Цркве у Мушутишту
Цркве у Мушутишту којих је било укупно 11, у културно- историјском и верском погледу представљају вековима уназад јако Православно упориште српског народа на Косову и Метохији, које пружа мноштво драгоцених података, које превазилазе национални значај, јер објашњавају појаве из прошлости и културе Срба и других Словена, све до насилног запоседања територије од стране албанских сепаратиста, који су знатан број ових светиња оскрнавили, оштетили и порушили.[1]
Општи подаци
[уреди | уреди извор]Мушутиште је било село са 188 српских кућа на Косову и Метохији. Село је размештено на око десетак километара југоисточно од Суве Реке, испод планине Пресла, у њеној долини, и на валовитом и брдовитом терену.
У историјским изворима Мушутиште се помиње почетком 14. века, тачније 1315. године, када се сматрало једним од највећих села на Косову и Метохији. Познато је да је Стефан Урош IV Душан Немањић (1308-1355), 1348. године, заједно са црквом Свете Богородице Одигитрије и црква Светог Симеона, дарован његовој задужбини, манастиру Светог Архангела код Призрена.
О значају овог села током владавине последњих владара из династије Немањића сведоче бројни остаци сакралне архитектуре, неколико цркава изграђених у Мушутишту и околини, од којих је најстарија била посвећена Богородици Одигитрији.
Осам махала колико има село: Горњу, Доњу, Ковачеву, Битићеву, Рамићеву, Пашину, Мицићеву и Драгићеву маáлу, опслуживало је у духовном погледу кроз векове православне вернике 11 православних цркава, два црквишта од којих су неке биле под заштитом Републике Србије
Списак манстири цркаве црквишта и гробаља
[уреди | уреди извор]| Ред. бр. |
Назив | Локација | Пос. лист Кат парцела |
Стање објекта |
|---|---|---|---|---|
| 1 | Манастир Свете Тројице | Пропланак на планини Русеница |
|
У јуну 1999, пре доласка немачке дивизије КФОР-а у рејон манастира, прво у јуну 1999. манастирска црква је опљачкана, а потом 10. јула 1999. подметањем експлозива, од стране Албанаца, потпуно уништена. Ватра је након експлозије захватила и све зграде у манастирској порти у којима су уништени и сви древни рукописи и иконе, које су ту чуване. |
| 2 | Црква Богородице Одигитрије | Црквена махала |
|
После повлачења југословенских снага безбедности, исељавања локалних Срба и доласка немачких снага КФОР-а, црква Богородице Одигитрије је опљачкана и оскрнављена од стране локалних Албанаца. Свештеникова кућа и парохијски дом су опљачкани и запаљени, а црква је дигнута у ваздух и спаљена,[2] а запаљени су и стари борови који су се налазили у црквеној порти.[2] |
| 3 | Црква Светог Архангела | Црквена махала |
|
Црква је спаљен и делимично срушена након доласка немачких снага КФОР-а. |
| 4 | Црква Светог Атанасија | Црквена махала | ||
| 5 | Црква Светог Николе | Црквена махала |
|
|
| 6 | Црква Светог Николе | Горња махала |
|
|
| 7 | Остаци цркве Светог Симеона | Горња махала |
|
|
| 8 | Цркве Светог Ђорђа | Испод села Мијовац | ||
| 9 | Црква Светог Спаса | Мецићева махала |
|
|
| 10 | Црква Свете Петке | Око 1 km северозападно од села Мушутиште на пољу званом Макиш |
|
Црква је опљачкан, оскрнављен и запаљена по доласку немачких снага КФОР-а 1999. године. |
| 11 | Нестала и непозната црква | На месту „Царевац“ | ||
| 12 | Испоснице: Матос или Русеница | Високо у планини изнад Мушутишта у Русеничкој гори | Ове испоснице познате и као Матоске пећине-испоснице, код села Мушутишта, којих у литицама стена високим преко 60 метара, има осам. Оне у луку у пет-шест редова пењу се једна изнад друге, међусобно повезане степеништима клесаним непосредно у стенама.
Ово је један од најважнијих и најмање истражених делова мушутишког верско-историјског комплекса Русеничке Горе, неке врсте српске Свете Горе. Налазе се у изворишном делу Матоског Потока који са северних планина Русенице слива у село Мушутиште. Утврђено је да је с пролеће 1995. године, група српских младића из Црквене махале у селу Мушутиште, успела да се узпентра до Матоских испосница, и уништи део затечених артефаката. |
Код цркве Светог Атанасије постоји врло старо гробље. У њему се сахрањивало до пре 150 година. Постоји још једно старо гробље које је такође напуштено око 1950. године. Данас се у Мушутишту сахрањују у заједничком гробљу код црква Свете Богородице.
Девастирање светиња у Мушутишту
[уреди | уреди извор]Систематско уништавање културне баштине на простору Мушутишта, извршили су припадници ОВК након повлачења снага СРЈ и доласка КФОР-а 1999. године.
Ослободилачка војска Косова, својим терористичким активностима избрисала је са лица земље, између осталог, неколико јединствених средњовековних бисера српске свете архитектуре у Мушутишту и његовој околини.[1]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б Danijela Čupić JEDAN PRIMER KULTUROCIDA NA KOSOVU I METOHIJI: RAZARANJE SREDNJOVEKOVNIH SPOMENIKA U SELU MUŠUTIŠTE Publikovano: 2.4.2015.
- ^ а б „Мнемозина : Ургентна заштита културних и природних добара у Метохији 2001-2002.”. Архивирано из оригинала 09. 11. 2008. г. Приступљено 20. 11. 2009.
Литература
[уреди | уреди извор]- Православље, 1999, Београд, бр. 775, бр. 776. и бр. 780.
- Православље, 2002, Београд, бр. 846.
- Православље, 2003, Београд, бр. 872.
- Православље, 2004, Београд, бр. 889.
- Пузовић 2006: П. Пузовић, Косово и Метохија у црквеној штампи у последњих десет година (1995-2005), Фоча.
- Распето Косово, Београд, 1999.
- Драгана Јањић, 2013: Косовски проблем и положај хришћанских заједница на Блиском и Средњем истоку, Баштина, Приштина – Лепосавић, св. 35, (2013). стр. 117-133.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Успење Пресвете Богородице на рушевинама Богородичине цркве у Мушутишту Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (7. септембар 2015) Информативна служба СПЦ 2014.
