
1995 Ејб клан
(阿部一族)		 Маташичиро Емото ТВ филм
Чудеса у светој ноћи: Деда Мраз долази у град
(聖夜の奇跡 聖者が街にやってくる -Деда Мраз долази у град-」)		 Јуџи Нономура ТВ филм
1996 Хидејоши
(秀吉)		 Ишида Митсунари
1997 Shin Hanshichi Torimonocho
(新・半七捕物帳)		 Ханшичи 18 епизода
Љубавна прича
(こんな恋のはなし)		 Шуичиро Харашима 12 епизода
1998 Страх тог човека
(その男の恐怖)		 Кеисуке Кишикава ТВ филм
Таблоид
(タブロイド)		 Тошихито Манабе 10 епизода [50]
1999 Лето детектива
(刑事たちの夏)		 Казуки Курокава ТВ филм
Furuhata Ninzaburō
(古畑任三郎)		 Казуо Јура 1 епизода [51]
Kujira o Mita hi
(鯨を見た日)		 Тамио Оба ТВ филм
2001 Невенчана породица
(非婚家族)		 Јосуке Матоба 12 епизода
2004 Синдром закључаног човека
(ロックド・イン症候群)		 Шунсуке Косака ТВ филм [52]
2010 Изгубљени Доген 5 епизода
2011–2012 Освета Сатоши Такеда 4 епизоде
2014–2015 Хеликс Др Хироши Хатаке 15 епизода
2014 Постојање Хидеки Јасумото 13 епизода
2016 Последњи брод Такехаја 9 епизода
2018 Западни свет Мусаши 2 епизоде
2020 Долорес „Сато” Абернати 2 епизоде
2021 Хокај Акихико 1 епизода (архивски снимци)
2024–садашњост Шогун Јоши Торанага Такође продуцент [53]

Позориште

[уреди | уреди извор]
Година Назив Улога
1981 Јагју Џубеи Макаи Теншо Ига но Киримару
Прича о каскадеру Хиројуки
1982–1984 Велика авантура фантастичних пирата Икар (млади гусар)/Орлов дух
1984 Мала продавница ужаса
1985 Пијани војвода Наполеон Бонапарта
Теншу прича
1986 Авантура одлазак омладине [тражи се извор]
Љубавна прича каскадера
Ромео и Јулија Ромео
1987 Билокси блуз Јуџин
1988 Велика река Хаклбери
1989–1990 Бродвеј веза Јуџин
1993 Клуб Месечина
1995–1998 Хамлет Хамлет
1999–2000 Краљ Лир Будала
2000 Оркестарска јама Диригент

Награде

[уреди | уреди извор]
Награда Година Категорија Дело Резултат Реф.
Астра ТВ награде 2024 Најбољи глумац у стримованој драмској серији Шогун На чекању [38]
Blue Ribbon награде 1994 Најбољи глумац Нисмо сами Освојено
1996 Шараку
Исток среће запад
Kinkyu yobidashi - Emâjenshî kôru 		Освојено
2006 Aegis Освојено
Camerimage 2024 Најбољи наступ у ТВ серији Шогун Освојено [35]
Готам ТВ награде 2024 Најбољи наступ у серији ограниченог трајања Номинација [36]
Хочи филмске награде 1988 Најбољи глумац Каито Руби Освојено
1995 Шараку
Исток среће запад
Kinkyu yobidashi - Emâjenshî kôru 		Освојено
Филмска награда јапанске академије 1982 Нова млада звезда године Реинкарнација самураја
Бесна ватра
Bôkensha kamikaze 		Освојено
1985 Најбољи глумац у главној улози Mahjong hōrōki
Улица жеља
Легенда о осам самураја 		Номинација
1991 Тугуми
Byôin e ikô
Rimeinzu: Utsukushiki yuusha-tachi 		Номинација
1994 Nemuranai Machi: Shinjuku Same
Нисмо сами 		Номинација
2003 Сумрак самураја Освојено
2006 Aegis Номинација
Кинема Јунпо награде 1989 Најбољи глумац Каито Руби Освојено
1994 Nemuranai Machi: Shinjuku Same

Нисмо сами

Освојено
1996 Шараку
Исток среће запад
Kinkyu yobidashi - Emâjenshî kôru 		Освојено
2003 Сумрак самураја
Освета на продају 		Освојено
Маиничи филмске награде 2003 Најбољи глумац Освојено
Еми награде 2024 Најбоља драмска серија Шогун Освојено [54]
[55]
Најбољи главни глумац у драмској серији Освојено
Награда асоцијације телевизијских критичара 2024 Индивидуално постигнуће у драми Шогун Номинација [37]
Јокохама филмски фестивал 1989 Најбољи глумац Каито Руби Освојено
1994 Nemuranai Machi: Shinjuku Same
Нисмо сами
Yamai wa kikara: Byôin e ikô 2 		Освојено

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Hiroyuki Sanada Profile”. axon entertainment inc. Архивирано из оригинала 6. 4. 2024. г. Приступљено 2024-03-07. 
  2. ^ „真田広之に紫綬褒章「日本文化を発信していきたい」”. スポーツ報知 (на језику: јапански). 2018-11-02. Архивирано из оригинала 16. 7. 2023. г. Приступљено 2023-08-04. 
  3. ^ HIROYUKI SANADA: "PROMISES" FOR PEACE THROUGH FILM Архивирано 12 новембар 2013 на сајту Wayback Machine. kungfumagazine.com. Kung Fu Magazine Retrieved on 2011-11-21.
  4. ^ а б Shattuck, Kathryn (2022-08-04). „Hiroyuki Sanada Lays Down His Sword for Shohei Ohtani and 10,000 Steps”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2022-08-07. 
  5. ^ а б в г Vognar, Chris (28. 5. 2024). „How Hiroyuki Sanada plays his own hero in 'Shōgun'”. The Los Angeles Times. Приступљено 16. 9. 2024. 
  6. ^ а б в г д Blancaflor, Saleah (22. 3. 2017). „After Half a Century, Actor Hiroyuki Sanada Is Still Renewing His Craft”. NBC. Приступљено 17. 9. 2024. 
  7. ^ Meyer, Carla (14. 8. 2024). „Hiroyuki Sanada — a master of his craft”. The Los Angeles Times. Приступљено 17. 9. 2024. 
  8. ^ „Sanada Hiroyuki”. Japan-Zone.com. Архивирано из оригинала 6. 8. 2023. г. Приступљено 2024-03-07. 
  9. ^ а б в г Djuricic, Anja (24. 3. 2024). „The 10 Best Hiroyuki Sanada Movies, Ranked”. Collider. Приступљено 17. 9. 2024. 
  10. ^ „Konna Koi no Hanashi | こんな恋のはなし (1997) download j-drama”. Project "Restoration" (на језику: енглески). 2016-03-21. Архивирано из оригинала 29. 2. 2024. г. Приступљено 2024-02-29. 
  11. ^ Rosenberg, Josh (26. 8. 2024). „All of Hiroyuki Sanada's Dreams Came True. Now What?”. Esquire. Приступљено 16. 9. 2024. 
  12. ^ а б в г д Valentino, Alexander (1. 3. 2024). „Hiroyuki Sanada's 10 Best Movies, Ranked”. Screen Rant. Приступљено 17. 9. 2024. 
  13. ^ „A bar of one's own”. Roger Ebert. 20. 12. 2005. Приступљено 17. 9. 2024 — преко RogerEbert.com. 
  14. ^ „Crouching effects, hidden plot”. Roger Ebert. 4. 5. 2006. Приступљено 17. 9. 2024 — преко RogerEbert.com. 
  15. ^ „The City of Your Final Destination — Film Review”. The Hollywood Reporter. 6. 11. 2009. Приступљено 17. 9. 2024 — преко Associated Press. 
  16. ^ „Hiroyuki Sanada to appear in final season of 'Lost'”. Japan Today. 19. 10. 2009. Архивирано из оригинала 12. 11. 2011. г. Приступљено 19. 10. 2009. 
  17. ^ „Keanu's "47 Ronin" has A-List Japanese Cast”. japan-zone.com. 2. 3. 2011. Архивирано из оригинала 21. 4. 2023. г. Приступљено 2. 3. 2011. 
  18. ^ Hoare, James (12. 7. 2013). „THE WOLVERINE'S HIROYUKI SANADA ON SHINGEN AND SAMURAI”. Movies. SciFiNow UK. Архивирано из оригинала 22. 12. 2015. г. Приступљено 12. 7. 2013. 
  19. ^ Freydkin, Donna (9. 7. 2015). „'Minions' malevolent new additions”. USA Today. Приступљено 18. 9. 2024. 
  20. ^ Wagner, Curt (9. 8. 2016). „BRIDGET REGAN: 'LAST SHIP' GETS MORE INTENSE”. TVShowPatrol. Архивирано из оригинала 25. 3. 2017. г. Приступљено 3. 1. 2017. 
  21. ^ Young, Kai (20. 6. 2024). „Marvel Fans Can't Forgive Avengers: Endgame For Wasting An Incredible Casting (& I'm With Them)”. Screen Rant. Приступљено 17. 9. 2024. 
  22. ^ Kroll, Justin (27. 8. 2019). „'Mortal Kombat' Reboot Finds Its Shang Tsung and Scorpion (EXCLUSIVE)”. Variety. Архивирано из оригинала 27. 8. 2019. г. Приступљено 27. 8. 2019. 
  23. ^ „Chin Han & Hiroyuki Sanada join Mortal Kombat as Shang Tsung and Scorpion”. www.joblo.com. 2019-08-27. Архивирано из оригинала 30. 8. 2019. г. Приступљено 2019-08-30. 
  24. ^ Barlow, Helen (26. 2. 2020). „Japanese actor Hiroyuki Sanada on working with Johnny Depp and teaching Japanese culture to Hollywood”. South China Morning Post. Приступљено 16. 9. 2024. 
  25. ^ „The Japanese characters at the 'heart' of 'Bullet Train'”. NBC News (на језику: енглески). 5. 8. 2022. Архивирано из оригинала 19. 3. 2023. г. Приступљено 2023-03-19. 
  26. ^ „Hiroyuki Sanada & Shamier Anderson Interview: John Wick Chapter 4”. ScreenRant (на језику: енглески). 2023-03-17. Архивирано из оригинала 19. 3. 2023. г. Приступљено 2023-03-19. 
  27. ^ „Ant Anstead and Hiroyuki Sanada learn the ins and outs of Mazda's 2024 CX-90”. Motor Authority (на језику: енглески). 20. 1. 2023. Архивирано из оригинала 27. 3. 2023. г. Приступљено 2023-03-27. 
  28. ^ „Mazda CX-90 TV Spot, 'The First Ever' Featuring Hiroyuki Sanada, Song by Matt Abeysekera”. iSpotTV. 12. 3. 2023. Приступљено 23. 3. 2023. 
  29. ^ Petski, Denise (2021-09-30). „'Shōgun': Anna Sawai Joins Hiroyuki Sanada & Cosmo Jarvis In FX Limited Series; Full Cast Set”. Deadline (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 14. 7. 2022. г. Приступљено 2021-10-01. 
  30. ^ „SHOGUN 将軍”. ja (на језику: јапански). Архивирано из оригинала 12. 3. 2024. г. Приступљено 2. 3. 2024. 
  31. ^ „Shogun (2024)”. Metacritic. Fandom, Inc. Архивирано из оригинала 27. 2. 2024. г. Приступљено 27. 2. 2024. 
  32. ^ „Anna Sawai Makes History as First Japanese Actress to Win an Emmy - Read Her Acceptance Speech”. 16. 9. 2024. Архивирано из оригинала 16. 9. 2024. г. 
  33. ^ Feinberg, Scott (15. 9. 2024). „2024 Emmys Live Blog: Instant Analysis, Stats, Fun Facts and Reporting From Inside the Ceremony”. The Hollywood Reporter. 
  34. ^ „Outstanding Drama Series - 2024”. Academy of Television Arts & Sciences. 
  35. ^ а б Brzeski, Patrick (22. 8. 2024). „EnergaCamerimage Fest: 'Shogun' Star Hiroyuki Sanada to Receive Inaugural Best TV Series Performance Honor”. The Hollywood Reporter. Приступљено 17. 9. 2024. 
  36. ^ а б Verhoeven, Beatrice (2024-05-14). „'Baby Reindeer,' 'The Curse,' 'Shogun' Among Inaugural Gotham TV Awards Nominees”. Hollywood Reporter. Архивирано из оригинала 2024-05-14. г. 
  37. ^ а б Longeretta, Emily (10. 6. 2024). „'Baby Reindeer', 'Ripley' and 'Shogun' Lead 2024 TCA Awards Nominations: Full List”. Variety. Архивирано из оригинала 10. 6. 2024. г. Приступљено 10. 6. 2024. 
  38. ^ а б Prusakowski, Steven (9. 7. 2024). „2024 Astra TV Awards Nominees Announced”. Архивирано из оригинала 10. 7. 2024. г. Приступљено 10. 7. 2024. 
  39. ^ „遊侠列伝”. Motion Picture Producers Association of Japan. Приступљено 29. 7. 2020. 
  40. ^ „映画「つぐみ」（牧瀬里穂出演）｜映画｜TBS Cs［Tbsチャンネル］”. Архивирано из оригинала 27. 8. 2021. г. Приступљено 27. 8. 2021. 
  41. ^ „株式会社C.a.l（シー・エー・エル）”. Архивирано из оригинала 25. 8. 2021. г. Приступљено 25. 8. 2021. 
  42. ^ „Ibc岩手放送｜Ibc時代劇・水戸黄門 第1部 25話「旅烏の子守唄」（庄内）🈞”. Архивирано из оригинала 25. 8. 2021. г. Приступљено 25. 8. 2021. 
  43. ^ „「キイハンター 真田広之」でのドラマ＆人名検索結果 - ◇ テレビドラマデータベース ◇”. Архивирано из оригинала 26. 8. 2021. г. Приступљено 26. 8. 2021. 
  44. ^ „吉宗評判記 暴れん坊将軍 第58話 「江戸一番！桜おどり」”. Архивирано из оригинала 25. 8. 2021. г. Приступљено 25. 8. 2021. 
  45. ^ „松田聖子のスイート・メモリーズ｜ドラマ・時代劇｜TBS Cs［Tbsチャンネル］”. Архивирано из оригинала 27. 8. 2021. г. Приступљено 27. 8. 2021. 
  46. ^ „あなたが大好き｜ドラマ・時代劇｜TBS Cs［Tbsチャンネル］”. Архивирано из оригинала 27. 8. 2021. г. Приступљено 27. 8. 2021. 
  47. ^ „太平記”. Haiyaku Jiten. Приступљено 24. 9. 2024. 
  48. ^ „高校教師（真田広之、桜井幸子”. TBS. Архивирано из оригинала 26. 9. 2020. г. Приступљено 6. 8. 2020. 
  49. ^ „僕が彼女に、借金をした理由。｜ドラマ・時代劇｜TBS Cs［Tbsチャンネル］”. Архивирано из оригинала 27. 8. 2021. г. Приступљено 27. 8. 2021. 
  50. ^ „タブロイド(ドラマ) | Webザテレビジョン(0000003082)”. Архивирано из оригинала 26. 8. 2021. г. Приступљено 26. 8. 2021. 
  51. ^ „EPISODE29／その男、多忙につき （放映タイトル：忙しすぎる殺人者）”. Furuhata Ninzaburo Jiken Files. Архивирано из оригинала 29. 7. 2020. г. Приступљено 29. 7. 2020. 
  52. ^ „神経内科医匂坂俊介の事件カルテNo.1 ロックド・イン症候群 - ドラマ詳細データ - ◇テレビドラマデータベース◇”. Архивирано из оригинала 17. 4. 2023. г. Приступљено 26. 8. 2021. 
  53. ^ Andreeva, Nellie; Wiseman, Andreas (24. 5. 2021). „'Shōgun': Hiroyuki Sanada & Cosmo Jarvis To Star In FX Limited Series”. Deadline Hollywood. Архивирано из оригинала 25. 5. 2021. г. Приступљено 24. 5. 2021. 
  54. ^ „76th Emmy Awards Complete Nominations List” (PDF). Television Academy. 17. 7. 2024. Приступљено 18. 7. 2024. 
  55. ^ „Outstanding Lead Actor In A Drama Series - 2024”. Academy of Television Arts & Sciences. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хиројуки_Санада&oldid=28468486”