Пређи на садржај

Црквине (Рогатица)

С Википедије, слободне енциклопедије
Црквине
Манастир Светог Јована Крститеља у подне
Основни подаци
ЈурисдикцијаСПЦ
Оснивање13. вијек
ОснивачДрагутин Немањић
МестоРогатица
Држава Босна и Херцеговина

Црквине су пропланак удаљен 30 km сјеверно од Рогатице, смјештен између јужне падине планине Деветак и између села Рађевићи и села Бабљак. Стари шумски пут повезује овај пропланак са саобрћајницом Рогатица-Борике-Будета-Хан Пијесак. Након 1600 m стари пут се зауставља пред портом новоизграћеног храма, који је посвећен рођењу Светог Јована Крститеља (Јована Претече). Поред овог храма, постоје такође и трагови храма који је, по ријечима археолога, изграђен у другој половини 13. вијека. Према народном предању, храм је био задужбина српског краља Драгутина Немањића и његовог брата Милутина, који су били синови Стефана I Уроша Немањића и Јелене Анжујске. Драгутин је државне послове и сусрете са босанским баном Стјепаном Котроманићем обављао у свом љетниковцу, који је био у оквиру храма, записано је у љетопису рогатичке цркве. Код вјерника који живе у овом крају постоји прича која се преноси са кољена на кољена, да је посљедњи заштитник и покровитељ овог храма био витез, у народу познат као Вид Даничић. Вјерници вјерују да је Вид посматрао манастир на Црквинама са оближњег планиског врха, гдје је имао своје утврђење и кулу и тако чувао сам манастир, али и околно подручје. Због тога је данас тај локалитет мјештанима познат као Видова гора. Године 1581. Турци су порушили овај храм и од њега остају само трагови у виду олтара. Више од пет вијекова, вјерници су литургије, литије, крштења и вјенчања обављали под ведрим небом у оквирима пороте срушеног храма поред извора Лучке воде. Због велике жеље за обновом старог храма, вјерници покрећу иницијативу и 27. септембра 2007. године формирају Организациони одбор за покретање изградње храма Светог Јована Крститеља на Црквинама. Радови су почели већ у мају 2008 године. Исте године, 7. јуна, на Ивањдан, митрополит дабробосански Николај је освјештао темељну плочу. Основа храма је јасан крст. Нови храм је састављен од цјелина које у себи садрже силуету старе српске црвкве и средишњег звоника у виду куле. Године 2011. почетком децембра радови су завршени и митрополит дабробосански Николај је дао благослов којим су Црквине могле заживјети као манастир. Сваке године на празник рођења Светог Јована Крститеља и на дан усјековања главе Светог Јована, вјерници из околних села и региона окупљају се на овом мјесту да у заједничкој молитви обиљеже те празнике, баш као што су то радили и њихови преци вијековима уназад. Данас, по ријечима народа овај манастир је посјећенији више него икада прије и вјерници из разних крајева долазе баш у овај храм како би се вјенчали или крстили.[1]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Историја Црквина”. Црквине. Приступљено 27. 05. 2019.