Чавинска култура

Чавинска култура
Географија
Континент		Јужна Америка
Земља		Перу
Становништво		Чавинци
Друштво
Период
Настанак		900. п. н. е.
Престанак		200. п. н. е.
Претходници и наследници
Претходиле су:		Наследиле су:
← Котош	Моче →
←	Култура Лима →
←	Култура Наска →
Портал Археологија

Чавинска култура је изумрла претколумбовска цивилизација, названа по локалитету Чавин де Хуантар, главном археолошком налазишту на коме су пронађени њени артефакти. Култура се развијала у северном андском горју Перуа од 900. године пре нове ере. Проширила је свој утицај и на остале цивилизације дуж обале. Чавински народ (чије име за себе није познато) насељавао је долину Мосне где се реке Мосна и Хуачешка спајају. То подручје се налази на надморској висини од 3.150 м и обухвата животне зоне кечуа, суни и пуна. У периодизацији претколумбовског Перуа, Чавин је главна култура периода раног хоризонта у планинском Перуу, који карактерише интензивирање религиозног култа, појаву керамике уско повезано са церемонијалним центрима, унапређење пољопривредне технике и развој металургије и текстила.

Најпознатије археолошко налазиште чавинске културе је Чавин де Хуантар, који се налази у андском горју данашње регије Анкаш. Сматра се да је изграђена око 900. године пре нове ере и била је верско и политичко средиште народа Чавин. УНЕСКО (енгл. UNESCO) је ово место прогласио светском баштином.

Достигнућа

Човинска златна круна из формативне епохе 1200-300. п. н. е., колекција Ларко музеја, Лима.

Главни пример архитектуре је храм Чавин де Хуантар. Дизајн храма показује комплексну иновацију за прилагођавање планинском окружењу Перуа. Да би избегли да храм буде поплављен и уништен током кишне сезоне, народ Чавина је направио успешан систем за одводњавање. Неколико канала изграђених испод храма служило је као дренажа. Људи из Чавина су такође показали напредно разумевање за акустику. Током кишне сезоне вода јури кроз канале и ствара звук рике који опонаша јагуара, свету животињу. Храм је изграђен од белог гранита и црног кречњака, од којих се ни један ни други не налази у близини локације Чавин. То је значило да су вође организовале многе раднике да донесу специјалне материјале из далека уместо да користе локалне наслаге камења. Такође је могуће да су трговане из различитих цивилизација на том подручју.

Чавинска култура је такође показала напредне вештине и знање у металургији, лемљењу и контроли температуре. Користили су ране технике за развој рафинисаног злата. У ово време је откривено топљење метала и коришћено је као лем.

Људи су припитомили камилоиде као што су ламе. Камилоиди су коришћени као товарне животиње, за влакна и за месо. Производили су чарки, или сушено месо од ламе. Овим производом су обично трговали сточари камила и био је главни економски ресурс за чавински народ. Они су такође успешно узгајали неколико усева, укључујући кромпир, киноју и кукуруз. Развили су систем за наводњавање како би помогли расту ових усева.

Језик

Не постоји писани језик, тако да језик којим је говорио Чавински народ није познат, али је вероватно до сада изумро. Неки антрополози су предложили да је то био облик протокечуанског, резонујући да би веома правилна морфологија и синтакса кечуанских језика у поређењу са околним језицима биле корисне за омогућавање разумљиве комуникације између заједница раздвојених планинским венцима, као што су биле неке групе Чавина. С друге стране, Алфредо Тореро датира протокечуанске језике отприлике на почетак првог миленијума нове ере.

Архитектура

Чавин де Хуантар је био место настанка другог великог политичког ентитета у централним Андима, а то је углавном због обимног архитектонског остварења на локацији, као и због тога што се архитектура сматра инжењерским достигнућем. Ова локација користи интерну и екстерну архитектуру. Унутрашња архитектура се односи на галерије, пролазе, просторије, степеништа, вентилационе шахтове и дренажне канале. Спољашња архитектура се односи на тргове, платформе и терасе. Изградња „Старог храма“ одвијала се од око 900. до 500. године пре нове ере, а изградња „Новог храма“, структуре која је изграђена и додата „Старом храму“, одвијала се од око 500. до 200. године пре нове ере. Недостатак стамбених структура, окупационих депозита, општег наоружања и доказа о складиштењу додатно чини архитектуру локације занимљивијом, јер се углавном фокусира на храмове и оно што се налази унутар њих.

Монументални центар у Чавин де Хуантар изграђен је у најмање 15 познатих фаза, од којих све укључују 39 познатих епизода изградње галерије. Најранија позната фаза изградње, фаза одвојене хумке, састојала се од одвојених зграда и није нужно у складу са узорком у облику слова „U” виђеним у почетном периоду хоризонта и периоду раног хоризонта. Током фазе проширења, изградња је интегрисала степенасте платформе и створила граничну форму у облику слова „U” повезујући зграде које сада окружују отворене просторе. У овој фази, галерије су разрађене по форми и карактеристикама. Током црно-белог ступња, изграђене су све познате плазе (главни трг, мањи трг и кружни трг). Како се градња приближавала крају, галерије су попримиле стандардизованији изглед. До краја процеса раста, зграде постају плазе са распоредом у облику слова „U” и осом исток-запад која дели затворени простор. Оса сече и Ланзон.

Модификације су урађене током свих фаза изградње како би се одржао приступ интерној архитектури локације. Постојао је висок ниво интересовања за одржавање приступа интерној архитектури и сакралним елементима локације. Унутрашња архитектура је конструисана као део јединственог дизајна и била је сложено инкорпорирана са спољашњом архитектуром. Укључивање бочног и асиметричног раста омогућило је да ови свети елементи остану видљиви, укључујући Ланзон.

Ланзон галерија је створена од раније самостојеће структуре која је затим претворена у унутрашњи простор са изградњом каменог крова око ње. Ланзон је вероватно био присутан пре покривања крова, јер је вероватно да је Ланзон претходио изградњи хумака и плаза. Уопштено говорећи, галерије прате обрасце изградње, што указује на огроман напор у дизајну и планирању. Одржавање ових галерија током времена било је важно за архитекте. Познато је да су галерије без прозора, ћорсокака, оштрих скретања и промена висине пода, а све су дизајниране да дезоријентишу људе који ходају у њима.

Галерија

• 
  Монолит сандела у дну је 5 метара и представља божанство Чавин. Налази се у древном храму у Чавин де Хуантар.
• 
  Голд Чавин. Музеј Ларко, Лима
• 
  Голд Чавин
• 
  Златна огрлица Чавин
• 
  Кондор глава, у Националном музеју Чавин де Хуантар.
• 
  Чавин приковане главе
• 
  Кљове су присутне у свим уметностима Чавина, укључујући и у скулптури на којој се налази овај нокат.
• 
  Наилна глава уграђена у један од зидова храма Чавин де Хуантар.
• 
  Стела Чавин. Национални музеј Чавин де Хуантар.
• 
  Постоје многе стазе Чавинеса које представљају овa митолошкa створења.
• 
  Стела Чавин са сликом орнитолошке.
• 
  Чавин стела с лицем блиндле. Национални музеј Чавин де Хуантар.
• 
  Према најновијим археолошким истраживањима, свечани центар Кунтур Васи био би пречавински израз повезан са култом Чавин фелиницо. Регија Кајамарка.
• 
  Остаци Пацопампа, још једног преткавинског израза током формирајућег сценског периода, али су остали важно церемонијално средиште попут Чавин де Хуантар, такође смештеног у региону Кајамарка.
• 
  Модел археолошког налазишта Чавин де Хуантар.
• 
  Лама је главни представник Чавин стоке.

Литература

• Bennett, Wendell C. (1943) "The Position of Chavin in Andean Sequences", Proceedings of the American Philosophical Society 86(2, Symposium on Recent Advances in American Archeology), [323–327].
• Burger, Richard L. and Nikolaas J. Van Der Merwe. "Maize and the Origin of Highland Chavin Civilization: An Isotopic Perspective", American Anthropologist 92, 1 (1990), [85–95].
• Burger, Richard L. 1992 Chavin and the Origins of Andean Civilization. New York: Thames and Hudson.
• Burger, Richard L. 1992 "Sacred Center at Chavin de Huantar". In The Ancient Americas: Art from Sacred Landscapes. Chicago: Art Institute of Chicago. Art Institute of Chicago, and Museum of Fine Arts, Houston.
• Burger, Richard L. 2008 "Chavin de Huantar and its Sphere of Influence", In Handbook of South American Archeology, edited by H. Silverman and W. Isbell. Springer, New York, [681–706].
• Druc, Isabelle C. 2004 "Ceramic Diversity in Chavín De Huantar, Peru". Latin American Antiquity 15(3), [344–363].
• Kanåo, Chiaki. 1979 The Origins of the Chavin Culture. Washington, D.C.: Dumbarton Oaks, Trustees for Harvard University.
• Kembel, Silvia Rodriquez and John W. Rick. 2004 Building Authority at Chavin de Huantar: Models of Social Organization and Development in the Initial Period and Early Horizon. In Andean Archaeology. Malden, Massachusetts: Blackwell Publishing.
• Lothrop, S. K. "Gold Artifacts of Chavin Style" Society for American Anthropology 16, 3 (1951), [226–240].
• Mann, Charles C. (јул 2011). „Writing, Wheels, and Bucket Brigades”. 1491: New Revelations of the Americas Before Columbus (2nd изд.). New York: Vintage Books. стр. 273–274. ISBN 978-1-4000-3205-1. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Miller, George R. and Richard L. Burger. "Our Father the Cayman, Our Dinner the Llama: Animal Utilization at Chavin de Huantar, Peru", American Antiquity 60, 3 (1995). [421–458]
• Tello, Julio C. "Discovery of the Chavin Culture in Peru", American Antiquity 9, 1 (1943), [135–160], As you can see the Chavin influenced many other civilizations!
• Enter The Jaguar Mike Jay 2005.
• Deforestation. World Geography. Columbus, Ohio: McGraw-Hill/Glencoe, 2000. 202–204
• Farthing, Linda C.; Kohl, Benjamin H. (2014). Evo's Bolivia: Continuity and Change. Austin: University of Texas Press. ISBN 978-0-292-75868-1. 
• Harten, Sven (2011). The Rise of Evo Morales and the MAS. London and New York: Zed Books. ISBN 978-1-84813-523-9. 
• Hensel, Silke (2003). „Was There an Age of Revolution in Latin America?: New Literature on Latin American Independence”. Latin American Research Review. 38 (3): 237—249. S2CID 143733417. doi:10.1353/lar.2003.0034. 
• Muñoz-Pogossian, Betilde (2008). Electoral Rules and the Transformation of Bolivian Politics: The Rise of Evo Morales. New York: Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-230-60819-1. 
• Philip, George; Panizza, Francisco (2011). The Triumph of Politics: The Return of the Left in Venezuela, Bolivia and Ecuador. Cambridge: Polity Press. ISBN 978-0-7456-4749-4. 
• Sheil, D.; Wunder, S. (2002). „The value of tropical forest to local communities: complications, caveats, and cautions” (PDF). Conservation Ecology. 6 (2): 9. doi:10.5751/ES-00458-060209. hdl:10535/2768 . 
• Sivak, Martín (2010). Evo Morales: The Extraordinary Rise of the First Indigenous President of Bolivia. New York: Palgrave MacMillan. ISBN 978-0-230-62305-7. 
• Uribe, Victor M. (1997). „The Enigma of Latin American Independence: Analyses of the Last Ten Years”. Latin American Research Review. 32 (1): 236—255. JSTOR 2504056. S2CID 252750906. doi:10.1017/S0023879100037766. 
• Wade, Lizzie. (2015). „Drones and satellites spot lost civilizations in unlikely places.”. Science (American Association for the Advancement of Science). doi:10.1126/science.aaa7864. 
• Webber, Jeffrey R. (2011). From Rebellion to Reform in Bolivia: Class Struggle, Indigenous Liberation, and the Politics of Evo Morales. Haymarket Books. ISBN 978-1-60846-106-6. 

Спољашње везе

• worldhistory.org Ancient History Encyclopedia

• Peru Cultural website
• Minnesota State University e-museum
• Chavín de Huantar Digital Media Archive (Creative Commons-licensed photos, laser scans, panoramas), data from a Stanford University/CyArk research partnership (see Exploring Chavín de Huantar link above for additional contextual information)
• Chavín Project with a bibliography and external links
• Chavín Culture Архивирано на сајту Wayback Machine (8. фебруар 2012)