Светски ционистички конгрес
Ционистички конгрес основан је 1897. године од стране Теодора Херцла као врховног органа Ционистичке организације (ЦО) и њене законодавне власти. Године 1960. конгрес је променио његов назив на Светски ционистички конгрес (хебр. הקונגרס הציוני העולמי, транслит. ХаКонгрес ХаЦиони ХаОлами) и организација је променила њен назив на „Светска ционистичка организација“ (СЦО). Светска ционистичка организација бира службенике и одлучује о политици СЦО и Јеврејске агенције,[2][3] укључујући „утврђивање расподеле средстава“.[4] Први ционистички конгрес био је одржан у Базелу 1897. године.[3] Сваки пунолетан Јевреј који је члан ционистичке организације има право гласа и број изабраних делегата у конгресу је 500.[5][6] 38% делегата су из Израела, 29% из САД, и 33% из осталих држава. Поред тога, има око 100 делегата које именују остале ционистичке организације.[6]
После Првог ционистичког конгреса 1897. године, Ционистички конгрес одржаван је сваке године до 1901. и онда сваке друге године од 1903. до 1913. и 1921. до 1939. године. До 1946. године, конгрес је био одржаван сваке друге године у разним европским градовима, осим прекида током светских ратова. Њихов циљ је био да изграде инфраструктуру за унапређење јеврејског насељавања у Палестини. Од Другог светског рата састанци су се одржавали отприлике сваке четири године. Такође, од стварања Израела, конгрес се састаје сваке четири или пет година у Јерусалиму.
38. светски ционистички конгрес одржан је 2020.
Репрезентативци у Светском ционистичком конгресу
[уреди | уреди извор]Светски ционистички конгред укључује репрезентативце ционистичких светских савеза, женске ционистичке организације са посебним статусом и међународне јеврејске организације.
Ционистички светски савези
[уреди | уреди извор]Ционистички учесници у Светском ционистичком конгресу су слободни да формирају Брит Оламит или Ционистички светски савези (идеолошке групације), које су донекле као политичка странка. Док израелске политичке странке могу учествовати у конгресу, брицови (номинатив: бриц) су исто организовани и изабрани у конгресу од стране неизраелаца, чинећи конгрес мултинационалним саветодавним телом за јеврејску дијаспору. Међутим, како је алија довела Јевреје у Израел из других земаља, заступљеност Израела у законодавном телу повећана је на рачун заступљености неизраелске јеврејске дијаспоре. Брит Оламит (Светски савез) мора имати репрезентацију у барем пет држава да би могла бити слата делегација у конгресу.
Тренутно има шест светска ционистичка савеза (са потпуно право гласа):
- Светски ционистички савез: Раднички ционистички покрет – Арзену – Светски савез Мереца
- Уједињена факција: Кадима –ХаНоар ХаЦиони – Мерказ Олами
- Мизрахи/Ихуд Ле’Уми/Херут/Јисраел Бејтену/Моледет/Ткума
- Ликуд/Шас
- Хадасах/Светска конфедерација уједињених циониста
- Цви Ависар – ционистички покрет
Израелски репрезентативци
[уреди | уреди извор]Од стварања Државе Израел не одржавају се избори за израелске делегате на Светском ционистичком конгресу. Уместо тога, сматра се да избори за Кнесет, израелски парламент, испуњавају ову функцију, а ционистичке партије заступљене у Кнесету расподељују се одређеним бројем делегата Конгреса пропорционално њиховој снази у Кнесету. Касни левичарски вођа Шуламит Алони је у више наврата критиковао ову праксу:
Многи израелски грађани не знају или се не брину да када изађу на изборима такође гласају за делегати у Светском ционистичком конгресу. […] Ако је за ционистички покрет било потребно да у Израелу ради оно што ради у другим земљама - т.ј., регрутовати чланове који плаћају и натерати ове чланове да одрже посебне изборе за Светски ционистички конгрес - можда би се открио срамотно мали број посвећених циониста у Израелу.
Ционистичке организације са посебним статусом
[уреди | уреди извор]Две женске организације имају посебан статус у ционистичкој организацији и имају пуна права гласа:
- Женска међународна ционистичка оргамизација – међународно, нестраначко ционистичко тело, које добија глобално представљање на основу споразума склопљеног 1964. године.
- Хадасах – добио је посебан статус одлуком Генералног савета циониста 1994.
Међународне јеврејске организације
[уреди | уреди извор]Међународне јеврејске организације су такође биле заступљене у Ционистичком конгресу од 1972. године, под условом да прихвате Јерусалимски програм,[7] чак и ако нису сви њихови чланови проглашени ционистима. Ова тела имају ограничено право гласа и не гласају о питањима кандидатуре и избора у институције СЦО.
Међународне јеврејске организације (ограничено право гласа):
- Б’неј Б’рит
- Светски савез „Макаби“
- На’амат
- Женска међународна ционистичка организација
- Женски савет конзервативних мазортијских синагога
- Светски емунах
- Светска организација ортодоксних синагога & заједница у Израелу и дијаспори
- Америчка сефардијска федерација
- Светски савез за прогресивни јудаизам
- Светски савез јеврејских студената
- Ционистички савет у Израелу
Остали учесници у конгресу (саветници, посматрачи)
[уреди | уреди извор]Поред делегата са пуним правом гласа који учествују на конгресу, постоје и учесници у саветодавном својству који могу учествовати у дебатама, али немају право гласа. Они се могу састојати од носилаца функција као што су чланови ционистичке извршне власти, чланови Генералног савета циониста који нису изабрани за делегате у Конгресу, председници ционистичких федерација, носиоци правосудних функција - председник ционистичког Врховног суда, адвокат, контролора и представника Алија покрета. Посматрачи без права гласа могу бити позвани од стране Ционистичке извршне власти или Президијума Конгреса.
Бивши учесници
[уреди | уреди извор]Ток конгреса
[уреди | уреди извор]Ционистички конгрес води Президијум Конгреса. Конгресне расправе су подељене у пет фаза:
- Отварање конгреса, укључујући говор председника извршне власти, и друге говоре утврђене дневним редом, избор Президијума конгреса, извештај председника ционистичког Врховног суда о резултатима избора, извештаје чланова ционистичке извршне власти у допуни штампаног извештаја, избор конгресних комитета.
- Избори новог Извршног одбора, на предлог Сталног комитета Конгреса.
- Састанци комитета.
- Извештаји одбора и гласање о нацртима одлука које су они представили. Извештај Сталног комитета и гласање о његовим предлозима за чланове Генералног ционистичког савета, контролора и правних институција.
- Церемонија затварања конгреса.
Историја
[уреди | уреди извор]Ционистички конгрес (касније са префиксом Светски), био је одржан у интервалима сваке године (1897–1901), па онда сваке друге године (1903–1939) до почетка Другог светског рата, са осмогодишњу паузу (1913–1921) због Првог светског рата.
Важни тренуци
[уреди | уреди извор]- Први ционистички конгрес, одржан је 1897. у Базелу у Швајцарској, а председавајући је био Теодор Херцл. Конгресу је присуствовало око 200 учесника који су формулисали ционистичку платформу, познату као „Базелски програм“, и основали Ционистичку организацију (ЦО). За разлику од старијег покрета Хибат Цион, ЦО је заузео јасан став у корист политичког ционизма, наводећи у свом програму да:
- „Ционизам настоји да успостави дом у Палестини за јеврејски народ, обезбеђен по јавном закону.“
Херцл је написао у свом дневнику,
- „Када бих сажео Базелски конгрес у једну реч – коју ћу се чувати да не изговарам јавно – то би било следеће: У Базелу сам основао јеврејску државу.“[10]
- Двадесет трећи ционистички конгрес, одржан 1951. године у Јерусалиму, био је први који је одржан након успостављања Државе Израел, и први одржан у Јерусалиму, што ће постати норма. Отворен је на гробу Теодора Херцла, чији су посмртни остаци премештени из Беча и поново сахрањени на врху брда у Јерусалиму које је преименовано по њему Гора Херцл. Конгрес је издао „Јерусалимски програм“, стављајући свој главни фокус на новостворену државу као централни елемент уједињења јеврејског народа.[11]
- Рут Попкин је била прва жена која је била председавајућа председништва и председница Светског ционистичког конгреса, а изабрана је на обе функције 1987.[34]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Battegay, Caspar (2018). Jüdische Schweiz 50 Objekte erzählen Geschichte. Lubrich, Naomi 1976-, Christoph Merian Verlag, Jüdisches Museum der Schweiz (1. изд.). [Базел]. ISBN 978-3-85616-847-6. OCLC 1015350203.
- ^ „Zionist Congress”. Светска ционистичка организација. Архивирано из оригинала 02. 02. 2017. г. Приступљено 23. 09. 2024.
- ^ а б „Zionism: World Zionist Organization (WZO)”. American-Israeli Cooperative Enterprise.
- ^ Cortellessa, Eric. „At World Zionist Congress, Reform stakes its claim in Israel's future”. The Times of Israel.
- ^ „Rules for the Election of Delegates to the Zionist Congress” (Документ).
- ^ а б „Home”. myselfourisrael.com.
- ^ „38th World Zionist Congress Elections” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2017-06-01. г.
- ^ „Zionisten-Kongress in Basel - am 30. und 31. August 1897. Offizielles Protokoll” (на језику: немачки).
- ^ „Stenographisches Protokoll der Verhandlungen des 2. Zionisten-Congresses gehalten in Basel vom 28. bis 31. August 1898” (на језику: немачки).
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к „Zionist Congress: First to Twelfth Zionist Congress (1897 - 1921)”.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т Mitchell Geoffrey Bard, Moshe Schwartz (2005). 1001 Facts Everyone Should Know about Israel. Jason Aronson, Inc.. стр. 5—8. ISBN 978-0-7425-4358-4.
- ^ „Stenographisches Protokoll der Verhandlungen des 3. Zionisten-Congresses Basel 15. bis 17. August 1899” (на језику: немачки).
- ^ „Stenographisches Protokoll der Verhandlungen des 4. Zionisten-Congresses in London 13., 14., 15., und 16. August 1900” (на језику: немачки).
- ^ „Stenographisches Protokoll der Verhandlungen des 5. Zionisten-Congresses in Basel 26., 27. 28., 29. und 30 December 1901” (на језику: немачки).
- ^ „Stenographisches Protokoll der Verhandlungen des 6. Zionisten-Congresses Basel August 1903” (на језику: немачки).
- ^ „Stenographisches Protokoll der Verhandlungen des 7. Zionisten-Congresses Basel und des außerordentlichen Kongresses in Basel 27., 28., 29., 30., 31. Juli, 1. und 2. August 1905” (на језику: немачки).
- ^ „Stenographisches Protokoll der Verhandlungen des 8. Zionisten-Kongresses im Haag vom 14. bis inklusive 21. August 1907” (на језику: немачки).
- ^ „Stenographisches Protokoll der Verhandlungen des 9. Zionisten-Kongresses in Hamburg vom 26. bis inklusive 30 December 1909” (на језику: немачки).
- ^ „Stenographisches Protokoll der Verhandlungen des 10. Zionisten-Kongresses in Basel vom 9. bis inklusive 15. August 1911” (на језику: немачки).
- ^ „Stenographisches Protokoll der Verhandlungen des 11. Zionisten-Congresses gehalten in Wien vom 2. bis 9. September 1913” (на језику: немачки).
- ^ „Stenographisches Protokoll der Verhandlungen des 12. Zionisten-Kongresses in Karlsbad vom 1. bis 14. September 1921” (на језику: немачки).
- ^ „Stenographisches Protokoll der Verhandlungen des 13. Zionisten-Kongresses vom 6. bis 18. August 1923 in Karlsbad” (на језику: немачки).
- ^ „The Thirteenth Zionist Congress Is Convened in Czechoslovakia” (на језику: енглески).
- ^ „Protokoll der Verhandlungen des 14. Zionisten-Kongresses vom 16. bis 31 August 1925 in Wien” (на језику: немачки).
- ^ „The Canadian Jewish Chronicle - Google News Archive Search”.
- ^ „Protokoll der Verhandlungen des 15. Zionisten-Kongresses Basel 30. August bis 11. September 1927” (на језику: немачки).
- ^ „Fifteenth Zionist Congress Approves Jewish Agency Plan Sponsored by Weizmann”.
- ^ „Protokoll der Verhandlungen des 16. Zionistenkongresses und der konstituierenden Tagung des Council der Jewish Agency für Palästina, Zürich, 28. Juli bis 14. August 1929” (на језику: немачки).
- ^ „Resolutions of the 16th Zionist Congress With a Summary Report of the Proceeding”.
- ^ „Protokoll der Verhandlungen des 17. Zionistenkongresses und der zweiten Tagung des Council der Jewish Agency für Palästina, Basel, 30. Juni bis 17. Juli 1931” (на језику: немачки).
- ^ „Protokoll der Verhandlungen des 18. Zionistenkongresses und der dritten Tagung des Council der Jewish Agency für Palästina, Prag, 21. August bis 4. September 1933” (на језику: немачки).
- ^ „Protokoll der Verhandlungen des 19. Zionistenkongresses und der vierten Tagung des Council der Jewish Agency für Palästina, Luzern, 20. August bis 6. September 1935” (на језику: немачки).
- ^ „Diaspora Jews Have Their Say: World Zionist Congress 2020”.
- ^ Tigay, Alan. „Ruth Popkin, Hadassah past national president, dies at 101 | Obituaries”.