Црква Светог Арсенија Сремца
Црква Светог Арсенија Сремца | |
---|---|
Saint Arsenije Sremac Serbian Orthodox Church | |
Основни подаци | |
Тип | црква |
Јурисдикција | Српска православна црква |
Епархија | Епархија канадска |
Оснивање | 9. октобар 1993. |
Посвећен | Светом Арсенију Сремцу |
Архитектура | |
Стил | Неоготика |
Локација | |
Место | Витби |
Држава | Канада |
Српска православна црква Светог Арсенија Сремца је православна црква у Витбију, у канадској провинцији Онтарио. Црква припада Епархији канадској која је органски део Српске православне цркве.
Једина је црква која је посвећена Светом Арсенију Сремцу, другом архиепископу аутокефалне Српске православне цркве.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Црквено-школска општина Светог Арсенија Сремца се састоји од једне парохије која обухвата крајње источне делове шире подручје око Торонта: Витби, Ејџакс, Ошаву, Пикеринг и Скарборо и на исток све до Кингстона. Оригинални назив парохије је парохија ошавско–скарборска.
Још далеке 1969. године, у децембру, епископ источноамерички и канадски г. Сава, на захтев неколицине житеља града Ошаве, даје свој благослов за оснивање црквено-школске општине која ће носити име Светог Арсенија Сремца.
Неколицина Срба ентузијаста покушали су да формирају чланство општине. Пошто није било начина да се издржава стални свештеник, с времена на време су долазили свештеници мисионари да одслуже Свету Литургију у изнајмљеној цркви и обаве потребне обреде. Овако се таворило све до осамдесетих година, да би се напокон, угасила ова црквено-школска општина и била, са својом незнатном имовином, присаједињена Црквено-школској општини Светог Саве у Торонту.
Оснивањем Епархије канадске и постављањем првог епископа, г. Георгија, поново се размишљало о обнављању црквеног живота у Ошави. На годишњој епархијској скупштини у Хамилтону, 5. фебруара 1993. године, даје се одобрење да се оснује Црквено-школска општина Светог Арсенија Сремца у границама све до града Кингстона. Истог дана, Епархијски савет и Црквени суд Епархије канадске донеле су одлуку да се и званично оснује ова црквено-школска општина.
Одмах по оснивању црквене заједнице, одлучено је да се купи презвитеријанска црква сазидана 1859. године у Витбију. Освећење храма је 9. октобра 1993. године извршио епископ Георгије. Црква је, иницијативом тадашњег потпредседника црквено-школске општине Првослава Вујчића, сачувана од Града Витбија као споменик културе. Пре освећења, храм су чланови управе преуредили за православну употребу. По доласку свештеника урађен је иконостас који је осликао иконописац Драгомир Драган Марунић. Такође су израђене две певнице, свећњаци, место за целивајуће иконе, у олтару су уређени жртвеник и проскомидија а на улазу црквена продавница. Касније је, од прилога верника, докупљивано и све остало што је потребно православном храму.
Звонара (купола) обновљена је и освећена 15. јула 2012. године.[2] Уочи празника Света Три јерарха, 11. фебруара 2016. године, парохијани цркве били су удостојени посетом Патријарха српског Иринеја који је осветио икону заштитника храма, урађену на платну, која стоји изнад улазних врата у црквену лађу.[3]
Свештеници
[уреди | уреди извор]Свештеници који су служили у овом храму су:
- о. Василије Томић (1993; администратор)
- о. Милутин Вељко (1993–2010)
- о. Милован Средојевић (2010–2017)
- о. Милош Пурић (од 1. јануара 2018. године)
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Улаз у цркву
-
Спомен-плоча на улазу цркве
-
Иконостас цркве
-
Икона заштитника храма изнад улазних врата у црквену лађу
-
Макета цркве и други музејски експонати