Пређи на садржај

Хронологија ФНРЈ и КПЈ август 1946.

С Википедије, слободне енциклопедије
Грб ФНР Југославије, од 1945. до 1963. године
Грб ФНР Југославије, од 1945. до 1963. године

Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у Демократској Федеративној Југославији (ДФЈ) и деловање Комунистичке партије Југославије (КПЈ), као и општа политичка, друштвена, спортска и културна дешавања која су се догодила у току августа месеца 1946. године.


← јул  · Хронологија ФНРЈ и КПЈ током 1946. године  · септембар →


2. август[уреди | уреди извор]

  • У Скопљу, од 2. до 4. августа, на 43. годишњицу Илинденског устанка (1903) одржан Први конгрес Народног фронта Македоније (мкд. Народноослободителни фронт на Македонија). Конгрес је донео Резолуцију о наредним задацима и изабрао Земаљски одбор Народног фронта Македоније, за чијег председника је изабран Дмитар Влахов, а за секретара Лазар Колишевски.[1]

4. август[уреди | уреди извор]

  • У Сињу одржано традиционално витешко такмичење „Сињска алка“, на којем је славодобитник био алкар Предраг Грабовац, а заповедник алкарске свечаности алкарски војвода Петар Богдан Пеко.

10. август[уреди | уреди извор]

  • У Бачком Петровцу, у оквиру традиционалних Словачких народних свечаности, одржан Први конгрес словачких партизана. На Конгресу је поднет Реферат у коме је саопштено да се у редовима НОВ и ПОЈ током рата борио 2.591 добровољац словачке народности, од којих је током рата погинуло 700, а 250 постало инвалиди.[2]

16. август[уреди | уреди извор]

18. август[уреди | уреди извор]

  • У Скопљу одржан Први конгрес Јединствених синдиката Македоније, коме је присуствовало 218 делегата и 78 гостију. Током Конгреса поднети су реферати о економском и политичком положају, о организационом проблемима и о културно-просветном раду, усвојена правила Земаљског одбора Јединствених синдиката Македоније и извршен избор нових чланова Земаљског одбора. Након избора делегата за Савезни конгрес Јединствених синдиката Југославије, изабран је Пленум Земаљског одбора од 37 чланова, за чијег председника је изабран Страхил Гигов.[2]

19. август[уреди | уреди извор]

  • Председник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито, до 19. до 26. августа, боравио у посети НР Словенији, током које је обишао Јесенице и Блед, где је боравио 22. и 23. августа и потом Крањ, где је боравио од 24. до 26. августа. За време боравка у Словенији, Градски одбор Освободилне фронте Љубљане прогласио га је за почасног грађанина Љубљане.[3]

21. август[уреди | уреди извор]

26. август[уреди | уреди извор]

30. август[уреди | уреди извор]

  • Сабор НР Хрватске донео Закон о Уставотворном сабору НР Хрватске и Закон о избору народних заступника за Уставотворни сабор НР Хрватске.[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Hronologija 3 1980, стр. 34.
  2. ^ а б в г д Hronologija 3 1980, стр. 35.
  3. ^ Hronologija Tito 1978, стр. 109.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Преглед историје Савеза комуниста Југославије. Београд: Институт за изучавање радничког покрета. 1963.  COBISS.SR 54157575
  • Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978.  COBISS.SR 50094343
  • Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 1539739598
  • Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982.  COBISS.SR 48700167
  • Narodni heroji Jugoslavije tom II. Beograd: Narodna knjiga. 1982.  COBISS.SR 48703239
  • Историја Савеза комуниста Југославије. Београд: Издавачки центар „Комунист”; Народна књига; Рад. 1985.  COBISS.SR 68649479
  • Модерна српска држава 1804—2004 — хронологија. Београд: Историјски архив Београда. 2004.  COBISS.SR 119075084