Пређи на садржај

Чернобиљ (мини-серија)

С Википедије, слободне енциклопедије
Чернобиљ
Званични лого серије
Изворни називChernobyl
Жанрдрама
Форматтелевизијска серија
АуторКрејг Мазин
ПисацКрејг Мазин
РежијаЏоан Ренк
КомпозиторХилдур Гуднадотир
Земља САД
 УК
ЛокацијаЛитванија
Украјина
Језикенглески
Број сезона1
Број епизода5
Време трајања60—72 минута
Продукција
Извршни продуцентКрејг Мазин
Керолин Штраус
Џејн Федерстоун
ПродуцентСен Воленберг
УредникЏинкс Гадфреј
Директор
фотографије		Џејкоб Ири
ПродукцијаSister Pictures
The Mighty Mint
Word Games
Емитовање
ЕмитерЕјч-Би-Оу (САД)
Скај атлантик (УК)
Премијерно
приказивање		6. мај 2019. — 3. јун 2019.
Емитовање у Србији
ЕмитерЕјч-Би-Оу
Премијерно
приказивање		7. мај 2019. — 3. јун 2019.
Званични веб-сајт
Профил на IMDb-ју
Преглед на TV.com

Чернобиљ (енгл. Chernobyl) је петоделна британско-америчка телевизијска мини-серија коју је осмислио и написао Крејг Мазин, а режирао Јохан Ренк. Серија описује нуклеарну катастрофу у Чернобиљу која се догодила у априлу 1986. године и до сада невиђене напоре приликом чишћења који су уследили.

Серија је резултат копродукције Ејч-Би-Оуа и британске телевизијске мреже Скај. Премијерно је приказана 6. маја 2019. године у САД, а 7. маја 2019. године у Уједињеном Краљевству.

Радња

[уреди | уреди извор]
 УПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис серије!

Чернобиљ приказује „истиниту причу о једној од најгорих катастрофа које је човек направио у историји и говори о храбрим мушкарцима и женама који су се жртвовали да би спасили Европу од незамисливе катастрофе. Минисерија се фокусира на срцепарајући обим катастрофе нуклеарне електране која се догодила у Украјинској ССР у априлу 1986. године, откривајући како и зашто се то догодило и говорећи шокантне, изванредне приче о херојима који су се борили и пали.”[1]

Улоге и ликови

[уреди | уреди извор]

Епизоде

[уреди | уреди извор]
Бр. еп.НасловРедитељСценаристаПремијераПремијера у УКГледаност у САД
(милиони)		Гледаност у УК
(милиони) [2]
11:23:45Јохан РенкКрејг Мазин6. мај 2019. (2019-05-06)7. мај 2019. (2019-05-07)0,756[3]0,861

Узнемирени Валериј Легасов 26. априла 1988. године снима неколико касета, окривљујући Анатолија Дјатлова за Чернобиљску катастрофу и изражавајући своје незадовољство Дјатловљевом малом затворском казном. Након што је касете сакрио испред куће, Легасов се обеси. Две године и један минут раније, у Припјату, Василиј Игнатенко и трудна Људмила Игнатенко сведоци су експлозије и паљења Нуклеарне електране Чернобиљ. Док се Василиј спрема да крене према електрани како би помогао у гашењу пожара који је уследио, уверава забринуту Људмилу да ће се ускоро вратити. У електрани, Дјатлов, Акимов, Топтунов и неколико других у контролној соби почињу процену штете од експлозије. Перевозченко се сусреће са Јувченком, који касније проналази повређеног човека и примећује да је језгро изложено. Кудријавчев, Проскурјаков и Јувченко затим одлазе до реактора где налазе језгро које неконтролисано гори. Како ватрогасне бригаде стижу до електране, Василиј и остали ватрогасци осећају јак укус метала у ваздуху. Василиј присуствује ситуацији где један ватрогасац диже блок графита, да би касније видео истог тог човека са јаким опекотинама на руци од јонизујућег зрачења графитног блока. У Припјату, Људмила излази испред куће и затиче људе који иду да гледају пожар на електрани са железничког моста поред града. Људмила одбија да им се придружи, тврдећи да је то превише опасно, док остали одлазе да гледају пожар, који сјаји плавим сјајем услед јонизујућег зрачења, када на њих убрзо почне да пада радиоактивни пепео из електране, излажући их смртоносној дози радијације.

Виктор Брјуканов и Николај Фомин добијају извештај од Дјатлова о тренутној ситуацији и пријављују то као контролу извршног одбора Припјата. Након састанка, Ситников се састаје са Брјукановим, Фомином и Дјатловим, те их извештава да су нивои радијације високи и да би језгро могло бити изложено. Дјатлов се разболи од акутног радијационог синдрома, а Фомин шаље Ситникова на кров у близини места где се десила експлозија како би потврдио да ли је језгро стварно изложено, излажући Ситникова смртоносној дози радијације.

Легасов прима телефонски позив од Бориса Шчербине који га обавештава о инциденту у Чернобиљу. Шчербина наређује Легасову од Михаила Горбачова да надгледа чернобиљски комитет као специјалиста РБМК реактора електране.
2Please Remain CalmЈохан РенкКрејг Мазин13. мај 2019. (2019-05-13)14. мај 2019. (2019-05-14)1,004[4]0,891
Седам сати након експлозије, Улана Комјук открива пораст нивоа радијације у Минску. Она закључује да се инцидент догодио у Чернобиљу, а када њена забринутост буде одбачена од стране Централног комитета, она сама одлази у Чернобиљ. У преоптерећеној болници у Припјату, Људмила налази да је Василиј евакуисан у Москву са другим пацијентима са радијационом болешћу. У Москви, Легасов објашњава Горбачову да је ситуација озбиљнија него што је пријављена, и послат је у Чернобиљ са скептичним Шчербином. Из хеликоптера Легасов указује на графитне остатке и плави сјај јонизујућег зрачења, указујући да је језгро изложено. Уверен, Шчербина се суочава са Брјукановим и Фомином, који оптужују Легасова за дезинформације, али генерал Владимир Пикалов користи дозиметра високог опсега да докаже високе нивое радијације. Легасов налаже војсци да угасе ватру песком и бором, што се показало ризичним. Како се вести о инциденту шире, Припјат је коначно евакуисан. Комјук стиже и упозорава Легасова и Шчербину на ризик од веће експлозије паре услед контакта између коријума и воде у подруму испод реактора. Легасов тражи од Горбачова да нареди смртоносну мисију за испуштање воде, и Алексеј Ананенко, Валериј Безпалов и Борис Баранов волонтирају.
3Open Wide, O EarthЈохан РенкКрејг Мазин20. мај 2019. (2019-05-20)21. мај 2019. (2019-05-21)1,063[5]1,100
Подрум је успешно исушен, али је почело нуклеарно топљење и прети да загади подземне воде. Шчербина и Легасов уверавају Горбачова да је потребан размењивач топлоте под постројењем, за шта Михаил Шчадов регрутује рударе из рудника угља у Тули, на челу с Глуховим, да ископају тунел у изузетно неповољним условима. Шчербина упозорава Легасова да су под надзором КГБ-а. Легасов шаље Комјукову у болницу у Москви, где разговара са Дјатловим који није кооперативан, али сазнаје од Топтунова и Акимова на самрти да је електрана експлодирала након што је Акимов притиснуо дугме за гашење, што се чинило немогућим. Људмила подмићивањем улази у болницу и лажући о својој трудноћи, добија дозволу да посети Василија, чије се здравствено стање из дана у дан све више погоршава. Не слушајући наређења, она остаје дуже и додирује Василија, који убрзо умире. После Василијеве смрти, Комјук проналази Људмилу; свесна Људмилине трудноће, она прети да ће све пријавити одбору и бива ухапшена од стране агената КГБ-а, али је пуштена на инсистирање Легасова. Док Шчербина и Легасов извештавају Централни извршни одбор о својим плановима за деконтаминацију који захтевају масовну мобилизацију ликвидатора, Људмила стоји међу осталим рођацима жртава тровања радијацијом, јер је Василиј, запечаћен у цинковом сандуку, закопан у бетону у масовној гробници.
4The Happiness of All Mankind[6]Јохан РенкКрејг Мазин27. мај 2019. (2019-05-27)28. мај 2019. (2019-05-28)1,193[7]1,311
Једна старица одбија да се евакуише из Чернобиљске зоне искључења, изјављујући да није избегла претходне претње; војник је тера да оде убијајући њену краву. Регрутовани цивил Павел је упарен са совјетско-афганистанским ратним ветераном Бачом да патролирају у зони како би убијали и одлагали напуштене животиње због радиоактивне контаминације. Командант чернобиљских ликвидатора генерал Николај Тараканов распоређује ровере програма Луноход како би очистио кров постројења за саркофаг. Након што се западнонемачки полицијски робот готово одмах покварио на највише озраченом нивоу крова, Тараканов је приморан да мобилише 3.828 ликвидатора како би га очистио ручно, дозволивши само 90 секунди сваком. Комјук истражује московске архиве и сукоби се са Дјалтовим, који зна да влада није заинтересована да сазна истину. На састанку далеко од КГБ-ових агената, Шчербина и Легасов обавештавају Комјукову да морају да сведоче као експерти на суђењу Дјатлову, Брјуканову и Фомину, а Легасов ће се обратити Међународној агенцији за нуклеарну енергију. Комјук открива чланак о идентичном инциденту на Лењинградској нуклеарној електрани 1975. године, потиснут од стране КГБ-а, и каже им да је Људмила родила девојчицу која је убрзо умрла од тровања зрачењем. Комјук позива Легасова да каже Међународној агенцији за нуклеарну енергију потпуну истину, док Шчербина позива на опрез како би се избегла одмазда владе.
5Vichnaya Pamyat[8]Јохан РенкКрејг Мазин3. јун 2019. (2019-06-03)4. јун 2019. (2019-06-04)1,089[9]2,112
После Легасовљевог сведочења Међународној агенцији за нуклеарну енергију у Бечу, у коме лаже, Дјатлову, Брјуканову и Фомину се суди у напуштеном граду Чернобиљу. Шчербина је прво позван да сведочи, објашњавајући опште функционисање нуклеарне електране. Комјук и Легасов сведоче о догађајима који су довели до несреће, на основу разговора с људима у контролној соби. Због кашњења у сигурносном тесту од десет сати и нестрпљивости Дјатлова да га изведе, реактор је застао, да би затим снага неконтролисано почела да расте, пошто је претходно искључено хлађење реактора. Акимов је активирао хитно гашење АЗ-5, али пројектна грешка у контролним шипкама повећала је снагу на десет пута већу од границе реактора пре него што је експлодирао. Легасов открива сакривене информације о лењинградској електрани, признајући да је лагао у свом претходном сведочењу у Бечу. КГБ га хапси и обавештава да ће његово сведочење бити сакривено у државним медијима; штавише, забрањено му је да разговара са било ким о Чернобиљу, неће добити заслуге за његову улогу у санирању катастрофе и никада више неће радити. На крају су приказане слике и видео снимци правог Легасова и других главних играча, откривајући њихове судбине, као и последице несреће које се осећају и данас.

Продукција

[уреди | уреди извор]

Развој

[уреди | уреди извор]

Дана 26. јула 2017. године објављено је да ће Ејч-Би-Оу започети снимање серије Чернобиљ, која представља њихову прву копродукцију са британском телевизијском кућом Скај. Петоделну минисерију написао је Крејг Мазин, а режирао Јохан Ренк. Мазин је такође служио и као извршни продуцент, заједно са Керолин Штраус и Џејн Федерстоун, док су Крис Фрај и Ренк били коизвршни продуценти.[1][10] Мазиново интересовање за стварање серије настало је када је одлучио да напише нешто што се бавило тиме „како се сада боримо са глобалним ратом против истине”.[11] Дана 11. марта 2019. објављено је да ће минисерија бити премијерно приказана 6. маја 2019.[12]

Кастинг

[уреди | уреди извор]

Истовремено са почетном најавом серије, потврђено је да ће Џаред Харис глумити у серији.[10] Вест да су се Стелан Скарсгорд и Емили Вотсон придружили главној глумачкој екипи објављена је 19. марта 2018. године.[13] У мају 2018. године објављено је да су се Пол Ритер, Џеси Бакли, Едријан Ролинс и Кон о'Нил придружили екипи.[14]

Снимање

[уреди | уреди извор]

Главно снимање серије почело је у априлу 2018. године у Литванији.[10] Иницијално снимање почело је 13. маја 2018. године у Фабијенишкесу, стамбеној четврти у Вилњусу у Литванији, која је коришћена за приказивање украјинског града Припјата, јер је четврт задржала аутентичну совјетску атмосферу. Подручје густо изграђених стамбених зграда послужило је као место за снимање сцена током евакуације. Директор Јохан Ренк је снажно критиковао количину разноврсних и привлачних модерних прозора на кућама, али није био забринут за уклањање истих у постпродукцији. Крајем марта, снимање се преселило у град Висагинас у Литванији, како би се снимила спољашњост и унутрашњост нуклеарне електране Игналина, затворене нуклеарне електране која се понекад назива „сестром Чернобиља” због своје визуелне сличности са дизајном нуклеарног реактора који је коришћен и у Чернобиљу и у Игналини (нуклеарни реактор РБМК). Почетком јуна 2018. године, снимање се преселило у Украјину како би се снимиле мање финалне сцене.[15] Снимање Чернобиља трајало је 16 недеља.[16]

Пријем

[уреди | уреди извор]

Критике

[уреди | уреди извор]

Чернобиљ је добио позитивне критике. На сајту Ротен томејтоуз, има 96% одобрења са просечном оценом 8,83 од 10, на основу 47 рецензија. Критички консензус овог сајта гласи: „Чернобиљ је заснован на ужасу од кога подилазе жмарци и који никад не јењава, а приказује националну трагедију са чистим занатом и интелигентном дисекцијом институционалне трулежи”.[17] На сајту Метакритик, серија има процењену просечну оцену 83 од 100, засновану на 27 критика, што указује на „универзално признање”.[18]

Рецензенти из новина The Atlantic и Вашингтон пост и са телевизијске мреже Би-Би-Си су приметили да серија успешно повлачи паралеле са њиховим савременим друштвом фокусирајући се на моћ информације и како непоштени лидери могу ненамерно направити грешке изван њихове спознаје. Софи Гилберт из новина The Atlantic серију је описала као „туробну расправу о губитку девалвације истине”; Хенк Стувер из Вашингтон поста похвалио је приказивање „шта се дешава када је лагање стандардно, а ауторитет злоупотребљен”.[19][20][21]

Оцене

[уреди | уреди извор]
Број епизоде Наслов Датум приказивања Оцена Гледаоци (у милионима)
1 „1:23:45” 6. мај 2019. 0,2 0,756[22]
2 „Please Remain Calm” 13. мај 2019. 0,3 1,004[23]
3 „Open Wide, O Earth” 20. мај 2019. 0,3 1,063[24]
4 „The Happiness of All Mankind” 27. мај 2019. 0,3 1.193[25]
5 „Vichnaya Pamyat” 3. јун 2019. 0,3 1.089[9]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Petski, Denise; Petski, Denise (26. 07. 2017). „‘Chernobyl’ Miniseries Starring ‘The Crown’s Jared Harris Set By HBO & Sky – TCA”. Deadline (на језику: енглески). Приступљено 25. 05. 2019. 
  2. ^ „Weekly four-screen dashboard – BARB”. barb.co.uk. 
  3. ^ Metcalf, Mitch (7. 05. 2019). „Updated: ShowBuzzDaily's Top 150 Monday Cable Originals & Network Finals: 5.6.2019”. Showbuzz Daily. Архивирано из оригинала 07. 05. 2019. г. Приступљено 7. 05. 2019. 
  4. ^ Metcalf, Mitch (14. 05. 2019). „Updated: ShowBuzzDaily's Top 150 Monday Cable Originals & Network Finals: 5.13.2019”. Showbuzz Daily. Архивирано из оригинала 14. 05. 2019. г. Приступљено 14. 05. 2019. 
  5. ^ Metcalf, Mitch (21. 05. 2019). „Updated: ShowBuzzDaily's Top 150 Monday Cable Originals & Network Finals: 5.20.2019”. Showbuzz Daily. Архивирано из оригинала 23. 05. 2019. г. Приступљено 21. 05. 2019. 
  6. ^ „Chernobyl 04: The Happiness of All Mankind”. HBO. Приступљено 1. 4. 2019. 
  7. ^ Metcalf, Mitch (29. 5. 2019). „Updated: ShowBuzzDaily's Top 150 Monday Cable Originals & Network Finals: 5.27.2019”. Showbuzz Daily. Архивирано из оригинала 29. 05. 2019. г. Приступљено 29. 5. 2019. 
  8. ^ „Chernobyl 05: Vichnaya Pamyat”. HBO. Приступљено 1. 4. 2019. 
  9. ^ а б „UPDATED: SHOWBUZZDAILY’s Top 150 Monday Cable Originals & Network Finals: 6.3.2019 | Showbuzz Daily”. www.showbuzzdaily.com. Архивирано из оригинала 04. 06. 2019. г. Приступљено 2019-06-05. 
  10. ^ а б в Littleton, Cynthia (26. 7. 2017). „HBO Sets ‘Chernobyl’ Miniseries to Star Jared Harris”. Variety. Приступљено 24. 11. 2017. 
  11. ^ Topel, Fred (6. 05. 2019). „‘Chernobyl’ Creator Craig Mazin on His New HBO Miniseries and the Debt We Owe to the Truth”. /Film. Приступљено 9. 05. 2019. 
  12. ^ Dela Paz, Maggie (11. 03. 2019). „HBO Miniseries Chernobyl Sets May Premiere Date”. ComingSoon.net. Приступљено 7. 05. 2019. 
  13. ^ Andreeva, Nellie (19. 03. 2018). „‘Chernobyl’: Stellan Skarsgård & Emily Watson To Star In HBO & Sky’s Miniseries”. Deadline Hollywood. Приступљено 19. 03. 2018. 
  14. ^ Petski, Denise (23. 05. 2018). „‘Chernobyl’: Paul Ritter, Jessie Buckley, Adrian Rawlins & Con O’Neil Among Cast Additions For HBO/Sky Miniseries”. Deadline (на језику: енглески). Приступљено 19. 2. 2019. 
  15. ^ Lapienytė, Jurgita (13. 05. 2018). „Fabijoniškėse filmuojamo „Černobylio“ režisierius pakeitė požiūrį į branduolinę energiją: tai pabaisa, kurios negalime suvaldyti”. 15min.lt (на језику: литвански). Архивирано из оригинала 01. 04. 2019. г. Приступљено 1. 4. 2019. 
  16. ^ „Prodiuserė: HBO projektas Lietuvoje paliks ne mažiau 7 mln. eurų”. 15min.lt (на језику: литвански). 27. 7. 2017. Приступљено 1. 4. 2019. 
  17. ^ „Chernobyl: Miniseries (2019)”. Rotten Tomatoes. Fandango Media. Приступљено 6. 05. 2019. 
  18. ^ „Chernobyl”. Metacritic. CBS. Приступљено 6. 05. 2019. 
  19. ^ Gilbert, Sophie (6. 05. 2019). „Chernobyl Is a Gruesome, Riveting Fable”. The Atlantic. Приступљено 7. 05. 2019. 
  20. ^ Stuever, Hank (5. 05. 2019). „A grim ‘Chernobyl’ shows what happens when lying is standard and authority is abused”. The Washington Post. Приступљено 7. 05. 2019. 
  21. ^ Saunders, Emmma (6. 05. 2019). „Chernobyl disaster: 'I didn't know the truth'”. BBC News. Приступљено 7. 05. 2019. 
  22. ^ „UPDATED: SHOWBUZZDAILY’s Top 150 Monday Cable Originals & Network Finals: 5.6.2019 | Showbuzz Daily”. www.showbuzzdaily.com. Архивирано из оригинала 07. 05. 2019. г. Приступљено 25. 05. 2019. 
  23. ^ „UPDATED: SHOWBUZZDAILY’s Top 150 Monday Cable Originals & Network Finals: 5.13.2019 | Showbuzz Daily”. www.showbuzzdaily.com. Архивирано из оригинала 14. 05. 2019. г. Приступљено 25. 05. 2019. 
  24. ^ „UPDATED: SHOWBUZZDAILY’s Top 150 Monday Cable Originals & Network Finals: 5.20.2019 | Showbuzz Daily”. www.showbuzzdaily.com. Архивирано из оригинала 23. 05. 2019. г. Приступљено 25. 05. 2019. 
  25. ^ „UPDATED: SHOWBUZZDAILY’s Top 150 Monday Cable Originals & Network Finals: 5.27.2019 | Showbuzz Daily”. www.showbuzzdaily.com. Архивирано из оригинала 29. 05. 2019. г. Приступљено 2019-06-05. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Чернобиљ_(мини-серија)&oldid=28294768”