Холден Роберто
| Холден Роберто | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||
| Датум рођења | 12. јануар 1923. | ||||||||||||
| Место рођења | Мбанза Конго, Португалска Ангола | ||||||||||||
| Датум смрти | 2. август 2007. (84 год.) | ||||||||||||
| Место смрти | Луанда, Ангола | ||||||||||||
| Политичка каријера | |||||||||||||
| Политичка странка | Национални ослободилачки фронт Анголе | ||||||||||||
| |||||||||||||
Холден Алваро Роберто (порт. Holden Álvaro Roberto; Мбанза Конго, 12. јануар 1923 — Луанда, 2. август 2007) био је анголски политичар, револуционар, један од заповедника у Анголском рату за независност и вођа Националног ослободилачког фронта Анголе од његовог оснивања до своје смрти.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је у породици потомака племства из бившег Краљевства Конго.[1] Породица му се преселила у Белгијски Конго 1925, где се Холден образовао и касније радио у белгијској колонијалној влади.
Он и Барос Некака основали су 1956. Унију народа Анголе (претеча Националног ослободилачког фронта Анголе). Био је представник Анголе на Свеафричком народном конгресу Гане 1958, када се упознао с каснијим афричким вођама Патрисом Лумумбом и Кенетом Каундом.
Финансијски потпомогнут од Уједињених нација, Роберто је 15. марта 1961. покренуо оружани устанак против португалске колонијалне власти у Анголи.[2] Његови борци првобитно су примали помоћ само од САД-а, а касније су их финансирали и конгоански вођа Мобуту и Израел од 1963. до 1969. године.[3][4] ФНЛА је углавном примала помоћ од Запада, јер се идеолошки темељила на национализму и антикомунизму, насупрот марксистичког МПЛА.
Жонас Савимби се 1964. издвојио из ФНЛА и основао нови ослободилачки покрет, УНИТА. Након завршетка рата за независност 1974, као најјачи покрет испољио се МПЛА. Захваљујући помоћи кубанских војника МПЛА је војно уништила ФНЛА-у 1975,[5][6] а њени преостали борци се повукли у Заир.[3] УНИТА је остала јака и покренула рат против владе у Луанди. Када је 1991. договорен мировни споразум, Роберту је дозвољено да се врати у Анголу. Кандидовао се на председничким изборима, али је освојио само 2,1% гласова.
Умро је 2. августа 2007. у свом дому у Луанди.[7][8][9] Приређена му је државна сахрана.[10]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Lamb 1987, стр. 178.
- ^ Hamann 2001, стр. 13
- ^ а б James 2004, стр. 141–142
- ^ Figueiredo 1961, стр. 130
- ^ Young & Turner 1985, стр. 254
- ^ „Involvement in the Angolan Civil War, Zaire: A Country Study”. United States Library of Congress.
- ^ „FNLA's Historic Leader Dies”. Angola Press. 2007. Архивирано из оригинала 29. 09. 2007. г. Приступљено 12. 6. 2013.
- ^ France-Presse, Agence (4. 8. 2007). „Holden Roberto Dies at 84; Fought to Free Angola From Portuguese Rule”. New York Times. Приступљено 12. 6. 2013.
- ^ „Angolan independence leader Holden Roberto dies”. CNN. 3. 8. 2007. Приступљено 12. 6. 2013.
- ^ „Angola: Head of State Condoles With Death of FNLA Historic Leader”. allAfrica.com. 2007. Приступљено 12. 6. 2013.
Литература
[уреди | уреди извор]- Young, Crawford; Turner, Thomas (1985). The Rise and Decline of the Zairian State. University of Wisconsin Press.
- James, W. Martin (2004). Historical Dictionary of Angola. стр. 141-142.
- Beit-Hallahmi, Benjamin (1988). The Israeli Connection: Whom Israel Arms and Why. стр. 64.
- Figueiredo, António de (1961). Portugal and Its Empire: The Truth. стр. 130.
- Lamb, David (1987). The Africans. стр. 178.
- Hamann, Hilton (2001). Days of the Generals. стр. 13.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
