Хомеотелеутон

Молијер, *Уображени болесник*, III чин, сцена V: Пургон: *И прије него што протеку четири дана, хоћу да доспијете у неизљечиво стање...* Арган: *Јао, смилујте се!* Пургон: *Да западнете у брадипепсију...* Арган: *Господине Пургон!* Пургон: *Из брадипепсије у диспепсију...* Арган: *Господине Пургон!* Пургон: *Из диспепсије у апепсију...* Арган: *Господине Пургон!* Пургон: *Из апепсије у лијентерију...* Арган: *Господине Пургон?* Пургон: *Из лијентерије у дисентерију...* Арган: *Господине Пургон!* Пургон: *Из дисентерије у водену болест...* Арган: *Господине Пургон!* Пургон: *И из водене болести у губитак живота, куда ће вас довести ваша лудост.*

Хомеотелеутон или хомојотелеутон (grč. ὁμοιοτέλευτον — који има сличан завршетак) је стилска фигура која означава гласовно подударање на завршетку речи.^[1] Супротна фигура је хомеоарктон. Увек је у спрези с алитерацијом и асонанцом. Ако се подударају граматички наставци, онда се поклапа са хомеоптотоном који је њена подврста. Сматра се претечом риме. Уопште узев, рима се може схватити као "посебан случај" хомеотелеутона.^[2] Припада фигурама дикције.

Историјат појма

У античко време означавао је гласовно подударање последњих слогова речи на крајевима узастопних колона (реченичних целина). Први пут је примећен у говорима Горгије из Леонтина у 5. веку пре нове ере па је зато уврштен у горгијанске фигуре.^[2] Пошто антика није знала за риму, ова горгијанска фигура се сматра првом римом у западноевропској књижевности, мада се користила само у прози.^[1]

Употреба

Често се ова фигура комбинује с алитерацијом и изоколоном како би се нагласио ритам у паралелним реченичним члановима.^[3] Данас се употребљава и у прози и у поезији, те и ван књижевности, у разговору. Може допринети хумору и иронији па и контрастирању.^[2] С друге стране, термин хомеотелеутон се користи и за грешку која се јавља кад се због сличних завршетака речи у реченицама или редовима случајно прескочи да се препише или прекуца један део текста.^[4]

Примери

„

Избави ме, Господи,
горкија, љутија, злија
и напраснија смрти
и некраснија.

”

— Исповедна молитва, Непознати, друга половина 14. века

„

Да је стећи ко што рећи, сви би богати били.
Једна мука наука, а сто мука одука.
Кад је воље и зло иде на боље.
Иде време, носи бреме.
Ко се сели, тај се не весели.
Луди бој бију, а мудри вино пију.

”

— српске народне пословице

„

Брличица грчи, Петар коња трчи.
Кућа камењара, марама шарењара, лула зелењара.
Кнеже, витеже, кад те видјеше, развеселише ли ти се?
Лежи куја жута украј жута пута.

”

— српске народне брзалице

„

Он иде, иде, иде –
нико му траг не виде,
идући реже, сече, –
а никад крв не тече.
(ветар)

”

— загонетка, Јован Јовановић Змај

Сличне стилске фигуре

Алитерација
Асонанца
Игра речима
Каламбур
Парегменон
Парономазија
Хомеоарктон (хомојарктон)
Хомеоптотон (хомојоптотон)

Види још

Рима

Референце

^ ^а ^б Živković, Dragiša (2001). Rеčnik književnih termina (2 изд.). стр. 266.
^ ^а ^б ^в Bagić, Krešimir (2012). Rječnik stilskih figura (PDF). стр. 150—151. ISBN 978-953-0-40043-6. Архивирано из оригинала (PDF) 06. 03. 2019. г. Приступљено 22. 3. 2019.
^ „Homoioteleuton”. Silva Rhetoricae. Приступљено 23. 3. 2019.
^ Thomaskutty, Johnson. „Textual Transmission: ‘Homoioteleuton’ and ‘Metathesis’”. New Testament Scolarship Worldwide. Приступљено 23. 3. 2019.

Литература

Bagić, Krešimir (2012). Rječnik stilskih figura (PDF). стр. 150—151. ISBN 978-953-0-40043-6. Архивирано из оригинала (PDF) 06. 03. 2019. г. Приступљено 22. 3. 2019.
Živković, Dragiša (2001). Rеčnik književnih termina (2 изд.). стр. 266.
Zima, Luka, Figure u našem narodnom pjesništvu, Zagreb, Globus. 1988. ISBN 978-86-343-0277-6. стр. 272-275.
Popović , Tanja, Rečnik književnih termina. - 2. izd. - Beograd, Logos Art : Edicija. 2010. ISBN 978-86-7360-064-2.

Спољашње везе

[Dragiša-1] а ^б Živković, Dragiša (2001). Rеčnik književnih termina (2 изд.). стр. 266.

[Krešimir-2] а ^б ^в Bagić, Krešimir (2012). Rječnik stilskih figura (PDF). стр. 150—151. ISBN 978-953-0-40043-6. Архивирано из оригинала (PDF) 06. 03. 2019. г. Приступљено 22. 3. 2019.

[3] „Homoioteleuton”. Silva Rhetoricae. Приступљено 23. 3. 2019.

[4] Thomaskutty, Johnson. „Textual Transmission: ‘Homoioteleuton’ and ‘Metathesis’”. New Testament Scolarship Worldwide. Приступљено 23. 3. 2019.

[1]

[2]

[3]

[4]