Чарлс Симић
| Чарлс Симић | |
|---|---|
 Фотографија Чарлса Симића, 2015. | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Чарлс Симић |
| Датум рођења | 9. мај 1938. |
| Место рођења | Београд, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 9. јануар 2023. (84 год.) |
| Место смрти | Довер, Њу Хемпшир, САД |
| Држављанство | |
| Занимање | |
Чарлс Симић (рођен као Душан Симић; Београд, 9. мај 1938 — Довер, 9. јануар 2023)[1] био је амерички песник, есејиста, преводилац и универзитетски професор српскога порекла.[2] За свој поетски опус освојио је бројне међународне награде, укључујући и Пулицерову награду, као и неколико српских и регионалних књижевних награда. Члан је неколико интернационалних удружења.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је у Београду 1938. године од оца Ђорђа и мајке Јелене рођене Матијевић.[3] Заједно са својом породицом отишао је у Сједињене Америчке Државе 1954. године, пре тога је био у Паризу годину дана.[4]
Током трајања окупације Београда за време Другог светског рата, читао је антологију Српских народних песама. Многе је знао напамет до краја живота. Као есејиста се бавио српском народном књижевношћу, за коју је тврдио да не постоји ништа слично на Западу.[5]
Песме је почео да пише још у средњој школи да би се, како каже у једном интервјуу, свидео девојкама. На његове песничке почетке посебно су утицали амерички песници: Волт Витмен, Емили Дикинсон, Волас Стивенс и други.[6]
Писао је критичке текстове и учествовао је у расправа о српској политици деведесетих година и имао је негативан став према раду Слободана Милошевића.[5]
Као преводилац Чарлс Симић је веома значајан за Србију, јер је преводећи Васка Попу, Ивана Лалића, Милорада Павића, Радмилу Лазић, Новицу Тадића тако допринео популаризацији српске књижевности у САД. Преводио је друге песнике из региона.[7] Сачинио је и једну антологију српске поезије Коњ има шест ногу.
Члан Америчке академије за уметност и књижевност постао је 1995. године.
Чарлс Симић је дуго година професор на Универзитету у Њу Хемпширу где је предавао америчку књижевност и креативно писање.
Књижевни критичари у Америци кажу за његове песме да су оне као: „прецизно конструисане кинеске слагалице“.
Од 2020. био је члан Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”.[8]
Цитати
[уреди | уреди извор]| „ | Срби ме нервирају због тога што су опседнути сопственом историјом, а никада из ње ништа нису научили.[9] | ” |
| „ | Историја за мене представља и пуно разних других ствари, и уметност, и манастире, и цркве, слике, традицију човечанства. Пуно лепог. С друге стране, једном сам и написао: историја је попут неке старе слепе жене која ме држи за руку. Ја сам дете, и она ме вуче, она је нешто много веће него што смо ми, и увек нас изненађује неком грозотом.[10] | ” |
Књижевне награде
[уреди | уреди извор]- 1982. Награда Вршачког КОВ-а
- Финалиста у селекцији за Пулицерову награду, 1986. и 1987.
- 1990. Пулицерова награда за песничку збирку Свет се не завршава[11]
- 1996. Најужи избор за Националну награду Америке за песништво
- 2005. Награда Грифин
- 2007. Награда Поетски лауреат
- 2007. Награда Волас Стивенс
- 2011. Медаља Роберт Фрост америчког песничког друштва[11]
- 2011. Награда Вилчек за уметност и хуманистику[11]
- 2014. The Zbigniew Herbert International Literary Award[12]
- 2017. Златни венац, Струшке вечери поезије[13][14]
- Награда Маркартурове фондације[11]
- Награда Едгар Алан По[11]
- Песник лауреат Конгресне библиотеке у Вашингтону[11]
- Награда српског ПЕН центра[14]
Библиографија
[уреди | уреди извор]- Поезија
- 1967. Шта каже трава, збирка песама
- 1969. Негде између нас камен хвата белешке, збирка песама
- 1971. Уништавање тишине, збирка песама
- 1972. Бело, збирка песама
- 1978. Школа тамних мисли, збирка песама
- 1983. Стваралачки чин, есеји
- 1986. Блуз који се не завршава, збирка песама
- 1990. Свет се не завршава, збирка песама
- 1992. Четири преводилачке варијације, есеји
- 1994. Венчање у паклу, збирка песама
- 1995. Незапослени видовњак, есеји
- 1996. Шетајући са црном мачком, збирка песама
- 2000. Књига богова и ђавола, збирка песама
- 2005. Изабране песме 1963-2003-2004, збирка песама
- 2006. Мајмуни око нас, збирка песама
- 2008: 60 Poems,[15]
- 1969: Somewhere among Us a Stone is Taking Notes[15] ISBN 0-15-603564-2
- 2008: That Little Something: Poems,[15] ISBN 0-15-603539-1
- 2008: The Monster Loves His Labyrinth: Notebooks, ISBN 1-931337-40-3
- 2008: Army: Memoir. In preparation
- 2010: Master of Disguises, Poems. Houghton Mifflin Harcourt. 6. 10. 2010. ISBN 978-0-547-50453-7.
- 2013: New and Selected Poems: 1962-2012. Houghton Mifflin Harcourt. 26. 3. 2013. ISBN 978-0-547-92830-2.
- 2013: Selected Early Poems. George Braziller Inc. 20. 3. 2013. ISBN 978-0-8076-1620-8.
- 2015: The Lunatic. HarperCollins/Ecco. 7. 4. 2015. ISBN 978-0-06-236474-6.
- 2017: Scribbled in the Dark. HarperCollins/Ecco. 13. 6. 2017. ISBN 978-0-06-266117-3.
- Проза
- 1985: The Uncertain Certainty: Interviews, Essays, and Notes on Poetry[15]
- 1990: Wonderful Words, Silent Truth: Essays on Poetry and a Memoir[15]
- 1992: Dime-Store Alchemy: The Art of Joseph Cornell[15]
- 1994: The Unemployed Fortune-Teller: Essays and Memoirs[15]
- 1997: Orphan Factory: Essays and Memoirs[15]
- 2000: A Fly in the Soup: Memoirs[15]
- 2003: The Metaphysician in the Dark[15] (University of Michigan Press, Poets on Poetry Series)
- 2006: Memory Piano. University of Michigan Press, Poets on Poetry Series. 2006. ISBN 978-0472069408.
- 2006. И ђаво је песник, есеји
- 2008: The Renegade: Writings on Poetry and a Few Other Things[15]
- 2015: The Life of Images: Selected Prose
- Преводи
- 1970: Иван В. Лалић, Fire Gardens[15]
- 1970: Васко Попа, The Little Box: Poems[15]
- 1970: Four Modern Yugoslav Poets: Иван В. Лалић, Бранко Миљковић, Милорад Павић, Љубомир Симовић[15]
- 1979: Васко Попа, Homage to the Lame Wolf: Selected Poems[15]
- 1983: Копреводилац, Славко Михаилић, Atlantis[15]
- 1987: Томаж Салуман, Selected Poems[15]
- 1987: Иван В. Лалић, Roll Call of Mirrors[15]
- 1989: Александар Ристовић Архивирано на сајту Wayback Machine (20. септембар 2020), Some Other Wine or Light[15]
- 1991: Славко Јаневски, Bandit Wind[15]
- 1992: Новица Тадић, Night Mail: Selected Poems[15]
- 1992: Horse Has Six Legs: Contemporary Serbian Poetry[15]
- 1999: Александар Ристовић Архивирано на сајту Wayback Machine (20. септембар 2020), Devil's Lunch[15]
- 2003: Радмила Лазић, A Wake for the Living[15]
- 2004: Гинтер Грас, The Günter Grass Reader[15]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Charles Simic, Pulitzer-Winning Poet and U.S. Laureate, Dies at 84”. nytimes.com. 9. 1. 2023. Приступљено 9. 1. 2023.
- ^ Poets, Academy of American. „Charles Simic”. Poets.org (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-31.
- ^ Кртинић, Јовица (10. 1. 2023). „Порекло песника Чарлса Симића”. Порекло. Приступљено 12. 1. 2023.
- ^ Чарлс Симић: Школу живота сам научио у Београду („Политика”, 1. септембар 2017)
- ^ а б Симић, Чарлс (2016). Тамо где почиње забава. Београд: Архипелаг. стр. 83—87.
- ^ „Charles Simic | Artful Dodge Magazine” (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-24.
- ^ Poets, Academy of American. „About Charles Simic | Academy of American Poets”. poets.org. Приступљено 2020-12-24.
- ^ Лазић, Виктор (децембар 2020). „Србија међу књигама”. Србија међу књигама: 23.
- ^ О, П. „Преминуо чувени амерички песник српског порекла Чарлс Симић”. Politika Online. Приступљено 2023-01-10.
- ^ О, П. „Преминуо чувени амерички песник српског порекла Чарлс Симић”. Politika Online. Приступљено 2023-01-10.
- ^ а б в г д ђ D, Piše: K. „„Robert Frost“ i „Vilček“”. Dnevni list Danas (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24.
- ^ „Uroczystość wręczenia Nagrody im. Zbigniewa Herberta 2014”. Fundacja Herberta (на језику: пољски). Приступљено 2020-12-24.
- ^ Vojvodine, Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija. „Simiću Zlatni venac Struških večeri poezije”. JMU Radio-televizija Vojvodine. Приступљено 2020-12-24.
- ^ а б „Čarls Simić dobitnik Zlatnog venca Struških večeri poezije » Sinhro.rs”. Sinhro.rs (на језику: енглески). 2017-03-23. Архивирано из оригинала 26. 10. 2021. г. Приступљено 2020-12-24.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф „Former Poet Laureate Charles Simic”. Library of Congress. Приступљено 24. 5. 2013.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Чарлс Симић на www.poets.org
- Чарлс Симић на www.snp-miletic.org.yu
- Чарлс Симић у „Данасу“
- Чарлс Симић у „Гласу јавности“
- Неколико песама Чарлса Симића на блогу Јуродиви (српски-енглески)
- Две награде за америчког песника српског порекла („Политика“, 28. фебруар 2011)
- Имао сам репутацију великог лажова („Политика“, 18. мај 2011)
- Огуглали смо на трагедије („Вечерње новости“, 17. мај 2011)
- Културни времеплов Чарлса Симића („Б92“, 19. мај 2011)
- Чарлс Симић: Америка из ратова ништа није научила („Вечерње новости“, 1. јануар 2016)
- Наочаре за ноћно сунце: Сећање на Чарлса Симића („РТС“, 10. јануар 2023)
- КЊИЖЕВНИ МАТИНЕ ПОСВЕЋЕН ЧУВЕНОМ ПЕСНИКУ: Чарлс Симић певао је о свом длану, и бесаним ноћима („Вечерње новости”, 25. фебруар 2023)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Академске | |
| Уметничке | |
| Људи | |
| Остале | |
- Рођени 1938.
- Умрли 2023.
- Српски књижевници
- Српски песници
- Српски преводиоци
- Српски есејисти
- Амерички књижевници
- Амерички песници
- Добитници Пулицерове награде
- Оснивачи и чланови Адлигата
- Књижевници из Београда
- Срби у Сједињеним Америчким Државама
- Умрли од деменције
- Добитници европске награде за поезију Петру Крду