Хијемпсал II
Хијемпсал II (лат. Hiempsal II) био је краљ Нумидије од 88. п. н. е. до 60. п. н. е., савезник Гнеја Помпеја Великог и отац Јубе I. Проширио је Нумидију на територије Гетула, пустињска подручја јужно од Атласа.
Породица
[уреди | уреди извор]Хијемпсал је био син и наследник краља Гауде, који је владао Нумидијом од 106. п. н. е. до 88. п. н. е.. Гауда и Југурта су били браћа по оцу Мастанабалу. Хијемпсалов син Јуба I постао је краљ након Хијемпсалове смрти[1] 60. п. н. е. и истакао се као велики Цезаров противник и сарадник републиканаца. Према Салустију Хијемпсал је написао једну историјску књигу „Пунски ратови” на пунском језику.[2]
Пружа уточиште присташама Гаја Марија
[уреди | уреди извор]Када је Сула 88. п. н. е. заузео Рим присташе Гаја Марија побегле су у Африку.[3]Склонили су се код Хијемпсала. Гај Марије Млађи, Публије Рул и Публије Африканац су са неколико присташа једно време провели код Хијемпсала, који је оклевао уз коју страну да се сврста.[4][3] Када је Марије Млађи намеравао да оде Хијемпсал га је задржавао на разне начине тражећи изговоре да га задржи. Марије Млађи је због тога морао да тајно побегне са његовог двора.[3]
Помпеј га враћа на трон Нумидије
[уреди | уреди извор]Маријевци су изгледа због таквог понашања сматрали да Хијемпсалу треба да одузму краљевину. Вођа маријеваца у Африци Гнеј Домиције Агенобарб је свргнуо Хијемпсала и за краља је поставио Хијарбу.[5] Сула је Гнеја Помпеја послао у Африку да ту оконча рат, победи Карбонове пријатеље и Хијемпсала врати на власт.[6] Помпеј се 81. п. н. е. искрцао у Африци, победио је Гнеја Домиција Агенобарба, а Хијарби свргнуо и Хијампсала вратио на трон Нумидије.[5] Помпеј је целу Нумидију покорио за 40 дана и предао је Хијемпсалу.
Територијална експанзија
[уреди | уреди извор]Хијемсал је успео да заузме подручја која су настањивали Гетули.[7] Гетули су берберски народ који је настањивао пустињско подручје јужно од планина Атлас. Хијемпсал је одмах након што му је Помпеј вратио краљевину добио и неке територије на обали. Током 63. п. н. е. Цезар је као претор бранио младог племића Масинту, који је покушавао да оствари независност од Хијемпсала.[8] Хијемпсал је у Рим послао Јубу I да га заступа, а расправа о том питању је постала тако жестока да је Цезар зграбио и повукао Јубу за браду.[8] Спор се окончао у корист Хијемпсала, али Цезар је Масинту онда сакривао дуго времена у својој кући.[8]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Cary & 1914—1927, стр. 41.41.
- ^ Sallust 1921, стр. 17.
- ^ а б в Plutarch 1920, стр. 40.
- ^ Аppian 1913, стр. 1.62.
- ^ а б Plutarch 1917, стр. 12.
- ^ Аppian 1913, стр. 1.80.
- ^ McDevitte & Bohn 1869, стр. 56.
- ^ а б в Suetonius 121, стр. 71.
Литература
[уреди | уреди извор]- Аppian: The Civil Wars (I изд.). Loeb Classical Library, 1913. ISBN 9780140445091. Приступљено 17. 9. 2018. (језик: енглески)
- Plutarch: The Life of Marius (IX изд.). Loeb Classical Library, 1920. ISBN 9780674991125. Приступљено 17. 9. 2018. (језик: енглески)
- Plutarch: The Life of Pompey (V изд.). Loeb Classical Library, 1917. ISBN 9781519644824. Приступљено 17. 9. 2018. (језик: енглески)
- Гај Салустије Крисп, Југуртин рат превод др. Гордана Маричића, Нови Сад, 2004.
- Cassius Dio: Roman History, Loeb Classical Library, 9 volumes, Greek texts and facing English translation: Harvard University Press, 1914 thru 1927. Translation by Earnest Cary. (језик: енглески)
- Gaius Julius Caesar: Commentary on the African War translated from Latin to English by W. A. McDevitte and W. S. Bohn (New York: Harper & Brothers, 1869) (језик: енглески)
- Suetonius: The Lives of the Twelve Caesars (језик: енглески)
- Транквил, Гај Светоније. Дванаест римских царева, превод Николе Шопа (III изд.). Дерета, Београд 2014. стр. 120. ISBN 978-86-7346-936-2. Приступљено 17. 9. 2018. (језик: српски)