Пређи на садржај

Челси Клинтон

С Википедије, слободне енциклопедије
Челси Клинтон
Челси Клинтон у Филаделфији 2008. године
Пуно имеЧелси Викторија Клинтон
Датум рођења(1980-02-27)27. фебруар 1980.(44 год.)
Место рођењаЛитл РокАрканзас, САД
ПребивалиштеМенхетн
ДржављанствоСједињене Америчке Државе САД
НародностАмериканка
Религијаметодизам
УниверзитетСтанфорд, Оксфорд, Колумбија
Политичка странкаДемократска странка
СупружникМарк Мезвински (од 2010)
Деца2
РодитељиБил Клинтон
Хилари Клинтон

Челси Викторија Клинтон (енгл. Chelsea Victoria Clinton, IPA/ˈt͡ʃɛl.siː vɪk.ˈtɔː.ɹi.ə ˈklɪn.tən/; Литл Рок, 27. фебруар 1980. године) ћерка је бившег америчког председника Била Клинтона и бивше америчке државне секретарке Хилари Клинтон. Била је специјални дописник Ен-Би-Си њуза (2011—2014), а сада ради у Фондацији Клинтон и Клинтоновој глобалној иницијативи. Од 2011. године преузела је значајну улогу у Фондацији Клинтон и добила функцију у управи.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођена је у Литл Року, у Арканзасу, у периоду првог мандата њеног оца као гувернера. Тамо је ишла у јавне школе све док Бил није добио први председнички мандат, па се породица преселила у Вашингтон; ту је почела да похађа приватну школу „Сидвел френдс”. Прескочила је трећи разред.[2] Дипломирала је на Универзитету Станфорд, а касније магистрирала на Оксфорду и Колумбији (Mailman School of Public Health), те докторирала филозофију (међународни односи) на Оксфорду 2014. године.[3][4][5][6][7][8][9][10]

Године 2007. и 2008. учествовала је у кампањи неуспеле демократске кандидатуре своје мајке.

2010. године удала се за банкара Марка Мезвинског у Њујорку. 2014. године добили су кћерку Шарлот.[11][12][13][14][2][15][16] Сина Ејдана, своје друго дете, Челси Клинтон је добила јуна 2016. године.[17][18]

Филозофија

[уреди | уреди извор]

Челси Клинтон је 2003. године постала магистар филозофије у међународним односима.[19][20] Њена теза на 132 странице била је насловљена „Глобални фонд за борбу против сиде, туберкулозе и маларије: Одговор на глобалне претње, део глобалне будућности” (енгл. The Global Fund to Fight AIDS, TB and Malaria: A Response to Global Threats, a Part of a Global Future), а ментори су јој били Џенифер Велш и Најри Вудс.[19] Након магистрирања, вратила се у Сједињене Америчке Државе.[21]

Године 2011, Клинтонова се са Универзитета у Њујорку (Robert F. Wagner Graduate School of Public Service) пребацила назад на Оксфорд, те постала доктор филозофије у међународним односима.[22] Изјавила је да јој је ментор за докторску дисертацију била Најри Вудс, пређашњи магистарски ментор.[23] Дисертацију је завршила из Њујорка у којем иначе борави,[24] а диплому добила маја 2014. године.[25] Дисертација коју је написала на 712 страница, Челси Клинтон је назвала „Глобални фонд: Експеримент у глобалном управљању” (енгл. The Global Fund: An Experiment in Global Governance).[26][27]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Confessore, Nicholas; Chozick, Amy - "Unease at Clinton Foundation Over Finances and Ambitions," The New York Times, August 14, 2013 - p. A1.[1]
  2. ^ а б Clinton, Hillary Rodham (1997). „With Fear, Hope, Love and Best Wishes for My Daughter, Chelsea”. Los Angeles Times. Приступљено 18. 12. 2013. 
  3. ^ Jones, London Y., Jr.; Clifford, Garry (28. 12. 1992). „Bill Clinton & Hillary Rodham Clinton: People interview”. People. Архивирано из оригинала 10. 01. 2011. г. Приступљено 15. 8. 2010. 
  4. ^ „What is the Model UN?”. 2001. Приступљено 14. 8. 2010. 
  5. ^ „AllPolitics – Chelsea Stanford-Bound – April 30, 1997”. CNN/Time. 30. 4. 1997. Приступљено 3. 8. 2010. 
  6. ^ Grier, Peter (15. 5. 2010). „Which US presidents went back to high school … for commencement?”. The Christian Science Monitor. Архивирано из оригинала 16. 05. 2010. г. Приступљено 11. 8. 2010. 
  7. ^ Watson, Robert P. (2004). Life in the White House: a social history of the first family and the president's house. State University Press of New York. стр. 158—159. ISBN 978-0-7914-6098-6. 
  8. ^ Zoll, Rachel (2010). „Is A Jewish Wedding Ahead For Chelsea Clinton?”. The Huffington Post. Associated Press. Приступљено 18. 12. 2013. 
  9. ^ „Chelsea Clinton”. Hillary-Rodham-Clinton.org. 2005. Архивирано из оригинала 10. 08. 2013. г. Приступљено 6. 8. 2010. 
  10. ^ „'Nutcracker' Keeps Chelsea On Her Toes – Chicago Tribune”. Chicago Tribune. 30. 11. 1993. Архивирано из оригинала 15. 12. 2013. г. Приступљено 15. 12. 2013. 
  11. ^ Mani, Bonnie G. (2007). Women, power, and political change. Lexington Books. стр. 218. 
  12. ^ „The Inauguration: Shedding Light on a Morning and a Name”. The New York Times. 1993. Приступљено 6. 12. 2009. 
  13. ^ Clinton, Hillary Rodham (2003). Living History. Simon and Schuster. стр. 84—85, 91, 93. ISBN 978-0-7432-4582-1. 
  14. ^ „Chelsea Clinton”. hillary-rodham-clinton.org. Архивирано из оригинала 10. 08. 2013. г. Приступљено 13. 12. 2007. 
  15. ^ Roberts, Roxanne (27. 2. 1996). „16 Candles for Chelsea”. The Washington Post. Приступљено 3. 8. 2010. 
  16. ^ Nevius, C.W. (22. 1. 2004). „Just ask Chelsea, Jenna and Barbara: Escaping the glare of the spotlight isn't easy for kids whose dads work in the Oval Office”. San Francisco Chronicle. Приступљено 14. 8. 2010. 
  17. ^ Deerwester, Jayme (18. 6. 2016). „Chelsea Clinton gives birth to son Aidan”. USA Today. Приступљено 18. 6. 2016. 
  18. ^ McCarthy, Ellen (18. 6. 2016). „Chelsea Clinton gives birth to second child, son Aidan”. The Washington Post. ISSN 0190-8286. Приступљено 30. 7. 2016. 
  19. ^ а б Clinton, Chelsea (2003). „The Global Fund to Fight AIDS, TB and Malaria : a response to global threats, a part of a global future”. University of Oxford. Приступљено 14. 10. 2016. 
  20. ^ „Chelsea faces finals test”. Oxford Mail (UK). 18. 6. 2003. Архивирано из оригинала 10. 08. 2018. г. Приступљено 5. 8. 2010. 
  21. ^ Kantor, Jodi (30. 7. 2007). „Primed for a Second Stint as First Daughter”. The New York Times. Приступљено 8. 3. 2008. 
  22. ^ Bauder, David (14. 11. 2011). „Chelsea Clinton to work for NBC while earning doctorate at Oxford”. The Christian Science Monitor. Associated Press. Приступљено 14. 10. 2016. 
  23. ^ Frederick, Jim (26. 9. 2012). „Chelsea Clinton Talks About Her Five-Year Plan | TIME.com”. Ideas.time.com. Приступљено 14. 10. 2016. 
  24. ^ Wilhelm, Ian (26. 2. 2012). „5 Minutes with Chelsea”. The Chronicle of Higher Education. Приступљено 14. 10. 2016. 
  25. ^ Thomas, Ken (10. 5. 2014). „Chelsea Clinton gets PhD from Oxford”. The Christian Science Monitor. Associated Press. Приступљено 14. 10. 2016. 
  26. ^ Clinton, Chelsea (2014). „Chelsea Clinton, (2014). The Global Fund: an experiment in global governance. DPhil. University of Oxford.”. Oxford University Research Archive. Приступљено 14. 10. 2016. 
  27. ^ Clinton, Chelsea (2014). The Global Fund: An Experiment in Global Governance. Oxford: University of Oxford. стр. 712. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]