Пређи на садржај

Светски ционистички конгрес

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Ционистички конгрес)
Чланска карта за Први ционистички конгрес у Базелу, Јеврејски музеј Швајцарске.[1]

Ционистички конгрес основан је 1897. године од стране Теодора Херцла као врховног органа Ционистичке организације (ЦО) и њене законодавне власти. Године 1960. конгрес је променио његов назив на Светски ционистички конгрес (хебр. הקונגרס הציוני העולמי, транслит. ХаКонгрес ХаЦиони ХаОлами) и организација је променила њен назив на „Светска ционистичка организација“ (СЦО). Светска ционистичка организација бира службенике и одлучује о политици СЦО и Јеврејске агенције,[2][3] укључујући „утврђивање расподеле средстава“.[4] Први ционистички конгрес био је одржан у Базелу 1897. године.[3] Сваки пунолетан Јевреј који је члан ционистичке организације има право гласа и број изабраних делегата у конгресу је 500.[5][6] 38% делегата су из Израела, 29% из САД, и 33% из осталих држава. Поред тога, има око 100 делегата које именују остале ционистичке организације.[6]

После Првог ционистичког конгреса 1897. године, Ционистички конгрес одржаван је сваке године до 1901. и онда сваке друге године од 1903. до 1913. и 1921. до 1939. године. До 1946. године, конгрес је био одржаван сваке друге године у разним европским градовима, осим прекида током светских ратова. Њихов циљ је био да изграде инфраструктуру за унапређење јеврејског насељавања у Палестини. Од Другог светског рата састанци су се одржавали отприлике сваке четири године. Такође, од стварања Израела, конгрес се састаје сваке четири или пет година у Јерусалиму.

38. светски ционистички конгрес одржан је 2020.

Репрезентативци у Светском ционистичком конгресу

[уреди | уреди извор]

Светски ционистички конгред укључује репрезентативце ционистичких светских савеза, женске ционистичке организације са посебним статусом и међународне јеврејске организације.

Базелска улица у Тел Авиву (око 1939) названа у част првог конгреса 1897.

Ционистички светски савези

[уреди | уреди извор]

Ционистички учесници у Светском ционистичком конгресу су слободни да формирају Брит Оламит или Ционистички светски савези (идеолошке групације), које су донекле као политичка странка. Док израелске политичке странке могу учествовати у конгресу, брицови (номинатив: бриц) су исто организовани и изабрани у конгресу од стране неизраелаца, чинећи конгрес мултинационалним саветодавним телом за јеврејску дијаспору. Међутим, како је алија довела Јевреје у Израел из других земаља, заступљеност Израела у законодавном телу повећана је на рачун заступљености неизраелске јеврејске дијаспоре. Брит Оламит (Светски савез) мора имати репрезентацију у барем пет држава да би могла бити слата делегација у конгресу.

Тренутно има шест светска ционистичка савеза (са потпуно право гласа):

Израелски репрезентативци

[уреди | уреди извор]

Од стварања Државе Израел не одржавају се избори за израелске делегате на Светском ционистичком конгресу. Уместо тога, сматра се да избори за Кнесет, израелски парламент, испуњавају ову функцију, а ционистичке партије заступљене у Кнесету расподељују се одређеним бројем делегата Конгреса пропорционално њиховој снази у Кнесету. Касни левичарски вођа Шуламит Алони је у више наврата критиковао ову праксу:

Многи израелски грађани не знају или се не брину да када изађу на изборима такође гласају за делегати у Светском ционистичком конгресу. […] Ако је за ционистички покрет било потребно да у Израелу ради оно што ради у другим земљама - т.ј., регрутовати чланове који плаћају и натерати ове чланове да одрже посебне изборе за Светски ционистички конгрес - можда би се открио срамотно мали број посвећених циониста у Израелу.

— Говор Шуламита Алонија на митингу Мереца у Тел Авиву, 24. марта 1997.

Ционистичке организације са посебним статусом

[уреди | уреди извор]

Две женске организације имају посебан статус у ционистичкој организацији и имају пуна права гласа:

  • Женска међународна ционистичка оргамизација – међународно, нестраначко ционистичко тело, које добија глобално представљање на основу споразума склопљеног 1964. године.
  • Хадасах – добио је посебан статус одлуком Генералног савета циониста 1994.

Међународне јеврејске организације

[уреди | уреди извор]

Међународне јеврејске организације су такође биле заступљене у Ционистичком конгресу од 1972. године, под условом да прихвате Јерусалимски програм,[7] чак и ако нису сви њихови чланови проглашени ционистима. Ова тела имају ограничено право гласа и не гласају о питањима кандидатуре и избора у институције СЦО.

Међународне јеврејске организације (ограничено право гласа):

Остали учесници у конгресу (саветници, посматрачи)

[уреди | уреди извор]

Поред делегата са пуним правом гласа који учествују на конгресу, постоје и учесници у саветодавном својству који могу учествовати у дебатама, али немају право гласа. Они се могу састојати од носилаца функција као што су чланови ционистичке извршне власти, чланови Генералног савета циониста који нису изабрани за делегате у Конгресу, председници ционистичких федерација, носиоци правосудних функција - председник ционистичког Врховног суда, адвокат, контролора и представника Алија покрета. Посматрачи без права гласа могу бити позвани од стране Ционистичке извршне власти или Президијума Конгреса.

Бивши учесници

[уреди | уреди извор]

Ток конгреса

[уреди | уреди извор]

Ционистички конгрес води Президијум Конгреса. Конгресне расправе су подељене у пет фаза:

  • Отварање конгреса, укључујући говор председника извршне власти, и друге говоре утврђене дневним редом, избор Президијума конгреса, извештај председника ционистичког Врховног суда о резултатима избора, извештаје чланова ционистичке извршне власти у допуни штампаног извештаја, избор конгресних комитета.
  • Избори новог Извршног одбора, на предлог Сталног комитета Конгреса.
  • Састанци комитета.
  • Извештаји одбора и гласање о нацртима одлука које су они представили. Извештај Сталног комитета и гласање о његовим предлозима за чланове Генералног ционистичког савета, контролора и правних институција.
  • Церемонија затварања конгреса.

Историја

[уреди | уреди извор]

Ционистички конгрес (касније са префиксом Светски), био је одржан у интервалима сваке године (1897–1901), па онда сваке друге године (1903–1939) до почетка Другог светског рата, са осмогодишњу паузу (1913–1921) због Првог светског рата.

Дванаести ционистички конгрес, Карлове Вари 1921.
Шеснаести ционистички конгрес, Цирих 1929.
Двадесети ционистички конгрес, Цирих 1937.
Двадесет трећи ционистички конгрес, Израелска поштанска марка
Двадесет пети ционистички конгрес, Јерусалим 1960.
Редни број Име Град Држава Година
1. Први ционистички конгрес[8] Базел  Швајцарска 1897.
2. Други ционистички конгрес[9][10][11] Базел  Швајцарска 1898.
3. Трећи ционистички конгрес[12][10][11] Базел  Швајцарска 1899.
4. Четврти ционистички конгрес[13][10][11] Лондон  Уједињено Краљевство 1900.
5. Пети ционистички конгрес[14][10][11] Базел  Швајцарска 1901.
6. Шести ционистички конгрес[15][10][11] Базел  Швајцарска 1903.
7. Седми ционистички конгрес[16][10][11] Базел  Швајцарска 1905.
8. Осми ционистички конгрес[17][10][11] Хаг  Холандија 1907.
9. Девети ционистички конгрес[18][10][11] Хамбург  Немачко царство 1909.
10. Десети ционистички конгрес[19][10][11] Базел  Швајцарска 1911.
11. Једанаести ционистички конгрес[20][10][11] Беч  Аустроугарска 1913.
12. Дванаести ционистички конгрес[21][10][11] Карлове Вари  Чехословачка 1921.
13. Тринаести ционистички конгрес[22][11][23] Карлове Вари  Чехословачка 1923.
14. Четрнаести ционистички конгрес[24][11][25] Беч  Аустрија 1925.
15. Петнаести ционистички конгрес[26][11][27] Базел  Швајцарска 1927.
16. Шеснаести ционистички конгрес[28][11][29] Цирих  Швајцарска 1929.
17. Седамнаести ционистички конгрес[30][11] Базел  Швајцарска 1931.
18. Осамнаести ционистички конгрес[31][11] Праг  Чехословачка 1933.
19. Деветнаести ционистички конгрес[32][11] Луцерн  Швајцарска 1935.
20. Двадесети ционистички конгрес[11] Цирих  Швајцарска 1937.
21. Двадесет први ционистички конгрес[11] Женева  Швајцарска 1939.
22. Двадесет други ционистички конгрес[11]Грешка код цитирања: Затвара </ref> који недостаје <ref> ознаци Јерусалим  Израел 2010.
37. Тридесет седми Светски ционистички конгрес Јерусалим  Израел 2015.
38. Тридесет осми Светски ционистички конгрес[33] Јерусалим  Израел 2020.

Важни тренуци

[уреди | уреди извор]
  • Први ционистички конгрес, одржан је 1897. у Базелу у Швајцарској, а председавајући је био Теодор Херцл. Конгресу је присуствовало око 200 учесника који су формулисали ционистичку платформу, познату као „Базелски програм“, и основали Ционистичку организацију (ЦО). За разлику од старијег покрета Хибат Цион, ЦО је заузео јасан став у корист политичког ционизма, наводећи у свом програму да:
„Ционизам настоји да успостави дом у Палестини за јеврејски народ, обезбеђен по јавном закону.“

Херцл је написао у свом дневнику,

„Када бих сажео Базелски конгрес у једну реч – коју ћу се чувати да не изговарам јавно – то би било следеће: У Базелу сам основао јеврејску државу.“[10]
  • Двадесет трећи ционистички конгрес, одржан 1951. године у Јерусалиму, био је први који је одржан након успостављања Државе Израел, и први одржан у Јерусалиму, што ће постати норма. Отворен је на гробу Теодора Херцла, чији су посмртни остаци премештени из Беча и поново сахрањени на врху брда у Јерусалиму које је преименовано по њему Гора Херцл. Конгрес је издао „Јерусалимски програм“, стављајући свој главни фокус на новостворену државу као централни елемент уједињења јеврејског народа.[11]
  • Рут Попкин је била прва жена која је била председавајућа председништва и председница Светског ционистичког конгреса, а изабрана је на обе функције 1987.[34]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Battegay, Caspar (2018). Jüdische Schweiz 50 Objekte erzählen Geschichte. Lubrich, Naomi 1976-, Christoph Merian Verlag, Jüdisches Museum der Schweiz (1. изд.). [Базел]. ISBN 978-3-85616-847-6. OCLC 1015350203. 
  2. ^ „Zionist Congress”. Светска ционистичка организација. Архивирано из оригинала 02. 02. 2017. г. Приступљено 23. 09. 2024. 
  3. ^ а б „Zionism: World Zionist Organization (WZO)”. American-Israeli Cooperative Enterprise. 
  4. ^ Cortellessa, Eric. „At World Zionist Congress, Reform stakes its claim in Israel's future”. The Times of Israel. 
  5. ^ „Rules for the Election of Delegates to the Zionist Congress” (Документ). 
  6. ^ а б „Home”. myselfourisrael.com. 
  7. ^ „38th World Zionist Congress Elections” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2017-06-01. г. 
  8. ^ „Zionisten-Kongress in Basel - am 30. und 31. August 1897. Offizielles Protokoll” (на језику: немачки). 
  9. ^ „Stenographisches Protokoll der Verhandlungen des 2. Zionisten-Congresses gehalten in Basel vom 28. bis 31. August 1898” (на језику: немачки). 
  10. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к „Zionist Congress: First to Twelfth Zionist Congress (1897 - 1921)”. 
  11. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т Mitchell Geoffrey Bard, Moshe Schwartz (2005). 1001 Facts Everyone Should Know about Israel. Jason Aronson, Inc.. стр. 5—8. ISBN 978-0-7425-4358-4. 
  12. ^ „Stenographisches Protokoll der Verhandlungen des 3. Zionisten-Congresses Basel 15. bis 17. August 1899” (на језику: немачки). 
  13. ^ „Stenographisches Protokoll der Verhandlungen des 4. Zionisten-Congresses in London 13., 14., 15., und 16. August 1900” (на језику: немачки). 
  14. ^ „Stenographisches Protokoll der Verhandlungen des 5. Zionisten-Congresses in Basel 26., 27. 28., 29. und 30 December 1901” (на језику: немачки). 
  15. ^ „Stenographisches Protokoll der Verhandlungen des 6. Zionisten-Congresses Basel August 1903” (на језику: немачки). 
  16. ^ „Stenographisches Protokoll der Verhandlungen des 7. Zionisten-Congresses Basel und des außerordentlichen Kongresses in Basel 27., 28., 29., 30., 31. Juli, 1. und 2. August 1905” (на језику: немачки). 
  17. ^ „Stenographisches Protokoll der Verhandlungen des 8. Zionisten-Kongresses im Haag vom 14. bis inklusive 21. August 1907” (на језику: немачки). 
  18. ^ „Stenographisches Protokoll der Verhandlungen des 9. Zionisten-Kongresses in Hamburg vom 26. bis inklusive 30 December 1909” (на језику: немачки). 
  19. ^ „Stenographisches Protokoll der Verhandlungen des 10. Zionisten-Kongresses in Basel vom 9. bis inklusive 15. August 1911” (на језику: немачки). 
  20. ^ „Stenographisches Protokoll der Verhandlungen des 11. Zionisten-Congresses gehalten in Wien vom 2. bis 9. September 1913” (на језику: немачки). 
  21. ^ „Stenographisches Protokoll der Verhandlungen des 12. Zionisten-Kongresses in Karlsbad vom 1. bis 14. September 1921” (на језику: немачки). 
  22. ^ „Stenographisches Protokoll der Verhandlungen des 13. Zionisten-Kongresses vom 6. bis 18. August 1923 in Karlsbad” (на језику: немачки). 
  23. ^ „The Thirteenth Zionist Congress Is Convened in Czechoslovakia” (на језику: енглески). 
  24. ^ „Protokoll der Verhandlungen des 14. Zionisten-Kongresses vom 16. bis 31 August 1925 in Wien” (на језику: немачки). 
  25. ^ „The Canadian Jewish Chronicle - Google News Archive Search”. 
  26. ^ „Protokoll der Verhandlungen des 15. Zionisten-Kongresses Basel 30. August bis 11. September 1927” (на језику: немачки). 
  27. ^ „Fifteenth Zionist Congress Approves Jewish Agency Plan Sponsored by Weizmann”. 
  28. ^ „Protokoll der Verhandlungen des 16. Zionistenkongresses und der konstituierenden Tagung des Council der Jewish Agency für Palästina, Zürich, 28. Juli bis 14. August 1929” (на језику: немачки). 
  29. ^ „Resolutions of the 16th Zionist Congress With a Summary Report of the Proceeding”. 
  30. ^ „Protokoll der Verhandlungen des 17. Zionistenkongresses und der zweiten Tagung des Council der Jewish Agency für Palästina, Basel, 30. Juni bis 17. Juli 1931” (на језику: немачки). 
  31. ^ „Protokoll der Verhandlungen des 18. Zionistenkongresses und der dritten Tagung des Council der Jewish Agency für Palästina, Prag, 21. August bis 4. September 1933” (на језику: немачки). 
  32. ^ „Protokoll der Verhandlungen des 19. Zionistenkongresses und der vierten Tagung des Council der Jewish Agency für Palästina, Luzern, 20. August bis 6. September 1935” (на језику: немачки). 
  33. ^ „Diaspora Jews Have Their Say: World Zionist Congress 2020”. 
  34. ^ Tigay, Alan. „Ruth Popkin, Hadassah past national president, dies at 101 | Obituaries”. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Светски_ционистички_конгрес&oldid=28500401”