Црква рођења Превете Богородице у Мостару
| Црква рођења Превете Богородице | |
|---|---|
 | |
| Основни подаци | |
| Статус | отворен |
| Тип | црква |
| Јурисдикција | Српска православна црква |
| Епархија | епархија захумско-херцеговачка и приморска |
| Посвећен | Богородици |
| Архитектура | |
| Ниво значаја | Национални споменик Босне и Херцеговине |
| Локација | |
| Место | Мостар |
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Координате | 43° 20′ 35.988″ N 17° 48′ 29.016″ E / 43.34333000° С; 17.80806000° И |
  Црква рођења Превете Богородице Црква рођења Превете Богородице на карти Босне и Херцеговине | |
Црква рођења Превете Богородице, позната и као Стара православна црква у Мостару је српска православна црква која се налази у Мостару. Припада епархији захумско-херцеговачкој и приморској, а посвећена је Богородици. Црква се налази источно од центра града у делу Мостара који се зове Бјелушине, на узвишењу изнад остатака Саборне цркве и старе православне школе.
Опис цркве
[уреди | уреди извор]У архитектонском смислу, црква представља типичну херцеговачко сакрално здање, једоставне правоугаоне основе, сразмерно малих димензија са унутрашњом полукружном олтарском апсидом.[1] Оријентисана је у правцу исток-запад, улаз у цркву је на западној, а апсида на источној страни објекта. Мерено са спољашње стране, црква је дужине 13,2 м, а ширине 9,2 м. Унутрашње димензије цркве су 12,25 м дужине и 7,75 м ширине. Под цркве је за око 1,5 м нижи од коте околног терена, а на главна врата силази се на осам полукружних степеника.[1] У цркви се налазе четири ступа, па наос цркве изгледа као да је подељен у један средњи и два бочна брода, који се завршавају полуобличастим сводовима изведеним од дрвета, лествица, трске и малтера.[1]
Унутрашњи супови су били урађени од камена тенелије и имали октогонални пресек са сталактитним капителима. Под цркве урађен је од правоугаоних камених плоча које су дијагонално сложене, а улазна врата цркве и капци на прозорима су од гвожђа. Како би повећали молитвени простор, у западном делу цркве као и у бочним бродовима изведена је галерија са дрвеним мушепцима, ослоњена на ступове цркве. Њена ширина у западном делу износила је 3,2 м, док је дужина галерије у попречним бродовима износила 6,35 м.[1]
Осим из централног црквеног простора, галерија је имала и посебан улаз са јужне стране и где је преко степеништа ширине 80 cm било омогућено ући на централни простор и у галерију. Црква је направљена од камена, односно седиментне стене са агрегатом крупније гранулације.[1] Оквири прозора су једноставни и немају декорације, а осетљење галерије решено је са два пара кровних прозора. На улазу су видљива тир мања округла отвора. Улазна врата цркве су ширине 1,2 м и висине 2 м, изнад којих се налази натпис који говори о обнови цркве. Изнад западног зида објекта налази се звоник на преслицу. Десно од улаза у цркву налази се мањи трем. Црквени кров је двоводни и покривен је каменом плочом, док је црквено двориште пространо и ограђено. До Рата у Босни и Херцеговини у цркви је постојао дрвени иконостас, као и већина оригиналног дрвеног намештаја.[1]
Историјат
[уреди | уреди извор]Не постоји много старих извора о овој цркви, али је за њу познато да је постојала у 18. веку. Споменици свештеника сахрањених на гробљима Суходолина, Бјелушине и Пашиновац потичу са краја 17. века и потврђују да је црква постојала и пре 18. века. Први помен ове цркве потиче из 18. века у аустријском војничком извештају, где је наведено да се у Мостару уз тадашњу мостарску цркву налазе четири попа.[2] У натпису из 1750. године у коме се оплакује смрт Николе Опухића, истиче се да је о служио у цркви, а да је сада остала само црква. Лука Грђић навео је предање да је на Бјелушинама постајал једна ћелија у којој су се Срби молили, док није освештана у Суводолини.[3] Ћоровић је истакао да је ова ћелија 1832. године била раскопана, како се припремала градња веће цркве. Постоји могућност да су и пре градње ове цркве постојале две богомоље, због споменика монахиња и монаха који су старији од цркве.[4]
Стара православна црква у потпуности је обновљен за време митрополита Јосифа, 1833. године. Ферман за обнову цркве тражили су и добили Срби, а правио је зрадио велики везир Махмуд-паша Бушатлија владици Јосифу и мостарским депутатима, који су том приликом дошли у Сарајево. Након добијања дозволе, срушена је стара грађевине и почеле су припреме на изградњи нове. Након тога, мостарски муслимани побунили су се због изградње православне цркве јер нису могли да се помире са тим да се у Мостару подиже велика црква на брду, односно врху града. Требињски заповедник Хасан-бег Ресулбеговић залагао се да се допусте радови на цркви, а православна општина је за допуштање дала 17500 грошева и обавезала се да цркве не сме бити већа обимом од предашње. Године 1834. објекат је изграђен и освештан у Недељу православља, 1835. године.[5][6]
Током Рата у Босни и Херцеговини црква је доживела тешка отећења кровне констукције, изгореио је цео ентеријер, укључујући галерију са дрвеним украсним елементима. Реконструкција објекта извршена је 1996. године.[6]
На седници одржаној од 7. до 11. октобра 2003. године, Комисија за очување национални споменика донела је одлуку да се Црква рођења Пресвете Богородице прогласи националним спомеником Босне и Херцеговине. Црква је освештана 17. октобра 2004. године, када је у потпуности обнољена.[7]
Током 2017. године црква је више пута била мета напада, а починиоци никада нису откривени. У мају 2018. године црква је опљачкана и оскрнављена. Украден је новац, икона и више других црквених предмета.[8]
Галерија
[уреди | уреди извор]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ „Stara pravoslavna crkva u Mostaru, graditeljska cjelina”. old.kons.gov.ba. Архивирано из оригинала 13. 09. 2021. г. Приступљено 30. 8. 2020.
- ^ Ćorović, V., 1935/36, str. 22 i 1933, pp. 26
- ^ Ćorović 1933, стр. 30
- ^ „Парохија прва мостарска”. eparhija-zahumskohercegovacka.com. Приступљено 30. 8. 2020.
- ^ Ćorović 1933, стр. 47
- ^ а б „Stara i Nova Pravoslavna crkva”. turizam.mostar.ba. Приступљено 30. 8. 2020.
- ^ „Na današnji dan 2004. godine osveštana crkva Rođenja Presvete Bogorodice u Mostaru”. herceg.tv. 17. 10. 2016.
- ^ „Poharana pravoslavna crkva u Mostaru”. rtv.rs. 2. 5. 2018.
Литература
[уреди | уреди извор]- Др. Ћоровић, Владимир, Мостар и његова српска православна општина, Београд, 1933.
- Станић, Радомир, Споменици монаха и монахиња из XВИИ и XВИИИ вијека на православним гробљима у Мостару, Гласник, Службени лист СПЦ, број 3, Београд, март 1967, стр. 35 – 46.
- Ракић, Светлана, Иконе Босне и Херцеговине (XВИ до XИX вијек), Републички завод за заштиту споменика културе Београд, Београд, 1998.
- Шево, Љиљана, Православне цркве и манастири у Босни и Херцеговини до 1878, Библиотека Баштина, Бања Лука, 2002.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Црква рођења Пресвете Богородице у Мостару на сајту епархије захумскохерцеговачке и приморске
