Црква Рођења Пресвете Богородице у Кладарима
| Црква Рођења Пресвете Богородице | |
|---|---|
| Црква Рођења Пресвете Богородице | |
| Основни подаци | |
| Тип | црква |
| Јурисдикција | Српска православна црква |
| Епархија | Епархија зворничко-тузланска |
| Оснивање | 2007 — 2020. |
| Посвећен | Рођењу Пресвете Богородице |
| Архитектура | |
| Архитекта | Миломир Васиљевић и Обрад Радић |
| Локација | |
| Место | Винска, Општина Брод |
| Држава |  Република Српска |
Црква Рођења Пресвете Богородице у Кладарима, насељеном месту на територији града Добој, припада Епархији зворничко-тузланској Српске православне цркве.
Историјат
[уреди | уреди извор]Према народном предању и према летопису Митрополије бањалучко-бихаћке из 1901. године, на месту данашњег храма, постојала је дрвена капела подигнута 1895. године. Када је други храм од тврдог материјала подигнут нема тачних података. Оно што указује на приближно време подизања ове цркве јесте звоно из 1923. године.
Током Другог светског рата храм су запалиле и оскрнавиле усташе. Након рата храм је обнављан дуже од десет година, да би био порушен 3. маја 1973. године, сачувавши звоник.
Градња новога храма почела је 1973. године. Након завршених радова храм је освештао 8. августа 1976. године, благословом епископа зворничко-тузланског Лонгина Томића, архијерејски замјеник протосинђел Василије Качавенда. Овај храм је постојао све до 12. септембра 2007. године, када је због трошности срушен.
Градња
[уреди | уреди извор]Постојећа црква посвећена Рођењу Пресвете Богородице димензија је у основи 16,90 х 11,80m, почела је да се гради од 7. новембра 2007. године, према пројекту Миломира Васиљевића и Обрада Радића из Добоја. Темеље храма освештао је 21. септембра 2008. године епископ зворничко-тузлански Василије, док је кум темеља био Обрен Петровић, начелник општине Добој.
Епископ зворничко-тузлански Фотије предводио 17. октобра 2020. године чин освећења новоизграђеног храма.[1] Изградња је трајала 13 година уз подршку парохијана и Градске управе Добој. Кумови овог храма били су посланик у Парламенту БиХ Обрен Петровић и градоначелник Добоја Борис Јеринић, којима су уручени ордени краља Драгутина.Трећину средстава за изградњу ове светиње уложила је градска управа.[2]
Иконостас од брестовог дрвета израдили су Живко и Вукан Вуковић из Шњеготине код Челинца.
Од старих парохијских матичних књига сачуване су неколико листова књиге рођених и крштених (1945—1949), књига венчаних (1945—1948), књига умрлих (1941—1948). У континуитету воде се парохијске матичне књиге рођених и крштених и венчаних од 1973. године, а књига умрлих од 1974. године.
Филијални храмови
[уреди | уреди извор]Филијални храмови Кладарске парохије су
- Храм Свете великомученице Марине – Огњене Марије у Зарјечи[3]
- Храм Светог апостола и јеванђелиста Марка у Малом Прњавору[4]
- Храм Преноса моштију Светог Николаја Мирликијског у Торинама[5]
Види још
[уреди | уреди извор]- Епархија зворничко-тузланска
- Архијерејско намјесништво добојско
- Кладари
- Вјерски објекти у Граду Добоју
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „ЕПИСКОП ФОТИЈЕ ОСВЈЕШТАО ХРАМ У КЛАДАРИМА”. Епархија зворничко-тузланска. Приступљено 4. 11. 2021.
- ^ „Епископ Фотије освештао храм у Кладарима”. Радио Словољубве. Приступљено 4. 11. 2021.
- ^ https://www.eparhijazt.com/sr/4806.filijalni-hram---zarjeca.html
- ^ https://www.eparhijazt.com/sr/187.filijalni-hram---mali-prnjavor.html
- ^ https://www.eparhijazt.com/sr/4807.filijalni-hram---torine.html
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „Кладарска парохија”. Архијерејско намјесништво добојско. Приступљено 4. 11. 2021.
