Хистогенеза
Хистогенеза (од гр. histos - ткиво; genesis - образовање, развиће) је свеукупност процеса којима се диференцијацијом појединих ћелија формира карактеристичан изглед ткива у току онтогенетског развића. У образовању ткива учествују клицини листови: ектодерм, ендодерм и мезодерм. За свако ткиво се зна тачно који клицини листови учествују у његовом образовању па тако мишићно ткиво настаје од мезодерма, а нервно од ектодерма, мада има и ткива која настају од више клициних листова, као нпр. епител коже настаје од ектодерма, а цревни епител од ендодерма.
Клицини листови
[уреди | уреди извор]Образују се током процеса гаструлације када се од једнослојне бластуле образује прво двослојна, а затим и трослојна гаструла. Двослојна гаструла се састоји од ектодерма и ендодерма, који се заједно називају примарни клицини листови. У трослојној гаструли образује се и мезодерм, од ендодерма или ектодерма.
Преглед органа - деривата клициних листова
[уреди | уреди извор]| клицин лист | категорија | дериват |
|---|---|---|
| ендодерм | генерално[1] | гастроинтестинални тракт |
| ендодерм | генерално | систем за дисање |
| ендодерм | генерално | ендокрине жлезде и органи (јетра и гуштерача) |
| мезодерм | генерално | скелетни систем |
| мезодерм | генерално | већим делом крвни систем |
| мезодерм | генерално | везивно ткиво |
| Mesoderm | генерално | екскреторни систем |
| Mesoderm | генерално | мезенхим |
| мезодерм | генерално | мезотелијум |
| мезодерм | генерално | мишићни систем |
| мезодерм | генерално | перитонеум (секундарна телесна дупља) |
| мезодерм | генерално | полни систем |
| мезодерм | кичмењаци[2] | хордомезодерм |
| ектодерм | генерално | нервни систем |
| ектодерм | генерално | кожни систем |
| ектодерм | кичмењаци | кожа (укључујући кожне жлезде, длаке, нокте) |
| ектодерм | генерално | епител усне и носне дупље]] |
| ектодерм | генерално | сочиво и рожњача ока, такође и мрежњача |
| ектодерм | кичмењаци | меланоците |
| ектодерм | кичмењаци | периферни нервни систем |
| ектодерм | кичмењаци | хрскавица лица |
| ектодерм | кичмењаци | дентин |
| ектодерм | кичмењаци | мозак (rhombencephalon, mesencephalon и prosencephalon) |
| ектодерм | кичмењаци | кичмени нерви и моторни неурони |
| ектодерм | кичмењаци | ретина |
Литература
[уреди | уреди извор]- Ћурчић, Б: Развиће животиња, Научна књига, Београд, 1990.
- Маричек, Магдалена; Ћурчић, Б; Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1996.
- Милин Ј. и сарадници: Ембриологија, Универзитет у Новом Саду, 1997.
- Пантић, В:Биологија ћелије, Универзитет у Београду, Београд, 1997.
- Пантић, В: Ембриологија, Научна књига, Београд, 1989.
- Петровић, В. М, Радојчић, Р, М: Упоредна физиологија (други део), ЗУНС, Београд, 1994.
- Поповић С: Ембриологија човека, Дечје новине, Београд, 1990.
- Трпинац, Д: Хистологија, Кућа штампе, Београд, 2001.
- Шербан, М, Нада: Покретне и непокретне ћелије - увод у хистологију, Савремена администрација, Београд, 1995.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Бионет школа Архивирано на сајту Wayback Machine (26. октобар 2008)
