Црква Светог Николе у Тријебњу
| Црква Светог Николе | |
|---|---|
| Основни подаци | |
| Статус | отворен |
| Тип | црква |
| Јурисдикција | Српска православна црква |
| Епархија | Епархија захумско-херцеговачка и приморска |
| Оснивање | 1534. |
| Посвећен | Светом Николи |
| Архитектура | |
| Ниво значаја | Национални споменик Босне и Херцеговине |
| Локација | |
| Место | Тријебањ, Столац |
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Координате | 43° 9′ 59.766″ N 17° 52′ 42.253″ E / 43.16660167° С; 17.87840361° И |
  Црква Светог Николе Црква Светог Николе на карти Босне и Херцеговине | |
Црква Светог Николе је српска православна црква која се налази у Тријебању у општини Столац, а припада Епархији захумско-херцеговачко и приморској. Подигнута је 1534. године, а проглашена је за Национални споменик Босне и Херцеговине.
Опис
[уреди | уреди извор]Црква Светог Николе наставља оне концепције у касној средњовековној архитектури у којима је у сведеном облику обновљена рашка традиција. У основи била је једнобродна са издуженом правоугаоном основицом, полукружном апсидом и певницама са северне и јужне стране.[1]
Фреске Цркве Светог Николе у цркви настале су по наруџби војводе Радоја Храбрена и биле су једне од најстаријих у Херцеговини. Настале су између тридесетих и седамдесетих година 16. века.[1] Рад тријебањског сликара и његових сарадника утицао је у задњим деценијама 16. и првим деценијама 17. века на сликарство репрезентативног карактера, стилски и иконографски и јасно ослоњеног на најбољу византијску сликарску традицију 14. века – на рад великих српских сликара Лонгина и Георгија Митрофановића.[1]
Данас се могу још на рушевинама цркве виђети мали осликани фрагменти на северном и јужном зиду певнице, као и на западном зиду. Испред цркве постоји звоник са отвореним тремом у приземљу, саграђен 1857. године приликом обнове цркве. У цркви је било неколико икона из 19. века.[1] Рукописна литургија данас је у манастиру Савини и има запис који саопштава да је из 1618. године.[1]
Историјат
[уреди | уреди извор]Храм је подигнут 1534. године као задужбина војводе Радоја Храбрена, једног од чланова породице Храбрени-Милорадовићи, који су у тим крајевима познати од 15. века. Подаци о години градње и ктитору познати су из два извора. У натпису који је исклесан на правоугаоној каменој плочи уграђеној у део цркве, говори се о подизању цркве 1534. и да је сазида и обнови војвода Радоје.[1]
Други извор је фреска на јужном зиду, портрет ктитора са моделом задужбине и самим делом ктиторског натписа у чијем се петом реду читају и титула и пуно име оснивача.
Црква је 1815. године престала да постоји. Обновио ју је средином 19. века мостарски трговац Самит Гавриловић.[1]
Црква је уништена након 1993. године, током Рата у Босни и Херцеговини. Објекат је порушен минирањем и велика количина фрагмената налази се на лицу места. Сви пратећи делови целине су порушени.[2]
Од објекта цркве остао је деломично сачуван звоник заједно са тремовима, те део западног зида објекта до висине крова и мањи део северне певнице. Услед великих количина материјала који се налази на средини цркве није могуће разазнати степен оштећења осталих делова цркве.[1]
Архитектонски је обнављана од 2007. до 2009. године. Приликом грађевинске обнове рађени су и конзерваторски радови на спасавању фрагмената фресака са остатака зидова, као и са урушених камених блокова.[3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ е ж „Crkva u Trijebnju”. kons.gov.ba. Архивирано из оригинала 27. 12. 2016. г. Приступљено 13. 11. 2016.
- ^ „Crkva Svetog Nikole u Trijebnju kod Stoca”. ceeol.com. Приступљено 14. 3. 2021.
- ^ „Crkva Svetog Nikole u Trijebnju”. ekulturars.com. 24. 5. 2016. Архивирано из оригинала 21. 10. 2021. г. Приступљено 14. 03. 2021.
Литература
[уреди | уреди извор]- Љиљана Шево, Православне цркве и манастири у Босни и Херцеговини до 1978. године, Библиотека Баштина, Бања Лука, 2002.
