Хрватско народно вијеће у Босни и Херцеговини
| Хрватско народно вијеће у Босни и Херцеговини | |
|---|---|
| Скраћеница | ХНВБиХ |
| Датум оснивања | 6. фебруар 1994. |
| Тип | Невладина организација Цивилна организација |
| Локација |  Босна и Херцеговина |
| Седиште | Сарајево |
| Службени језици | хрватски |
| Председник | Маринко Пејић |
Хрватско народно вијеће у Босни и Херцеговини (хрв. Hrvatsko narodno vijeće BiH), или само ХНВБиХ (хрв. HNV BiH), јесте невладина и грађанска организација босанскохерцеговачких Хрвата са сједиштем у Сарајеву.
Историја
[уреди | уреди извор]Позадина
[уреди | уреди извор]Хрватска демократска заједница Босне и Херцеговине је освојила 15% гласова на општим изборима у БиХ одржавним 1990. године на основу хрватске националистичке платформе (са Хрватима који су чили 17% бирачког тијела, ХДЗ је стекао убједљиву већину хрватских гласова) и освојила је већину или релативну већину у претежног хрватским општинама. Те општине су касније проглашене територијом Хрватске заједнице Херцег-Босне и већина Хрвата се повукла из претежног муслиманске владе у Сарајеву. Оружане снаге Херцег-Босне су од тада до почетка 1994. године биле у сукобу са муслиманском Армијом Републике Босне и Херцеговине.
Сарајевска иницијатива
[уреди | уреди извор]У фебруару 1994. године Хрватско народно вијеће у БиХ је основано уз подршку хрватског члана предсједништва Републике Босне и Херцеговине, предсједавајућег Хрватске сељачке странке Иве Комшића. Он је окупио хрватске политичаре и интелектуалце у БиХ, као што су Иван Ловреновић, неколико припадника католичког клира (мјесни франачки фратри и сарајевски надбискуп),[1] који су се успротивили ХДЗ политици и стварању хрватског ентитета у БиХ 1992, Херцег-Босне, називајући то „неодговорним”.[2]
Окупили су се у Сарајеву на Сабору Хрвата Босне и Херцеговине у организацији координације инстутиција и друштва босанскохерцеговачких Хрвата. У декларацији Сабора су позвали на крај рата и помирење Муслимана и Хрвата, предлажући федерализацију земље подјелом на кантоне. То је био одговор на концепт БиХ организоване у три етничке федералне јединице (муслиманске, српске и хрватске), приједлог о коме је расправљала међународно заједница на мировним преговорима у Женеви у то вријеме. Концепт Декларације је постао међународни, а нарочито америчка подршка је утрла пут до Вашингтонског споразума у марту 1994. године, којим је створена Муслиманско-хрватска федерација, сачињена од 10 кантона,[3][4][5][6] а чиме је завршен Муслиманско-хрватски рат.
Политички положај
[уреди | уреди извор]Након оснивања Хрватско народно вијеће у БиХ је поставило сљедеће принципе:[2]
- хрватски витални интерес је државна цјеловитост БиХ;
- престанак свих ратних дјеловања;
- осигуравање континуитета државотворности сва три народа и њихова једнакоправност у БиХ;
- одбацивање сваког рјешења кризе у БиХ које санкционише етничке прогоне и омогућује наставак етничког чишћења;
- захтјева се повратак свих прогнаних и избјеглих у њихове домове;
- предлаже се федерално уређење БиХ на кантоналној основи.
Послије завршетка рата у БиХ и потписивања Дејтонског мировног споразума, ХНВБиХ је наставила да дјелује као невладина организација која се супрострављала приједлозима за стварање већински хрватске федералне јединице у БиХ.[7][8] Уско сарађује са Хрватским културним друштвом Напредак из Сарајева.
Значајни чланови
[уреди | уреди извор]- Иво Комшић
- Иван Ловреновић
- фра Лука Маркешић (1937—2014)
- Иван Маркешић
- Маријо Пејић (1977—2021)
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Woodward, Susan L. (1995). Balkan Tragedy: Chaos and Dissolution after the Cold War (на језику: енглески). Brookings Institution Press. стр. 522, f63. ISBN 978-0-8157-2295-3. Приступљено 01. 11. 2018.
- ^ а б „O nama”. hnv.ba (на језику: хрватски). Архивирано из оригинала 12. 08. 2018. г. Приступљено 31. 10. 2018.
- ^ Eriksson, Mikael; Kostić, Roland (2013). „American nation-building and the making of 'Bosnia”. Mediation and Liberal Peacebuilding: Peace from the Ashes of War? (на језику: енглески). Routledge. стр. 27. ISBN 9781136189166.
- ^ Goldstein, Ivo (1999). Croatia: A History (на језику: енглески). McGill-Queen's Press - MQUP. стр. 248. ISBN 9780773520172. Приступљено 01. 11. 2018.
- ^ Pejanovic, Mirko (2004). Through Bosnian Eyes: The Political Memoir of a Bosnian Serb (на језику: енглески). Purdue University Press. стр. 122. ISBN 9781557533593.
- ^ „Hrvatsko narodno vijeće Bosne i Hercegovine | Hrvatska enciklopedija”. www.enciklopedija.hr (на језику: хрватски). Приступљено 01. 11. 2018.
- ^ „Hrvatsko narodno vijeće se zalaže za federalizaciju cijele BiH, a ne samo jednog dijela (FOTO)”. Klix.ba (на језику: бошњачки). 11. 03. 2017. Приступљено 01. 11. 2018.
- ^ „HNV je protiv hrvatskog entiteta u BiH”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 01. 11. 2018.
