Хотел Париз (Београд)
| Кафана Париз | |
 | |
Информације
| |
|---|---|
| Локација | Теразије бр.27 Београд |
| Статус | срушен 1948. |
| Отварање | 1868. |
Хотел „Париз” се налазио на Теразијама, у Београду. Саграђен је 1868. године уз данашњи хотел Касину где је сада налази Теразијски пролаз ка Безистану. Хотел је имао 35 соба с парним грејањем, ресторан, кафану, биоскопску салу, салоне и башту. Срушен је 1948. године.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Хотел „Париз” се налазио на Теразијама 27, и некадашњој Улици Краља Милана 33. Власник је у време градње био Анђелко Алексић-Ћоса, који је на месту где је саграђен хотел држао Ћосину механу.[2]
Други газда је од 1880. године, био инжењер Ђура Љочић који је десетак година раније као студент боравио у Цириху заједно са Николом Пашићем, Светозаром Марковићем, Владаном Ђорђевићем, Симом Лозанићем и другим значајним личностима. По повратку са студија, придружује се Светозару Марковићу и 1871. године оснива лист Раденик, чији је Љочић био уредник и финансијер.
Маја 1899. године хотел прелази у руке Светозара Боторића и другова, а од 1912. Боторић је уписан као власник. Светозар Боторић је био први српски филмски продуцент и у сарадњи са Чича Илијом Станојевићем је направио првенце српске кинематографије. Као пасионирани филмаџија , међу првима у Београду у хотелу париз отворио је стални биоскоп. После смрти у аустроугарском логору 1916. године, наслеђује га његова удовица Славица Боторић, а јануара 1924. Управа фондова га као своје непокретно добро оглашава на продају. Тридесетих година, све до рата власник је Коста Новаковић, који је у дворишту хотела дозидао још једну биоскопску салу.[3]
Хотел „Париз” је срушен после преуређивања Теразија 1948. године, када је сазидана нова зграда на истом месту.[2]
Занимљивости
[уреди | уреди извор]Хотел „Париз” је био елитни београдски хотел, у коме су углавном одседала господа и многа позната имена. Имао тридесетак лепо намештених соба и неколико елегантних салона и био је категорисан као прворазредан. Популарност је ипак стекао пре свега захваљујући изванредном ресторану и кафани. Располагао је и са биоскопском салом и баштом. Београдска буржоазија се ту окупљала и картала се за столовима пресвученим зеленом чохом. Увече се свирала војна музика, а у биоскопској сали точило се пиво.
Чувени руски генарал Черњајев је боравио 1876. а сликар Влахо Буковац био је гост два месеца 1882. године. Приликом боравка у Београду 1929. године, гошћа на вечерњим пројекцијама филма Проклети џез у сали „Париза” била је и славна плесачица Жозефина Бејкер.[3]
Густав Раш бележи да је хотел „Париз” могао одговарати сваком већем средњоевропском граду, а Ђузепе Барбанти-Бродано, да је „може бити најлепши у Београду”.
Првих дана XX века, хотел је реновиран и у собе је уведен телефон. Ипак није могао да задовољи укус неких богатих и пробирљивих гостију. Тако, персијски шах септембра 1900. године у повратку из званичне посете неким европским земљама, није прихватио „Париз” за резиденцију, јер му се није допао, па је одлучио да преноћи у свом спаваћем вагону на железничкој станици.
Просторије хотела „Париз” биле су седиште Радикалне странке, а ту су се одржавале и радикалне забаве.[2]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Prvi hoteli u Beogradu: Od kneza Miloša do drvenih advokata”. 011info.com. Приступљено 28. 9. 2021.
- ^ а б в Vasiljević, Branko (1996). Beograd : sto godina na ilustrovanim dopisnicama. Beograd: Editions francophiles. стр. 30. ISBN 86-901765-1-9.
- ^ а б Белингар, Борис; Мијатовић, Бошко (2015). Илустрована историја београдских кафана. Београд: Архипелаг. стр. 84-85. ISBN 978-86-523-0174-4.