Хосе Батиста
| Хосе Батиста | |||
|---|---|---|---|
| Лични подаци | |||
| Датум рођења | 6. март 1962. | ||
| Место рођења | Колонија дел Сакраменто, Уругвај | ||
| Позиција | одбрана | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1979—1983 1984—1985 1985—1995 1995 1996—1998 1998—1999 1999—2000 |
Ц.А Серо Пењарол Депортиво Еспањол Рампла јуниорс Гимнасија Хухуј Депортиво Еспањол Аргентино де Килмес |
140 47 |
(9) (3) |
| Репрезентативна каријера | |||
| 1984—1993 |
 Уругвај | 14 | (1) |
Хосе Батиста (шп. José Alberto Batista González; 6. март 1962) бивши је уругвајски фудбалер, а након играчке каријере ради као фудбалски тренер.
Најпознатији је по томе што је на Светском првенству 1986. зарадио црвени картон после само 56 секунди, што је рекорд на Светским првенствима, а то се догодило на утакмици против Шкотске.[1][2][3]
Каријера
[уреди | уреди извор]Клуб
[уреди | уреди извор]Рођен је у граду Колонија дел Сакраменто. Батиста је играо за бројне клубове у Уругвају и Аргентини, а каријеру је започео у клубу Серо. Потом се придружио 1983. године Пењаролу из Монтевидеа. Од 1985. играо је за аргентински Депортиво Еспањол, где је провео наредну деценију.
Батиста се кратко вратио у своју земљу 1995. године, играјући за Рампла јуниорс. Последње три године фудбалске каријере провео је у клубовима Гимнасија Хухуј, Депортиво Еспањол и Аргентино де Килмес.
Репрезентација
[уреди | уреди извор]Одиграо је укупно 14 утакмица за репрезентацију Уругваја, у периоду између 1984. и 1993. године.[4] Дебитовао је 19. септембра 1984. на пријатељској утакмици са Перуом, у Монтевидеу.
Током квалификација за Светско првенство 1986, Батиста је постигао одлучујући гол за своју репрезентацију у тријумфу од 2:1 над Чилеом, што је његов једини у дресу репрезентације. Дана 13. јуна 1986, на утакмици групне фазе Светског првенства, добио је црвени картон после мање од једног минута игре због грубог старта над Гордоном Страханом из Шкотске.[2] До данас је то најбрже добијени црвени картон икада на Светским првенствима, утакмица се завршила без голова, а Уругвај се на крају пласирао у шеснаестину финала такмичења.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Guinness World Records. London; New York City: HIT Entertainment. 2007. стр. 168.
- ^ а б „Football's 50 greatest hard men”. Архивирано из оригинала 21. 08. 2008. г. Приступљено 22. 06. 2020.
- ^ „Top 50 hardest footballers”. Empire. 13. 8. 2007. Архивирано из оригинала 19. 10. 2015. г. Приступљено 1. 5. 2015.
- ^ Uruguay – Record International Players Архивирано 2011-06-28 на сајту Wayback Machine; at RSSSF
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Хосе Батиста на сајту ФИФА (језик: енглески)
