Хуана III од Наваре
| Хуана III од Наваре | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 16. новембар 1528. |
| Место рођења | По, |
| Датум смрти | 9. јун 1572. (43 год.) |
| Место смрти | Париз, |
| Породица | |
| Супружник | Вилијам од Јилих-Бега, Антонио Бурбонски |
| Потомство | Анри IV, Catherine de Bourbon |
| Родитељи | Хенрик II од Наваре Маргарита од Наваре |
| Династија | Албре |
| краљица Доње Наваре | |
| Период | 25. мај 1555 — 9. јун 1572. |
| Претходник | Енрике II од Наваре |
| Наследник | Анри IV |
Хуана III од Наваре (фр. Jeanne d'Albret, шп. Juana III de Navarra) била је краљица Доње Наваре (1555—1572), из династије Албре.
Рођена је 16. новембра 1528, у граду По, као прво дете цара Хенрика II од Наваре и Маргарите од Наваре. У детињству је била врло неозбиљна, смјела, тврдоглава и непопустива. Као краљица је била ниска, крхка и усправна. Лице јој је било уско, усне танке, а очи хладне и безизражајне. Била је врло интелигентна, строга, оштра, а у говору саркастична. Након првог пропалог брака са војводом Вилимом 1541., али је тај брак поништен 1545. године, након чега се удала 1548. године удала за за Антонија од Наваре. Након смрти Хуаниног оца 1555. године, она је заједно са својим мужем наследила трон. За националну веру народа у њено владарско доба је био калвинизам, а она је била признати духовни и политички вођа покрета француских хугенота.[1]
Умрла је 9. јуна 1572, и тиме је завршено доба њене владавине. Наследио ју је њен син Анри.
Младост
[уреди | уреди извор]Хуана је рођена у палати краљевског двора Сен Жермен у Француској 16. новембра 1528. године као ћерка краља Енрикеа II од Наваре и његове жене Маргарита од Наваре. Од своје друге године, као што је била воља њеног ујака, краља Франсое који је преузео њено образовање, она је одгајана у замку Плесис у долини Лоаре, тако да је живела одвојено од својих родитеља. Један од ментора који је највише радио са њом је био хуманиста и писац Николас Бурбон.
Описивана је као особа која има склоности да буде врло трдоглава и непопустљива.
Први и други брак
[уреди | уреди извор]13. јуна 1541. године, када је Хуана имала 12 година краљ Франсоа је натерао, из политичких разлога, да се уда за војводу Вилијама од Берга, брата Ане Клевске. Она је одбијала послушност и није желела да се уда, па је чак и за казну била бичевана како би променила мишљење. Она и даље није пристајала и тражила је да потпише документ где је написала своју изјаву: ’’Ја Хуана од Наваре, у својим приговорима које сам већ изнела, овде присутнима поново потврђујем свој протест да је брак који желе да склопим између војводе од Берга и мене, против моје воље и да ја никада нисам пристала на то, нити ћу пристати.’’
Четири године касније, након што је војвода потписао споразум о прекиду савеза са Француском у замену за војводство Герле, брак је поништен на основу тога што нису имали никакве односе и да је Хуана била присилно удата против њене воље. Након тога она је враћена на царски двор.
Након смрти Франсое 1547. године и ступања Анрија II на француски престо, Хуана се удала за Антониа од Наваре у Бурбону 1548. године, главе моћне куће Бурбон.[2] Намера брака је била да се консолидују територије на северу и југу Француске. Пар је имао петоро деце, од којих су само двоје, Анри IV, краљ Француске (1589. до 1610.) и краљ Наваре (1572. до 1610.), и Катарина Бурбонска, доживели пунолетство.
Краљица Наваре
[уреди | уреди извор]25. маја 1555. године умро је краљ Анри II, након чега Хуана и њен муж постају владари Наваре. Након њиховог ступања на престо уследио је сукоб око независне територије, Доње Наваре и још неких територија које су имале сизеренство у односима са Француском.
18. августа 1555. године у Поу Хуана и Антонио су крунисани на званичној церемонији према обредима римокатоличке цркве, а искован је и новчић у знак сећања на њихову владавину. Касније је Хуана под утицајем своје тад већ покојне мајке одлучила да пређе на калвинизам[3] који је био прилично распрострањен међу француским протестантима. Већ следеће године сазвала је конференцију хугенотских министара и прогласила калвинизам званичном религијом краљевства. Ово преобраћање су је начинило протестантом највишег ранга у Француској, а овај потез је допринео томе да буде означена као непријатељ реформације коју је поставила католичка црква. Након наметања калвинизма у држави, свештеници и часне сестре су протерани, католичке цркве уништене, а сви католички ритуали су постали забрањени. Краљица је наручила и превод Новог завета на баскијски и бернски језик у корист својих поданика.
Поред верских реформи Хуана је радила и на реорганизацији краљевства вршећи дуготрајне реформе економије и правосудног система.
Хугенотски ратови
[уреди | уреди извор]Борба за власт између католика и хугенота за контролу на француском двору и Француском у целини довели си до избијања француских верских ратова 1562. године.[4] Катарина Медичи је покушавала да нађе неку средину између две зараћене франције и молила је Хуану да изглади односе са црквом, али није имала успеха у томе. Када су се многе племићке породице придружиле католичкој цркви, Катарина није имала другог избора него да се и она прикључи католичкој фракцији. Тад се Хуана уплашила надмочнијег непријатеља и из безбедносних разлога напустила Париз у марту 1562. године и кренула на југ. Када су хугеноти извршили инвазију на град Вандом и опљачкали град Хуанин тад већ бивши муж је издао наређење Блезу де Ласерану да је ухапси и врати у Париз, након чега ће бити послата у католички самостан, али је Хуана успела да побегне на време. Када је крајем године Антонио смртно рањен током опсаде Руана, Хуана је постала једини владар Наваре. Након тога су стигли и папски изасланици да покушају да је наговоре или приморају да се врати католичкој вери и укине јерес у њеном краљевству, али је њен одговор био да папски ауторитет није признат у краљевству. Између јануара 1564. и маја 1565. године Хуана се састајала и разговарала са Катарином Медичи у Макону и Нераку. Никакав напредак на том пољу није постигнут, а када су се сукоби распламсали 1568. године и када су почеле да се приближавају француске католичке и шпанске трупе Хуана је са сином Анријем због безбедности прешла у главно протестантско упориште, Ла Рошел.
16. марта 1569. године је хугенотска војска изгубила битку, па је Хуана била приморана да покрене мировне преговоре у Сен Жермену, што је и католичким трупама ишло у прилог пошто су остали без средстава да наставе финансирање дуготрајног рата, па је мир склопљен у августу 1570. године. Хуана је тад невољно пристала да се реализује део услова уз уговора по коме је уговорен интересни брак између њеног сина и сестре Карла IX, Маргарете. Овај услов је био у замену за право хугенота да обављају јавне функције у Француској, као привилегија која им је раније била ускраћена. Брачни уговор су у Шенонсу склопиле Хуана и Катарина Медичи 11. априла.
Смрт
[уреди | уреди извор]Након склапања брачног уговора Хуана је остала у Паризу како би припремала предстојеће венчање и куповала све што је потребно.4. јуна 1572. године, два месеца пре него је требало да се одржи венчање, Хуана се болесна вратила кући након још једне куповине везане за припрему свадбе. Следећег јутра се пробудила са температуром, након чега је пет дана касније умрла.
Убрзо је почела да кружи гласина да ју је Катарина Медичи отровала паром рукавица које јој је поклонила, али је каснија обдукција показала да је умрла природном смрћу. Сахрањена је поред свог мужа у војводској цркви Светог Ђорђа. Наследио је њен син Анри који постаје краљ Анри IV од Наваре који се 1589. године попео на француски трон, оснивајући краљевску лозу Бурбона.[5]
Породично стабло
[уреди | уреди извор]| 16. Jean d'Albret, Vicomte de Tartas | ||||||||||||||||
| 8. Alain I of Albret | ||||||||||||||||
| 17. Catherine de Rohan | ||||||||||||||||
| 4. Хуан III од Наваре | ||||||||||||||||
| 18. Guillaume de Châtillon de Blois, Viscount of Limoges, Lord of Avesnes | ||||||||||||||||
| 9. Françoise of Châtillon-Limoges | ||||||||||||||||
| 19. Isabelle de La Tour d'Auvergne | ||||||||||||||||
| 2. Енрике II од Наваре | ||||||||||||||||
| 20. Гастон IV, гроф од Фоа | ||||||||||||||||
| 10. Gaston of Foix, Prince of Viana | ||||||||||||||||
| 21. Елеонора од Наваре | ||||||||||||||||
| 5. Катарина од Наваре | ||||||||||||||||
| 22. Шарл VII Победник | ||||||||||||||||
| 11. Магдалена од Валоа | ||||||||||||||||
| 23. Марија Анжујска (краљица Француске) | ||||||||||||||||
| 1. Хуана III од Наваре | ||||||||||||||||
| 24. Луј I од Орлеана | ||||||||||||||||
| 12. Жан од Орлеана, гроф од Ангулема | ||||||||||||||||
| 25. Валентина Висконти | ||||||||||||||||
| 6. Шарл од Орлеана, гроф од Ангулема | ||||||||||||||||
| 26. Alain IX de Rohan, Viscount of Rohan and Leon | ||||||||||||||||
| 13. Marguerite de Rohan | ||||||||||||||||
| 27. Margart of Brittany, Lady of Guillac | ||||||||||||||||
| 3. Маргарита од Наваре | ||||||||||||||||
| 28. Louis, Duke of Savoy | ||||||||||||||||
| 14. Филип II, војвода Савоје | ||||||||||||||||
| 29. Ана од Кипра | ||||||||||||||||
| 7. Лујза од Савоје | ||||||||||||||||
| 30. Шарл I, војвода од Бурбона | ||||||||||||||||
| 15. Маргарета од Бурбона | ||||||||||||||||
| 31. Агнес од Бургундије | ||||||||||||||||
