Чарапићева буна
Чарапићева буна била је буна под вођством Ђорђа Чарапића, а која је избила у априлу 1826. године. Циљ буне био је уклањање кнеза Милоша Обреновића и довођење Карађорђевића на власт. Буна је релативно брзо откривена и угушена.
Ђорђе Чарапић
[уреди | уреди извор]Ђорђе Чарапић је био синовац Васе Чарапића. Учествовао је у Другом српском устанку и био је саборац Милоша Обреновића.[1] По окончању устанка вратио се на своје имање у Рипањ, где га је шиканирао сеоски старешина, али након жалбе кнез Милош га је заштитио и поставио за намесника рипањске мукаде.[1] Након 1823. више није намесник, а ни у Милошевој милости. Ђорђе Чарапић је учествовао у Ђаковој буни, а након њенога гушења побегао је заједно са братом Марком у Хабзбуршку монархију.[2] Марко је могао да се врати.
Повезивање са Карађорђевићем и грчком Хетеријом
[уреди | уреди извор]Ђорђе Чарапић је отада почео планирати буну против кнеза Милоша. Отишао је у Русију код Алексе Карађорђевића и планирао је устанак у пролеће 1826. године.[2] Повезао се и са грчком Хетеријом, која је заједно са Алексом Карађорђевићем била заинтересована за устанак у Србији и била је спремна да финансира побуну.[2] Ђорђев брат Марко Чарапић био је веза између Ђорђа и њему оданога Михајла Берисављевића. Кнез Милош је почео да добија информације од свога агента у Сибињу о сумњивим радњама српских емиграната у Влашкој и Бесарабији, о писмима за Алексу Карађорђевића и о томе да изгледа грчки трговци из Одесе финансијски помажу заверу у Србији.[3] Милош је свом брату Јеврему Обреновићу дао задатак да сазна да ли је Ђорђе Чарапић у Панчеву. Током фебруара 1826. Милош добија нове извештаје о доласку агената из Грчке и да су добро плаћени да га убију. Јеврем Обреновић је тада издао строга наређења о стражама на Дунаву.
Прелазак у Србију
[уреди | уреди извор]Ђорђе Чарапић је 1. априла 1826. прешао у Србију и сместио се на Авали.[4] Берисављевићу је послао поруку да му пошаље што више људства и муниције и да дође на брдо крај Раковице. Београдски кнезови су сазнали и обавестили Милоша да се Чарапић налази на Авали и да ће дићи буну за десет дана.[5] Аврам Петронијевић је ухапсио Чарапићевога јатака Берисављевића, који је онда одао целу заверу и одао да раде за Алексу Карађорђевића и да треба да побију Обреновиће и њима одане старешине.[6] Милошева глава била је уцењена на 50.000 дуката, а Јована и Јеврема Обреновића на 20.000 дуката.[7]
Погибија Чарапића
[уреди | уреди извор]Већ 4. априла Милошеви кнезови су ушли у Бели Поток, што је обесхрабрило Чарапићеве рођаке, па су једни одвели кнезове до раковичке механе у јарузи до места где су тада били Чарапић и бунтовници.[8] Ту су у пуцњави погинули Ђорђе Чарапић, његов брат Марко и двојица присташа. Главе побијених послали су Милошу. Јеврем Обреновић је 6. априла почео са истрагом у Рипњу са циљем да казни Чарапићеве јатаке. Истрагу је касније наставио Милош. Чарапићеви саучесници (два учитеља, нешто трговаца и занатлија и сељаци из Белога Потока, Рипња, Иванче, Мокрога Луга и Вишњице) су били или побијени или утамничени, претучени и унакажени мучењем. Будисављевићу су одсечене руке до зглавака и део језика, а другој двојици само десну руку. Грци су се кнезу Милошу осветили због пасивнога држања за време грчкога устанка, па су се расписали преувеличавајући број жртава и зверства које је Милош извео
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Гавриловић 1909, стр. 618.
- ^ а б в Гавриловић 1909, стр. 620.
- ^ Гавриловић 1909, стр. 621.
- ^ Гавриловић 1909, стр. 624.
- ^ Гавриловић 1909, стр. 625.
- ^ Гавриловић 1909, стр. 626.
- ^ Гавриловић 1909, стр. 627.
- ^ Гавриловић 1909, стр. 628.
Литература
[уреди | уреди извор]- Гавриловић, Михаило (1909). Милош Обреновић, Књига 2 (на језику: српски). Београд: Давидовић. Приступљено 18. 5. 2020.
- Стојанчевић, Владимир (1966). Милош Обреновић и његово доба (на језику: српски). издавачко предузеће. Приступљено 18. 5. 2020.
- Ћоровић, Владимир (1997). „Кризе у Србији”. Историја српског народа. Бања Лука; Београд: Глас српски; Ars Libri. стр. {{{стране}}}.
