Хотел Гранд Приштина
| Хотел Гранд Приштина | |
 | |
Информације
| |
|---|---|
| Локација | Приштина, Србија |
| Координате | 42° 39′ 36.18″ N 21° 9′ 34.16″ E / 42.6600500° С; 21.1594889° И |
| Статус | завршен |
| Свечано отварање | 25. април 1978. |
| Саграђена | 1974-1978. |
| Број спратова | 13 |
| Површина | 32.000 m² |
Компаније
| |
| Архитекта | Драган Ковачевић, Миша Јевремовић, Башким Фехмиу |
| Конструктор | Грађевинско предузеће „Рамиз Садику” Приштина |
| Власник | Влада Републике Србије |
Хотел Гранд се налази у центру Приштине у улици маршала Тита,[1] а која је након 1999. године позната и као Булевар Мајке Терезе. Власник хотела је Влада Републике Србије, а након рата на Косову и Метохији, фактички власник хотела је тренутни власник предузеће Unio Commerce.
Историја
[уреди | уреди извор]На месту на којем се налази хотел Гранд, у време изградње долазило се до краја града. Архитекте Драган Ковачевић, Миша Јевремовић и Башким Фехмиу имали су задатак да од места где ће се изградити хотел, направи нови центар града.[2]
Хотел Гранд је отворен 25. априла 1978. године. Површина хотела је приближно 32.000 m². Хотел има и ресторан, кафе бар, ноћни бар и салу за конференције.[3] Поседује 368 соба.[4] Изграђен неколико година после хотела Косовски божур, хотел Гранд је врло брзо после отварања постао главно место многих дешавања која су се до тада дешавала у хотелу Косовски божур. Једини косовски хотел А категорије, по тадашњој класификацији хотела, постао је центар друштвеног живота Приштине. Сви државници који су посећивали Косово и Метохију, били су гости хотела, рачунајући и председника Јосипа Броза Тита, који је посетио Приштину 1979. године.[5]
Након рата на Косову и Метохији фактичку контролу над хотелом преузима УНМИК и самопроглашени косовски органи власти. Вршене су приватизације хотела без икаквог укључивања Владе Репбулике Србије у сам процес.
Хотел је некада био класификован са 5 звездица,[6] али након рата услед политичких и економских околности, губи тај статус.
Након 2008. године лева страна хотела је претрпела архитектонске измене, док је остатак хотела остао исти.[2]
Архитектура
[уреди | уреди извор]Инвест-биро из Београда је био пројектни биро који је био ангажован на пројекту. Поред главних архитеката, у пројекту су учествовали и њихови сарадници Никола Јокић, Љубиша Радосављевић и Милован Рајковић. Уређење ентеријера су радили Милан Палишашки, Миодраг Радуловић и Матија Родић. Партерно уређење су извршили Димитрије Младеновић, Спасоје Крунић и Олга Крунић. Извођач радова је било грађевинско предузеће „Рамиз Садику” из Приштине.[7]
Приштински днвени лист Рилиндја јула 1973. године пише да је у Приштини на Тргу републике започета изградња хотела А категорије који се састоји од три куле од којих ће једна имати 9 спратова, друга 6, а трећа 3. Укупан капацитет ће бити 420 постеља са укупно 256 соба, са великим рестораном од преко 1000 столица као и другим просторијама потребним за модеран хотел.[8]
Позициониран јужним екстремним делом на Булевар Маршала Тита, он на неки начин представља вертикалну референцију уласка у булевар. Постављен са великом пажњом према постојећим урбаним карактеристикама и диспозицијама предвиђеним Партонићевим планом, он ствара око себе један обећавајући јавни простор.[8]
На локацији где су доминирале зграде малог волумена силуета новог хотелског објекта и форма, организација и компоновање маса, дало је целокупној физиономији овог дела града нову димензију. Никакве везе у силуети објекта нема са локалним градитељским изазовом. Његова форма долази из света интернационалне архитектуре, где примарне масе у наглашено-смакнутим по висини кубусима, стварају ритмичну игру кореспондирајући са околним амбијентом.[9]
Приштински днвени лист Рилиндја опет објављује текст о изградњи хотела и у тексту из 22. септембра 1974. године информише да је ипак објекат започет другим пројектом, али је у току изградње ипак измењен. По првобитном пројекту било предвиђено да хотел буде основе у облику лука. После интервенције локалног архитекте Башкима Фехмиуа, уз сарадњу са београдским архитектом Драганом Ковачевићем, прешло се на правоугаону основу где су на истој површини и са истим бројем спратова повећали број лежаја на 600. Из овог текста се види да је основни пројекат имао и балконе за сваку собу, што није уобичајено за градске хотеле, који су у финалном пројекту из 1974. године укинути. Такође се на ламелу Б, која је по првобитном пројекту имала 9 етажа са хотелским собама, додаје десети спрат на коме се предвиђа национални ресторан из којег се пружа поглед на све четири стране града.[10]
Галерија
[уреди | уреди извор]
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ NIN.RS. „Zle kaluđerice i dobri UČK”. Nin online (на језику: српски). Приступљено 2024-10-31.
- ^ а б „Hotel Grand”. Oral History Kosovo. Приступљено 2024-11-04.
- ^ „Ponovo privatizacija hotela Grand u Prištini, prethodni kupac osporava proces”. Kosovo Online. 2020-11-16. Приступљено 2024-11-01.
- ^ ADVmediaHOUSE. „Hotels Kosova - Hotel Grand”. www.hotelskosova.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-11-04.
- ^ Садики 2019, стр. 86–87.
- ^ „Hotel Grand Priština”. Manifesta 14 Prishtina (на језику: српски). Приступљено 2024-11-04.
- ^ Садики 2019, стр. 83–84.
- ^ а б Садики 2019, стр. 84.
- ^ Садики 2019, стр. 85.
- ^ Садики 2019, стр. 85–86.
Литература
[уреди | уреди извор]- Садики, Арбер (2019). Архитектура јавних објеката Приштине у раздобљу од 1945. до 1990. године: друштвени и обликовни фактори (PDF) (Теза) (на језику: српски). Београд: Универзитет у Београду, Архитектонски факултет.