Челична Лејди (филм)
Челична Лејди | |
---|---|
Изворни наслов | The Iron Lady |
Жанр | драма |
Режија | Филида Лојд |
Главне улоге | Мерил Стрип Џим Бродбент Оливија Колман Ентони Хед Ричард Грант |
Музика | Томас Њумен |
Година | 2011. |
Земља | Уједињено Краљевство |
Језик | енглески |
Веб-сајт | www |
IMDb веза |
Челична Лејди (енгл. The Iron Lady) је британска биографска драма из 2011. године. Филм приказује период живота британске премијерке Маргарет Тачер за време Фолкландског рата, друштвена и политичка превирања у Енглеској, али и емотивне проблеме једне од најмоћнијих жена у Европи.
За бравурозну представу прве жене на челу Владе Уједињеног Краљевства Мерил Стрип освојила је Оскара за најбољу женску улогу.
Радња
[уреди | уреди извор]„Челична Лејди” је интимни портрет Маргарет Тачер, прве жене на месту премијера Велике Британије. Једна од најпознатијих и најутицајнијих жена двадесетог века, дошла је ниоткуда, срушила границе припадности одређеном полу и сталежу и постала неко у свету у коме доминирају мушкарци. Ово је филм о моћи и цени која је плаћена за њу, прича која је истовремено и јединствена и универзална.[1] Мерил Стрип је одглумила једну од најпознатијих и најутицајнијих жена двадесетог века, која је дошла ниоткуда, срушила границе припадности одређеном полу и сталежу и постала неко у свету у коме доминирају мушкарци. Ово је филм о моћи и цени која је плаћена за њу, прича која је истовремено и јединствена и универзална.[2]
Улоге
[уреди | уреди извор]Глумац | Улога |
---|---|
Мерил Стрип | Маргарет Тачер |
Џим Бродбент | Денис Тачер |
Оливија Колман | Керол Тачер |
Ентони Хед | Џефри Хау |
Ричард Грант | Мајкл Хеселтајн |
Мајкл Пенингтон | Мајкл Фут |
Ангус Рајт | Џон Нот |
Продукција
[уреди | уреди извор]Снимање је почело у Великој Британији 31. децембра 2010. године, а филм је објављен крајем 2011. године.
У припреми за своју улогу, Стрип је присуствовала седници у Дому комуна у јануару 2011. године посматрајући британске посланике у. Опсежно снимање које се одвијало у неоготичкој градској кући у Манчестеру.[3]
Стрип је изјавила: „Изгледи за истраживање истрошене историје је застрашујући и узбудљив изазов. Покушавам да приступим улози са толико режим, жаром и пажњом на детаље као и права дама Тачер и могу - Надам се да ће моја издржљивост почети да се приближава својој”.[4]
Приказивање
[уреди | уреди извор]Историјске нетачности
[уреди | уреди извор]Предлаже се у филму да се Тачер опрости са својим пријатељем Ајреом да се пре него што је национално ослободила националишта ирске националне ослободилачке војске и морали да се врати са сцене. У ствари, она није била у Вестминстеру у тренутку његове смрти и била је обавештена о томе док је обављала службене дужности другде.[5]
Филм не приказује ниједну другу заступницу у парламенту. У ствари, током Тачериног времена у парламенту, укупан број жена је кретао између 19 и 41 година.
Вођа лабуристичке партије Мајкл Фут је приказан као критичар одлуке да пошаље радне групе на Фолкландска острва, а Тачер је приказана да га опомену у јеку победе Британије над Аргентином. У ствари, стопало је подржало одлуку о слању радне групе, за шта је Тачер изразила захвалност.[6]
Џон Кембл је напоменуо да су њене одлуке на функцији постала инспирација за про-средњу политику основне политике на којима је донесена донација када је Тони Блер служио као премијер.[7]
Кембл је такође приметио да док је Тачер мислила да је Дом комуна доминирало покровитељство мушког окружења,[7] и да је филм показао заступљеност са њеног становишта,[7] није је охрабрило да је охрабри да је нагласило да је нагласила слику горње средње класе коју је рано користила у својој политичкој каријери, јер је филм сугерирао и да је Тачер у ствари искористио чињеницу да је претерала намирнице у малом граду Линконшир и имао је врло обичну позадину када је водио за вођу конзервативне странке.[7]
Тачер се непоколебљиво противила уједињењу Немачке 1990. године. Премијерка је сматрала да би уједињење могло да отвори пут за ширење нацистичке симпатије.[8]
Реакције британских политичара
[уреди | уреди извор]У интервјуу за Би-Би-Си, тадашњи премијер Дејвид Камерон описао је Стрипину глуму као "сјајну" и "фантастичну", али је сакривен да су требали чекати пре него што су се филм савезли и фокусирали на време Тачерове на функцији, а не на лични живот и борбе са деменцијом.[9][10] Бивши председавајући конзервативне странке Норман Фовлер био је критичнији према филму и изјавио "Она [Тачер] никада није била у мом искуству, претерана емоционална, претерана жена која је поставила Мерил Стрип."[9]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Челична лејди”. ХБО Србија. Приступљено 20. 1. 2020.
- ^ „Челична леди”. Тв Програм. Приступљено 20. 1. 2020.
- ^ News, Manchester Evening (2011-12-09). „Meryl Streep movie Iron Lady to be screened in Manchester town hall”. Manchester Evening News (на језику: енглески). Приступљено 2022-09-24.
- ^ „Image of Meryl Streep as Margaret Thatcher unveiled”. BBC News (на језику: енглески). 2011-02-08. Приступљено 2022-09-24.
- ^ „‘The Iron Lady’: What Meryl Streep and Co. Got Wrong About Margaret Thatcher”. yahoo.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-09-24.
- ^ Bogdanor, Vernon (2013-04-28). „Margaret Thatcher: The Authorized Biography, Volume One: Not for Turning Charles Moore Allen Lane, 2013”. Juncture. 20 (1): 85—87. ISSN 2050-5868. doi:10.1111/j.2050-5876.2013.00732.x.
- ^ а б в г „How Accurate Is 'The Iron Lady'?”. NPR.org (на језику: енглески). Приступљено 2022-09-24.
- ^ Hope, Christopher; Willgress, Lydia (2016-12-30). „Margaret Thatcher had deep misgivings over reunification of Germany, National Archives reveal”. The Telegraph (на језику: енглески). ISSN 0307-1235. Приступљено 2022-09-24.
- ^ а б „"The Iron Lady" criticized by British leaders”. www.cbsnews.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-09-24.
- ^ Soghomonian, Talia (2012-01-07). „David Cameron: 'I wish 'The Iron Lady' hadn't been made yet'”. NME (на језику: енглески). Приступљено 2022-09-24.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Челична Лејди на сајту IMDb (језик: енглески)
- Филмови 2011.
- Британски филмови
- Филмови на енглеском језику
- Биографски филмови
- Филмске драме
- БАФТА победници (филмови)
- Филмови студија 20th Century Fox
- Маргарет Тачер
- Филмови студија Icon Productions
- Филмови у којима је глумица освојила награду Оскар за најбољу главну улогу
- Филмови за које је музику компоновао Томас Њумен
- Филмови чији је шминкер освојио награду Оскар за најбољу шминку
- Филмови које је дистрибуирао MegaCom Film
- Филмови студија Entertainment One