Хришћанство у Албанији
.jpg)
Хришћанство је једна од најбројнијих верских заједница у Албанији. Према Светској бази података, хришћани чине више од трећину становништва, при чему су 22% становништва православци, а 13% римокатолици. Међутим, многи Албанци су или атеисти или агностици. Према подацима организације International Religious Freedom из 2007. године, не постоје поуздани подаци о њиховом уделу, али се сматра да се број креће од 25 до 45%.[1] Због непрактиковања вере, процене верског састава варирају. На пример, ЦИА у процени за 2011. наводи 10% римокатолика и православних 6,8%, а осталих хришћана протестаната и других мање.[2]
Историја
[уреди | уреди извор]Хришћанство се на простору данашње Албаније брзо проширило. Још у апостолским временима у лучком граду Драчу сматрало се да је живело седамдесетак хришћанских породица.[3]
Од великог раскола хришћанства, католичкој цркви је био наклоњен север данашње Албаније, нарочито предели под млетачком влашћу, а остатак православној цркви као последица византијске власти.
Долазак албанских краљева под османску власт за последицу узроковао је исламизацију становништва. Танзиматске реформе из 1839. године, које су наметнуле војну службу немуслиманима, а пре свега хришћанима, убрзале су исламизацију јер су становници масовно прелазили с хришћанства на ислам ради избегавања војне обавезе. Ипак, могли су тајно бити хришћани показујући припадност исламу само у јавности (криптохришћани). Комунистичка власт Енвера Хоџе пропагирала је и наметала атеизам од 1944. до 1991. године. Прогоњени су, мучени и убијани свештеници у монтираним процесима. Група од 38 албанских мученика су после шездесетак година проглашени блаженим у Скадру, 5. новембра 2016. године.[4][тражи се бољи извор] Године 1967. затворене су све цркве и џамије. Новембра 1990. Албанија је допустила приватно практиковање вере.[2] Након пада комунизма 1991. године, у држави је повећан број хришћана.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Ширење хришћанства у Европи и на Средоземљу -
Европа у доба великог раскола 1054. године -
Религија у Европи, на Средоземљу и на Блиском истоку 1100. године -
Религије у Европи 1560. године
_(14785615523).jpg)
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ "Instantanés d’Albaníe, un autre regard sur les Balkans", 2005 – Etudiants en Tourisme et Actions Patrimoniales.
- ^ а б (језик: енглески) CIA Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (24. децембар 2018) The World Factbook — Central Intelligence Agency – Field listing: Religions. Приступљено 29. октобра 2016.
- ^ https://biblicalstudies.org.uk/pdf/rcl/10-3_242.pdf
- ^ Narod.hr: Još dva hrvatska blaženika – fra Serafin Glasnović – Kodić iz Janjeva i don Anton Muzić iz Vrnavokola, narod.hr, 6. novembra 2016, Preuzeto 6. novembra 2016.
Литература
[уреди | уреди извор]- Bido, Ardit (2020). The Albanian Orthodox Church: A Political History, 1878–1945. London: Routledge.
- Бојић, Миладин (1991). „Срби и Српска православна црква у Арбанији у доба Немањића (1166-1371)”. Становништво словенског поријекла у Албанији. Титоград: Историјски институт. стр. 137—147.
- Дурковић-Јакшић, Љубомир (1991). „Прилози за историју Српске православне цркве у Скадру и околини”. Становништво словенског поријекла у Албанији. Титоград: Историјски институт. стр. 149—152.
- Elsie, Robert (2001). A Dictionary of Albanian Religion, Mythology and Folk Culture. London: Hurst & Company.
- Kiminas, Demetrius (2009). The Ecumenical Patriarchate: A History of Its Metropolitanates with Annotated Hierarch Catalogs. Wildside Press LLC.
- Коматина, Предраг (2016). „Област Вaгенитија и епископија Св. Климента”. Зборник радова Византолошког института. 53: 83—100.
- Микић, Ђорђе (1991). „Српско-православна скадарска општина у XIX и почетком XX века”. Становништво словенског поријекла у Албанији. Титоград: Историјски институт. стр. 643—660.
- Милосављевић, Ана (2013). „Сто година Албанске православне цркве” (PDF). Religija i tolerancija: Časopis Centra za empirijska istraživanja religije. 11 (20): 321—330.
- Петровић, Радмило (1991). „Драчка митрополија у светлу археолошких налаза”. Становништво словенског поријекла у Албанији. Титоград: Историјски институт. стр. 131—135.
- Слијепчевић, Ђоко М. (1974). Српско-арбанашки односи кроз векове са посебним освртом на новије време (1 изд.). Минхен: Искра.
- Hoxha, Artan R. (2022). Communism, Atheism, and the Orthodox Church of Albania: Cooperation, Survival, and Suppression, 1945-1967. London-New York: Routledge.