Чедомир Илић (роман)
| Чедомир Илић | |
|---|---|
| Аутор | Милутин Ускоковић |
| Земља | Краљевина Србија |
| Језик | српски |
| Садржај | |
| Тема | љубав |
| Издавање | |
| Издавач | Геца Кон, Београд |
| Број страница | 314 |
| Тип медија | роман |
| Превод | |
| Датум издавања | 1914, Београд |
Чедомир Илић роман је Милутина Ускоковића (1884—1915) написан 1914. године. Милутин Ускоковић, један од утемељивача модерне српске прозе, стекао је праву књижевну славу романима Дошљаци (1910) и Чедомир Илић.[1]
Посвета
[уреди | уреди извор]| „ | Ова књига је посвећена погинулим Србима у ратовима 1912. и 1913. године, јер они који су пали за Отаџбину, по речима једног великог песника прошлог столећа, заслужују да на њихове хумке долази свет и молитве чита; међу најлепшим именима њихово име је најлепше; сва слава, пред њима, бледи и губи се, и као што би радила мајка, глас целог народа их љушка у њиховим гробовима. М. У.[2] | ” |
О делу
[уреди | уреди извор]
Ускоковић прича љубавну причу између Чедомира и Вишње, само што та љубавна прича по правилу има трагичан епилог. Ускоковић настоји да уђе у унутрашњи свет својих јунака и да прикаже сву амбивалентност тог света. Жели да се неке од веома старих тема (а најпре тема љубави) на нов начин уводе у причу. Ускоковићеви јунаци су дошљаци, они у Београд долазе из унутрашњости и зато се у граду осећају тескобно. Писац говори о човеку који је покидао везе с оним што је исконско и првобитно и зато не успева да стигне до ма ког облика животне среће. Ускоковићеви јунаци су странци у свету и животу, људи који лутају и не успевају да стигну до циља. Љубав Чедомира и Вишње окончава се његовим самоубиством и њеним вегетирањем у сеоској средини. У овом роману Ускоковић је дао снажну слику унутрашњег живота својих јунака, служећи се оним обликом приповедања који омогућава да се споји оно што је лирско и оно што се збива у тзв. спољном свету. Захваљујући томе, Ускоковић је овом роману наговестио тенденције које ће до пуног изражаја доћи у прози која је објављивана после Првог светског рата. Роман Чедомир Илић је на неки начин двојник романа Дошљаци, и основном идејом и општом атмосфером. Илић је врло сродан главном лику Дошљака Милошу Кремићу. Главни женски ликови нису слични, Вишња није нимало слична Зорки из Дошљака. Вишња је студенткиња и врло млада, насупрот Зорки која није ни једно ни друго. Илић је заљубљен у Вишњу и нема ниједног разлога да с њом не жели брак. Вишња је поносита и као да мери сваку реч Илићеву на ваги својих укуса и својих уверења. Илић јој је усадио идеју о школованој и еманципованој жени. Она је његове речи претворила у своја убеђења, а код њега је дошло до преокрета. У једном неконтролисаном тренутку чулне плиме, он је ступио у контакт са хромом Белом. Постао је зет једног министра. Илић је на крају хтео да побегне од Беле, али га Вишња није прихватила и он се одлучио на самоубиство. Иако су оба ова романа љубавни, исто тако су и друштвени романи. Сликају друштво једног времена и личност која би хтела да му се супротстави али је немоћна и без ослонца.[1][3]
Београдски оквир
[уреди | уреди извор]
Роман има београдски оквир. У том Београду петлови кукуричу са свих страна и раном зором буде сањиве грађане. Ускоковићеви јунаци су студентска сиротиња и они нас воде на периферију с њеним дугачким авлијама и скромним собичцима.[3]
Капетан-Мишино здање
[уреди | уреди извор]
Ускоковић нас уводи у старо Капетан-Мишино здање, највећу и најлепшу зграду тог Београда, чија лепота није само архитектонска; та је зграда бастион слободе и “верна слика нашег друштва” (како каже сам Ускоковић).[3]
| „ | Капетан-Мишино зданије, где се налазила Велика школа, имало је нечега пријатељског, свога. Оно је било као општа ђачка кућа, непобедан бедем који је пркосио свакој реакцији. Полиција није смела ући ту; за ђаке је пак било стално отворено. Могло се ту склонити од жандармске потере, испред кише или кад човек не зна куда ће. Увек би се нашло друштва, водили се занимљиви разговори о паметним стварима. Није се правила разлика по старешинству, годинама ни по породици. Сви су били студенти, равни један другоме. … Могло се ићи из ходника у ходник, из слушаонице у слушаоницу, с предавања на предавање. Нико вас није питао: шта ћете и кога тражите? Слобода, драга, мила слобода, пун идеал тога појма, тако присног свима нама навикнутим на распуштеност источњачком природом, савршена слобода испуњавала је тај посвећени кут Београда и била његов најбољи украс.[4] | ” |
Ликови
[уреди | уреди извор]- Чедомир Илић
- Вишња Лазаревић, велика Чедомирова љубав
- Породица Лазаревић
- Породица Јована Матовића
- Бела, кћер Јована Матовића, касније супруга Чедомира Илића
- Радоје Остојић, предузетник у Ужицу, заљубљен у Вишњу Лазаревић
Чедомир Илић на Брајевом писму
[уреди | уреди извор]Роман је публикован у три свеске на Брајевом писму 1977. године према издању из 1963. године.[5]
Чедомир Илић у позоришту
[уреди | уреди извор]У Народном позоришту у Ужицу постављен је роман Чедомир Илић 1985. године.[6]
Чедомир Илић у телевизијској серији
[уреди | уреди извор]Роман је екранизован 1971. године са Мишом Јанкетићем у главној улози. Снимљено је 5 епизода.[7]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Чедомир Илић / Милутин Ускоковић. - Београд : Политика : Народна књига, 2004 (Београд : Народна књига). - Стр:195-196. - (Век Политике. Бисери светске књижевности ; књ. бр. 16)
- ^ Чедомир Илић / Милутин Ускоковић. - Београд : Политика : Народна књига, 2004 (Београд : Народна књига). - Стр:[5]. - (Век Политике. Бисери светске књижевности ; књ. бр. 16)
- ^ а б в Дошљаци : роман / Милутин Ускоковић ; [предговор, избор и редакција Милан Ђоковић]. - Нови Сад : Матица српска ; Београд : Српска књижевна задруга, 1970 (Нови Сад : Будућност). - Роман преосетљивог и неприлагођеног човека: стр: 7-26. - (Библиотека Српска књижевност у сто књига ; књ. 49)
- ^ Чедомир Илић / Милутин Ускоковић. - Београд : Политика : Народна књига, 2004 (Београд : Народна књига). - Стр:66. - (Век Политике. Бисери светске књижевности ; књ. бр. 16)
- ^ Чедомир Илић [Брајево писмо] : роман : у три свеске. Св. 1; Св. 2; Св. 3 / Милутин Ускоковић. - Београд : "Филип Вишњић", 1977 (Београд : "Филип Вишњић"). - 133 стр. ; 131 стр. ; 139 стр. ; 34 cm. - Тираж 14. - Према издању из 1963. - Стр: 1-36: Ускоковић и Београд/ Душан Матић.
- ^ О Ускоковићевом "Чедомиру Илићу" и његовој сценској реализицији : (поводом премијере представе "Чедомир Илић" у Народном позоришту у Титовом Ужицу) / Стојадин Костић. - У: Међај. - Год. 5, бр. 7 (1985), стр: 65-68.
- ^ Серија Чедомир Илић Преузето 15.02.2016.
Литература
[уреди | уреди извор]- Романи "Беспуће" Вељка М. Милићевића и "Чедомир Илић" Милутина М. Ускоковића - претходница срспког модерног романа : докторска дисертација / Милутин Пашић. - Београд : [М. Пашић], 1986—485 листова. (COBISS)[мртва веза]
- Слика града у романима Милутина Ускоковића Чедомир Илић и Дошљаци : мастер рад / Марија Мијаиловић. - Крагујевац : [М. Мијаиловић], 2014—108 листова. (COBISS)[мртва веза]
- "Чедомир Илић" Милутина Ускоковића / Милан Николић. - Приказ књиге.- У: Кораци. - ISSN 0454-3556. - Год. 20, бр. 5-6 (1985), стр: 310. (COBISS)[мртва веза]
- Милутин Ускоковић: Чедомир Илић / Јован Скерлић . - Приказ књиге. - У: Милутин Ускоковић / у избору Марка Недића. - Београд : Народна књига, 1974. - (Југословенски класици). - Стр: 221-222.(COBISS)[мртва веза]
- Чедомир Илић или неке подударности / Павле Зорић. - У: Књижевне новине. - ISSN 0023-2416. - Год. 20, бр. 334 (17. авг. 1968). стр. 9. (COBISS)[мртва веза]
- Књижевни преглед : М. М. Ускоковић: Чедомир Илић / Ј. [Јован] Скерлић. - Приказ књиге. - У: Српски књижевни гласник. - ISSN 0354-2769. - Год. 14, бр. 8, књ. 32 (16. април 1914), стр: 596-611. (COBISS)[мртва веза]
- Слика града у роману Чедомир Илић Милутина Ускоковића / Љиљана Бајац. - Напомене и библиографске референце уз текст. - Резиме. - У: Међај. - ISSN 0351-5451. - Год. 32, бр. 89/90 (2013), стр: 30-40. (COBISS)[мртва веза]
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Дело, 01.01.1914, стр:483 Преузето 15.02.2016.
- Просветни гласник, 01.10.1921, стр:74 Преузето 15.02.2016.
