Пређи на садржај

Господар прстенова

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Хобитон)
За друге употребе, погледајте страницу Господар прстенова (филмски серијал).
Господар прстенова
Толкинов дизајн корица за прво издање
Настанак
Ориг. насловThe Lord of the Rings
АуторЏ. Р. Р. Толкин
Дизајнер корицаЏ. Р. Р. Толкин
ЗемљаУједињено Краљевство
ЈезикЕнглески
Садржај
Жанр / врста делаЕпска фантастика
Место и време
радње		Средња земља; 3018—3019. III доба
Издавање
ИздавачAllen & Unwin
Датум21. јула 1954, 11. новембра 1954. и 20. октобра 1955.
Тип медијаТврди повез, Меки повез
Превод
ПреводилацЗоран Станојевић
Класификација
ISBN ?978-86-331-0460-9
Хронологија
ПретходникХобит

Господар прстенова је роман епске фантастике који је написао енглески академик и филолог Џон Роналд Рејел Толкин.[1] Прича је започета као наставак Толкиновог ранијег дела Хобит, али се развила у много већу причу, са преко 150 милиона продатих копија.[2] Писана је у етапама од 1937. до 1949. године, а већи део је написан током Другог светског рата.[3] Мада је замишљена као једнотомно дело,[4][5] првобитно је објављена у три тома у 1954. и 1955. години и у том тротомном облику је и данас општепозната.[4][6] Од тада је прештампавана много пута и преведена на многе језике,[7] што је чини једним од најпопуларнијих и најутицајнијих дела у литератури 20. века[8][9][10][11]

Подељена је у шест делова:

  1. Повратак сенке (The Return of the Shadow)
  2. Дружина прстена (The Fellowship of the Ring)
  3. Издаја Изенгарда (The Treason of Isengard)
  4. Пут у Мордор (The Journey to Mordor)
  5. Рат за прстен (The War of the Ring)
  6. Повратак краља (The Return of the King)

Ради практичнијег дистрибуирања, објављена је у три књиге:

Толкиново дело је било предмет опсежне анализе његових тема и порекла. Иако се ради о великом делу самом по себи, прича је била само последња иницијатива већег епа на којем је Толкин радио од 1917. године,[12] у процесу који је описао као митопеја.[а] Утицаји на ово раније дело, и на причу Господара прстенова, укључују филологију, митологију, религију и ауторов презир према ефектима индустријализације, као и ранија дела фантастике и Толкинова искуства у Првом светском рату.[14] Сматра се да је Господар прстенова имао велики утицај на модерну фантастику; утицај Толкинових дела је такав да је употреба речи „Tolkienian” и „Tolkienesque” забележена у Окфордском енглеском речнику.[15]

По роману Господар прстенова снимљена је филмска трилогија у режији Питера Џексона и продукцијe Њу лајн синема.

Синопсис

[уреди | уреди извор]
Средња земља током Трећег доба

Први део

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Дружина прстена

Господар прстенова почиње отприлике 60 година након завршетка Хобита. Први део приче почиње када Фродо Багинс, Билбов нећак, наслеђује магични прстен од свог ујака. Билбов стари пријатељ, Гандалф открива да је тај прстен у ствари Јединствени прстен предмет који има моћ да исквари срце онога ко га поседује. Саурон, мрачни господар, шаље Утваре прстена, прерушене у јахаче у црном у Округ, Фродову домовину, у потрагу за прстеном. Уз помоћ оданог баштована, Сема Гемџија, и двојице блиских пријатеља, Мерија Брендибака и Пипина Тука, Фродо успева да им побегне. Фродо и остали одлазе предати прстен у Ривендал којим влада вилењак Елронд. У путу им помаже и Том Бомбадил, спашавајући их од Старца Врбе и неколико дана их гости, храни, поји и савјетује. У градићу Брију, Фродовој дружини се прикључује човјек зван "Страјдер", који је у ствари Арагорн, син Араторнов, насљедник пријестола Гондора и Арнора. Арагорн, на захтјев Гандалфа, води хобите до Ривендала. Међутим, Фрода је тешко повриједио вођа Утвара али се упркос томе опоравља под његом вилењачког господара Елронда.

У Ривендалу се одржава Елрондов савјет коме присуствују представници свих раса Међуземља, Вилењаци, Патуљци и Људи. Вођени Елрондом, долазе до закључка да могу спасити Међуземље једино ако однесу Јединствени прстен у земљу сјенки, Мордор и униште га у Пламен планини гдје је и искован.

Фродо се добровољно јавља за тај задатак и „Дружина прстена“ је формирана да му помогне: сам Фродо, Гандалф, Арагорн, Боромир Гондорски, патуљак Гимли, вилењак Леголас и његова три супутника хобита. Пут их носи у руднике Морије, гдје их прати Голум, биће које је је Билбо срео у гоблинским пећинама Магленог горја, прије много година. Голум је дуго посједовао Прстен, прије него га је нашао Билбо. Гандалф објашњава да је Голум некада био сличан хобитима, прије него је добио Прстен, који га је искварио. Роб Прстеновој вољи, Голлум очајнички жели поново узети „његово Злато“. У наставку, Пипин случајно разоткрије њихово присуство, и Дружина је нападнута од стране Сауронових слугу. Гандалф се сукобљава са гиганским древним демоном, Балрогом и пада у дубоки понор, вјероватно у своју смрт. Бјежећи из Морије, Дружина, предвођена Арагорном, одлази у вилењачке просторе Лотлоријена. Ту господарица Галадријела показује Фроду визије прошлости, садашњости и будућности. Фродо угледа и Сауроново око, метафизички израз Саурона. На крају првог дијела, након што дружина пређе Велику ријеку Андуин, Фродо одлучује да сам оде у Мордор, првенствено због опасног утицаја прстена на Боромира кога су убили Урук Хаи. Међутим, његов одани Сам инсистира да пође с њим.

Други део

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Две куле

У другом дијелу, Двије куле, прича се наставља паралелно у двије књиге, и у првој нам говори о преосталим члановима Дружине који помажу земљи Рохан у рату против издајице Сарумана, некадашњег вође Реда чаробњака, који жели Прстен за себе. На почетку прве књиге, Дружина је раштркана, Мерија и Пипина су заробили Саруманови урук-хаи, Боромир је смртно рањен бранећи их, а Арагорн, Гимли и Леголас полазе у потјеру за њима. Њих троје срећу Гандалфа који се вратио у Међуземље као Гандалф Бијели. Они сазнају да је поразио Балрога и иако је тада и он сам страдао, послан је назад и препорођен. На крају прве књиге, Гандалф, Арагорн, Леголас и Гимли помажу побиједити Саруманове армије у Хелмовом понору, док је Саруман стјеран у ћошак од стране Ента, заједно са Меријем и Пипином, који побјегну из заробљеништва, и тада се двије групе срећу.

Друга књига другог дијела говори о Фроду и Сему и њиховом путу до Пламен планине. Успијевају заробити и „укротити“ Голума, који их тајно одведе у Мордор, поред уклетог Минас Моргула. На крају другог дијела, Голум изда Фрода великом пауку, Шелоби, и иако Фродо преживи, заробе га Орци. У међувремену, Саурон шаље све своје снаге у напад на Међуземље, заједно са Краљем-вјешцем, Вођом Утвара и његовом војском Минас Моргула у битку против Гондора, у Рату за Прстен.

Трећи део

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Повратак краља

У трећем дијелу, Повратак краља, настављају се авантуре Гандалфа, Арагорна, Гимлија, Леголаса паралелно са Фродовим и Самовим. Као што је речено у првој књизи, Дружина помаже у посљедњој бици против Сауронових снага, укључујући и опсаду Минас Тирита у Гондору и посљедњој бици за живот и смрт пред Црним Дверима Мордора, гдје се савез Гондора и Рохана очајнички бори против Сауронове армије, да би им одвратили пажњу од Прстена, те тако давајући времена Фроду да га уништи.

У другој књизи, Сам спашава Фрода из заробљеништва. Након много патње, стижу до Пламен планине, док их Голум прати. Међутим, искушење Прстена се покаже превелико за Фрода и он га задржава за себе, не желећи га уништити. Међутим, Голум га напада и успијева му одгристи прст са Прстеном. Слуђен успјехом, Голум се посклизне и заједно с Прстеном пада у врелу лаву, гдје Прстен коначно бива уништен.

На крају, Саурон је побијеђен, и Арагорн бива крунисан као краљ. Ипак, то није све. Саруман успијева побјећи и искварити Округ прије него умре. Фродо остаје рањен у души и тијелу и заједно с Билбом одлази на запад, преко Мора у Валинор, гдје успијева наћи мир.

У складу са Толкиновом временском линијом, догађаји у причи се дешавају између Билбовог рођендана, 22. септембра 3001. Трећег доба, и Самовог повратка у Округ, 6. октобра 3021. Трећег доба. Већина догађаја се дешава у 3018 и 3019, заједно са поласком Фрода из Врећастог Вијенца у Округу, 23. септембра 3018 Трећег Доба, и уништења Прстена шест мјесеци касније, 25. марта 3019 Трећег доба.

Главни ликови

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Tolkien created the word to define a different view of myth from C. S. Lewis's "lies breathed through silver". Mythopoeia was also the title of one of his poems, first published in Tree and Leaf in 1988.[13]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Jane Chance (1980) [1979]. The Lord of the Rings: Tolkien's Epic. Tolkien' Art: A Mythology for England. Macmillan. стр. 97—127. ISBN 0333290348. 
  2. ^ Wagner, Vit (16. 4. 2007). „Tolkien proves he's still the king”. Toronto Star. Архивирано из оригинала 9. 3. 2011. г. Приступљено 8. 3. 2011. 
  3. ^ „World War I and World War II”. Архивирано из оригинала 13. 06. 2006. г. Приступљено 16. 6. 2006. 
  4. ^ а б Reynolds, Pat. „The Lord of the Rings: The Tale of a Text” (PDF). The Tolkien Society. Архивирано из оригинала (PDF) 3. 3. 2016. г. Приступљено 24. 10. 2015. 
  5. ^ Carpenter, Humphrey, ур. (1981), The Letters of J. R. R. Tolkien, Boston: Houghton Mifflin, #126., ISBN 0-395-31555-7 
  6. ^ „The Life and Works for JRR Tolkien”. BBC. 7. 2. 2002. Архивирано из оригинала 1. 11. 2010. г. Приступљено 4. 12. 2010. 
  7. ^ Strelzyk, Yvan. „Translations”. Elrond's Library : Translations of Tolkien all over the world. Yvan Strelzyk. Архивирано из оригинала 01. 12. 2017. г. Приступљено 23. 1. 2020. 
  8. ^ http://www.wallflowerpress.co.uk/publications/film/lord_of-the_rings.html Архивирано на сајту Wayback Machine (2. март 2008) LORD OF THE RINGS: Popular Culture in Global Context]; уредник Ernest Mathijs;
  9. ^ „уводно поглавље” (PDF). Wallflowerpress.co.uk. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 10. 2007. г. Приступљено 3. 4. 2011. 
  10. ^ The Lord of the Rings: The Tale of a Text Архивирано на сајту Wayback Machine (18. фебруар 2009) на сајту The Tolkien Society
  11. ^ „National Geographic: Beyond the Movie (Lord of the Rings)”. Ngeo.com. 17. 10. 2002. Архивирано из оригинала 12. 5. 2008. г. Приступљено 3. 4. 2011. 
  12. ^ Doughan, David. „J. R. R. Tolkien: A Biographical Sketch”. TolkienSociety.org. Архивирано из оригинала 3. 3. 2006. г. Приступљено 16. 6. 2006. 
  13. ^ Hammond, Wayne G.; Scull, Christina (2006), The J.R.R. Tolkien Companion and Guide: II. Reader's Guide, pp. 620–622
  14. ^ „World War I and World War II”. National Geographic. Архивирано из оригинала 13. 6. 2006. г. Приступљено 16. 6. 2006. 
  15. ^ Gilliver, Peter (2006). The Ring of Words: Tolkien and the Oxford English Dictionary. Oxford University Press. ISBN 0-19-861069-6. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Господар_прстенова&oldid=28513409”