Црвеноноги спрудник

Црвеноноги спрудник
	Црвеноноги спрудник ; Оглашавање (Холандија)
Статус угрожености
	; Најмање угрожен (IUCN 3.1)
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Aves
Ред:	Charadriiformes
Породица:	Scolopacidae
Род:	Tringa
Врста:	T. totanus
Биномно име
	Tringa totanus; (Linnaeus, 1758)
	Распрострањеност црвеноногог спрудника: у време гнежђења станарица у пролазу ван сезоне гнежђења
Синоними
	Totanus totanus (Linnaeus, 1758); Scolopax totanus Linnaeus, 1758; Tringa gambetta Linnaeus, 1758;

Црвеноноги спрудник (лат. Tringa totanus) је птица селица из реда шљукарица. Име рода Tringa потиче од старогрчке речи trungas, која означава птицу која гази по блату и мрда репом горе-доле. Неки извори сматрају да реч totanus потиче од италијанског назива за ову птицу. Ипак, по савременој италијанској номенклатури Totano moro је назив за црног спрудника (Tringa erythropus),^[2] који је у зимском периоду врло сличан црвеноногом спруднику.

Опис

Дужина тела од врха репа до врха кљуна је 24-27cm, а распон крила је 47-53 cm. Црвене ноге и база кљуна су карактеристичне за ову врсту, али та особина се среће и код црног спрудника зими, а и неки спрудници убојице могу бити слични. Горњи део тела и крила је смеђе прошаран, док су груди и бокови испругани. Кљун и ноге су приметно краће од црног спрудника, од кога се разликује и по белим пољима на крилима док лети, али и по оглашавању. Током сезоне парења ноге добијају јарко наранџасту боју.^[3]

Распрострањење и станиште

Распрострањен је широм Европе, у деловима Мале Азије и Блиског истока, и у централној и источној Азији. Гнезди се и на Исланду. Током сеобе лети до централне Африке, Индије, Индокине и Малајско-филипинског архипелага, па чак и до Аустралије. Ван ареала је забележен у Канади, на Божићним острвима, Свалбарду, Сејшелима и Гренланду.^[4]

Станиште на ком свија гнездо подразумева влажне и кошене ливаде, мочваре на обалама мора, баре обрасле травом, слатине и тресетишта. Током сеобе се храни на плавним ливадама и обалама река, језера и мора. У зимском периоду, храну тражи на муљевитим, шљунковитим и пешчаним плажама на обалама мора, у плитким лагунама, есутуарима, делатама река, али и на соланама и таложницима фарми.^[5]

Биологија

Црвеноноги спрудник се храни малим бескичмењацима, као што су инсекти, пауци, чланковити црви, пужеви, шкољке и рачићи. Повремено једе мале рибе и пуноглавце.

У плитком удубљењу на земљи се налази гнездо, обично сакривено у трави, испод жбуна или на бусену мочварних биљака. Гнезди се појединачно (10 парова по километру квадратном), али се може гнездити и полуколонијално (100-300 парова по километру квадратном).

Јесења сеоба траје од јуна до октобра, а на своја гнездилишта се враћа између фебруара и априла. Медитеранске популације остају преко целе године на својим гнездилиштима. Сели се појединачно, у малим групама, али су посматрана и јата преко хиљаду примерака. Процењује се да европска популација броји између 340 000 и 484 000 гнездећих парова. У неким подручјима бројност опада, негде је стабилна, а негде расте, тако да се не може са сигурношћу одредити тренд популације.^[5]^[4]

Угроженост

Ову птицу највише угрожава губитак стнашта за гнежђење, као што је исушивање мочвара, изградња насипа ради спречавања поплава и сеча приобалних шума. Интензивна пољопривреда такође утиче на бројност. У Великој Британији га угрожава урбанизација плажа и муљевитих морских обала, као и изградња пешачких стаза. На неким острвима, гнезда му уништава јеж (Erinaceus europaeus) који је ту донет од стране човека. Подложан је птичјем грипу.^[5]

Црвеноноги спрудник у Србији

Крајем 19. и почетком 20. века се гнездио у разним крајевима јужно од Саве и Дунава, а посебно значајно гнездилиште је било на Власинској тресави. Једино гнездилиште у Војводини је било у околини Хоргоша. У другој половини 20. и почетком 21. века се гнездио у Бачкој и Банату, а јужно од Саве и Дунава гнежђење је потврђено на Власинском језеру, Пештерској висоравни и у Прешевској долини. Углавном се гнезди на слатинама, плавним ливадама, пашњацима и таложницима отпадних вода. Неколико парова се гнезди на пепелишту термоелектране „Никола Тесла”. Орнтолози процењују да се у Србији гнезди од 150 до 215 гнездећих парова. Сматра се да бројност популације опада. У периоду сеобе је присутан на различитим плитким воденим стаништима. Врло ретко су посматрана јата од неколико стотина јединки. Током зиме је забележен само једном.^[6]^[7]

Галерија

Перје током гнездеће сезоне
Перје током зиме
Црвеноноги спрудник се храни на Женевском језеру
Током зимовања
Карактеристичне белине на крилима
Гнездо са јајима
Јаја из музејске збирке у Висбадену

Референце

^ BirdLife International (2016). „Tringa totanus”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 15. 11. 2019.
^ View of Check-list of Italian Birds, updated to the end of 2014
^ Svensson, Lars (2010). Collins Bird Guide: The Most Complete Guide to the Birds of Britain and Europe (2 изд.). Harper Collins. ISBN 9780007268146.
^ ^а ^б Tringa totanus (Common Redshank, Redshank)
^ ^а ^б ^в Common Redshank (Tringa totanus) - BirdLife species factsheet
^ Пузовић, С.; Радишић, Д.; Ружић, М.; Рајковић, Д.; Радаковић, М.; Пантовић, У.; Јанковић, М.; Стојнић, Н.; Шћибан, М.; Туцаков, М.; Гергељ, Ј.; Секулић, Г.; Агоштон, А.; Раковић, М. (2015). Птице Србије: процена величина популација и трендова гнездарица 2008-2013. Нови Сад: Друштво за заштиту и проучавање птица Србије и Природно-математички факултет, Департман за биологију и екологију, Универзитет у Новом Саду.
^ Шћибан, М., Рајковић, Д., Радишић, Д., Васић, В. и Пантовић, У. (2015):Птице Србије - критички списак врста. Покрајински завод за заштиту природе и Друштво за заштиту и проучавање птица Србије, Нови Сад.

Литература

Svensson, Lars (2010). Collins Bird Guide: The Most Complete Guide to the Birds of Britain and Europe (2 изд.). Harper Collins. ISBN 9780007268146.

Спољашње везе

Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Redshank”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press.
Redshank Images and documentation
Ageing and sexing (PDF; 1.4 MB) by Javier Blasco-Zumeta & Gerd-Michael Heinze
„Tringa totanus”. Avibase.
„Црвеноноги спрудник”. Internet Bird Collection.
Црвеноноги спрудник фото галерија на VIREO (Drexel University)
Интерактивна мапа на IUCN Red List maps
Аудио запис на Xeno-canto.
Црвеноноги спрудник media at ARKive

[1] BirdLife International (2016). „Tringa totanus”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 15. 11. 2019.

[2] View of Check-list of Italian Birds, updated to the end of 2014

[3] Svensson, Lars (2010). Collins Bird Guide: The Most Complete Guide to the Birds of Britain and Europe (2 изд.). Harper Collins. ISBN 9780007268146.

[automatski_generisano2-4] а ^б Tringa totanus (Common Redshank, Redshank)

[automatski_generisano1-5] а ^б ^в Common Redshank (Tringa totanus) - BirdLife species factsheet

[Puzovic_et_al._2015-6] Пузовић, С.; Радишић, Д.; Ружић, М.; Рајковић, Д.; Радаковић, М.; Пантовић, У.; Јанковић, М.; Стојнић, Н.; Шћибан, М.; Туцаков, М.; Гергељ, Ј.; Секулић, Г.; Агоштон, А.; Раковић, М. (2015). Птице Србије: процена величина популација и трендова гнездарица 2008-2013. Нови Сад: Друштво за заштиту и проучавање птица Србије и Природно-математички факултет, Департман за биологију и екологију, Универзитет у Новом Саду.

[7] Шћибан, М., Рајковић, Д., Радишић, Д., Васић, В. и Пантовић, У. (2015):Птице Србије - критички списак врста. Покрајински завод за заштиту природе и Друштво за заштиту и проучавање птица Србије, Нови Сад.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

Нормативна контрола
Државне	Немачка
Остале	Енциклопедија Британика 2