Црква Светог Ђорђа у Софији

Црква Светог Ђорђа у Софији
Црква Светог Ђорђа - Ротонда
Опште информације
Место	Софија
Време настанка	4. век

Црква Светог Ђорђа у Софији (буг. Свети Георги (ротонда в София)), која се назива и Ротонда Светог Ђорђа, најстарија је очувана грађевина у Софији. Потиче из 4. века, мада је претворена у цркву тек у 6. веку. После обимне реконструкције поново је отворена за јавност 1998, први пут после 70 година.

Ископине око цркве

Историја

Ротонда је део античког комплекса зграда који је подигнут почетком 4. века, за време владавине императора Констатина Великог - римског цара од 306 - 337. године. У то време град Сердика (данашња Софија) био је богат храмовима, купатилима и зградама са мермерним фасадама, изграђеним још од када је Сердика 106. године проглашена за муниципијум. У римској држави то је била тзв. друга класа градова, чији је статус био испод колонија - имали су властиту самоуправу, али њихови грађани нису имали римско држављанство него тек тзв. латинско право. Ротонда је подигнута од цигле и на темељу старе грађевине.

Прва истраживања обавио је истакнути бугарски историчар и археолог проф. Богдан Филов почетком 20. века. Своје закључке он је објавио 1933. године. По њему у доба Римљана зграда је била градско купатило. Али он је погрешио, јер је своје тврдње заснивао само на резултатима делимичних ископавања. Филов је претпоставио да су откривене просторије део зграде, у чијим су се нишама налазили мали базени, што је видно и сада. Просторије су биле са системом подног грејања (хипокаустом) што је било обавезно за свако римско купатило.

Ротонда је претворена у цркву највероватније у 6. веку, за време владавине Јустинијана Великог (527 - 565), када је и први пут осликана. Од овог осликаног слоја очуван је тек мали фрагмент у северозападној ниши. Најранији средњевековни осликани слој је из 10-11. века, а касније фреске су из 12. и 14. века.

Унутрашњост цркве

Година 1939-1940 обављена су обимнија истраживања ротонде којима је претпостављено да су базени у ствари систем заштите од високих нивоа подземних вода. Помињан је и „чудотворни бунар” источно од ротонде, и да је света вода одвођена у ротонду за пиће. Постоји и објашњење да је ротонда била посвећена хришћанским мученицима и да је служила као мартирион, а да су базени коришћени за ритуално прање њихових моштију. Ипак, и поред тога што базен није у средишту крстионице, већ се обред вршио у више малих базена у нишама, данас се сматра да је у раном хришћанском добу била баптисеријум (капела која је служила као крстионица).

После два века коришћења, купола као и сводови бочних просторија су се срушили, што је последица можда земљотреса, или најезде Гота у 4, или Хуна у 5. веку. Тек у 10. веку, кад је Сердика била у границама Првог бугарског царства, ротонда је обновљена, поново осликана, а у 15. веку проглашена за митрополитску цркву.

За време турске владавине претворена је у џамију, када су фреске покривене малтером, и тек након обнављања бугарске државе, повратила је своју стару функцију.

Године 1469. овде су недељу дана држане мошти Светог Јована Рилског, на њиховом путу од Трнова до Рилског манастира. У њој су чуване и мошти српског краља Светог Стефана Уроша II Милутина (1282 - 1321), које су касније пренете у Цркву Свете недеље.

Карактеристике

Ротонда је цилиндричног облика и представља грађевину са куполом која је подигнута на квадратној основи. Ширина, односно пречник је 9,75 м, а висина куполе је 13,70 м. У њеној унутрашњости су откривена три слоја фресака, од којих најстарији потиче из 10. века. Куполу красе фреске 22 пророка, високе 2 метра.