Пређи на садржај

Цикоријевка

С Википедије, слободне енциклопедије

Цикоријевка
Lactarius camphoratus
Научна класификација
Царство:
Fungi
Дивизија:
Basidiomycota
Класа:
Agaricomycetes
Ред:
Russulales
Породица:
Russulaceae
Род:
Lactarius
Врсте

L. camphoratus
L. fragilis
L. rubidus

Цикоријевка (лат. Lactarius camphoratus) је јестива гљива. Налази се посебно крај храстова, кестена и букава, а на вишим крајевима крај смрча. Воли се смјестити и у звјездастој маховини.[1]

Клобук

[уреди | уреди извор]

Клобук је најчешће величине 2-6 cm, најприје је звонолико-чуњаст, убрзо са удубљеном средином. Руб је понешто подвијен, убрзо испружен, оштар и танак, често ребрасто наборан, понекад и урезан, првобитно са магличастом превлаком која се отире и ишчезава старењем. У удубљеном тјемену већином, иако не увијек, налази се ушиљена, купаста избочина (papilla). Кожица је сува и без сјаја, готово храпава, често јамичаста, уско и танко радијално набрана, понекад и ребраста, но без тона. Боје јетре или црвеноциметне, у младости к тому и са љубичастим или винскицрвеним одсјајем, у старости помало блијеђи у меснатоцрвенкастом тону. Тјеме је већином нешто тамније.[1]

Листићи

[уреди | уреди извор]

Листићи су силазни, густи, са различито дугим ламелулама, измијешани, понекад са њима и срасли тако да дјелују рачвасто. Уобичајено су 2-3 милиметра широки, ружичастосмеђи, па црвеносмеђи с лила дашком, по оштрици опрашени, а од млијека, које се груша, зрнасто.[1]

Отрусина

[уреди | уреди извор]

Отрусина је боје мласаца.

Млијеко

[уреди | уреди извор]

Млијеко је воденасто бијело, али не прозирно, код младих обилно, код старијих све оскудније, често незамјетно.[1]

Стручак

[уреди | уреди извор]

Стручак је 3-7/0,5-0,8 cm, ваљкаст, или у дну корјенасто снужен. Често искривљен, понекад и уздужно наборан. Црвенкастосмеђ, надоље све тамније, при дну готово црн. Млађи су ружичастобијело замагљен. Иначе је пун, али са временом постаје цјевасто шупаљ.[1]

Месо

[уреди | уреди извор]

Месо је танко, крхко, у клобуку је бијело, жућкасто прожето, под кожицом црвеносмеђе, у стручку боје споља – проводњено је и у клобуку црвеносмеђе. Укус је потпуно благ, готово сладак. Мирис свјеже гљиве подсјећа на стјенице, код осушене (након 2-3 дана па све до 2-3 године) врло угодно зачински, понекад подсјећа и на тамјан.[1]

Хемијске реакције

[уреди | уреди извор]

На гвајак у месу смјеста ружичастосмеђа, послије десетак минута загаситосмеђезелена. На KOH смјеста сивомаслинастосмеђа.[1]

Јестивост

[уреди | уреди извор]

Употребљава се као зачин (у мањим количинама) за многа јела, не само од гљива. Гљиве осушити, стуцати у прах и похранити у стакленке, гдје годинама задржавају свој мирис.[1]

Сличне врсте

[уреди | уреди извор]

Низ омањих црвенастосмеђих мљечњача може јој јако наликовати, но једино у свјежем стању, кад миришу на стјенице. Блага мљечњача (Lactarius subdulcis) расте већином у грмовима од по 5-10 комада, има, за разлику, бијеле листиће са жућкастом оштрицом. Варљива мљечњача (Lactarius decipiens), разликује се по млијеку које пожути, веома је честа у листопадним шумама. Храстова мљечњача (Lactarius quietus), је обрнуто зонирана, а без избочине. Ниједна од ових нејестивих или једва јестивих мљечњача нема мирис на цикорију у сувом стању. Риђа мљечњача (Lactarius rufus) је ријетка црногорична гљива. Има пекуће-љуто млијеко и месо.[1]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ е ж з Ključ za gljive; Ivan Focht; Itro "Naprijed"; Zagred 1986.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Arora D. Mushrooms Demystified (2nd ed). Berkeley, CA. . Ten Speed Press. 1986. ISBN 978-0-89815-169-5. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Цикоријевка на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Цикоријевка&oldid=27046443”