Пређи на садржај

Циборијум

С Википедије, слободне енциклопедије

Циборијум (грч. κιβώριον) је елемент ранохришћанске архитектуре, који представља посебну надстрешницу у базилици (или другој цркви), која је постављена изнад часне трпезе, коју штити. Због тога је симбол неба.[1] Понекад се циборијум назива и балдахин.

  • Црква Св. Петра у Риму
    Црква Св. Петра у Риму
  • Регенсбуршка катедрала у Немачкој
    Регенсбуршка катедрала у Немачкој
  • Санта Марија Асунта у Италији
    Санта Марија Асунта у Италији
  • Ст. Амброђо у Милану
    Ст. Амброђо у Милану
  • Сан Паоло Фуори ле Мура у Риму
    Сан Паоло Фуори ле Мура у Риму
  • Катедрала у Сијени
    Катедрала у Сијени

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Ђ. Бошковић (1962) Архитектура средњег века, Народна књига, Београд
Икона за клице

Овај чланак везан за вере је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

Икона за клице

Овај чланак везан за архитектуру је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Циборијум&oldid=27046346”