Човјек који је волио спроводе
| Човјек који је волио спроводе | |
|---|---|
| Изворни наслов | Човјек који је волио спроводе |
| Жанр | крими-драма трилер крими |
| Режија | Зоран Тадић |
| Сценарио | Дубравко Јелачић-Бужимски Павао Павличић |
| Главне улоге | Ивица Видовић Гордана Гаџић Влатко Дулић Раде Шербеџија Фабијан Шоваговић |
| Музика | Бранислав Живковић |
| Сценограф | Желимир Загота |
| Сниматељ | Горан Трбуљак |
| Монтажа | Весна Кребер |
| Година | 1989. |
| Земља |  СФРЈ |
| Језик | српскохрватски |
| IMDb веза | |
„Човјек који је волио спроводе“ је југословенски филм из 1989. године.[1] Режирао га је Зоран Тадић, а сценарио су писали Дубравко Јелачић-Бужимски и Павао Павличић.[2]
Радња
[уреди | уреди извор]
Старог планинара неко гурне са зидина у провалију. Тај догађај изазива говоркања на спроводу, ком присуствује и библиотекар Филип Станић. Он живи једноличним животом осамљеног дошљака у провинцијском градићу. Уверен у неизбежност судбине, креће се у кругу библиотеке, перионице и гостионице где једе, сусрећући увек исте људе. Но, сви су ти односи тек површни, незаинтересована познанства, било да је реч о удварању позајмљивачице књига Зденке, петизирању комшинице Јелице или наклапањима чистачице Марије, старе праље и гостионичара Драгеца. Једина страст у Филиповом досадном животу су редовни одласци на спроводе. Након повратка с последњег испраћаја настрадалог планинара Јуре, док је с прозора своје подстанарске собе посматрао вечерњи трг, Филипову пажњу привлачи љубавни пар у паркираном аутомобилу. Већ следећег јутра сазнаје да је жена из аутомобила очекивана нова директорка библиотеке Елза Зупан. Њена појава у њему буди давно угасле осећаје. Филип првобитно дискретно покушава придобити Елзину наклоност, а потом и одлучније, не скривајући антипатију према њеном љубавнику Хинку, ожењеном велеградском каријеристи. У међувремену, кад под необичним околностима премине и локални пијанац Габрек, мештани постају сумњичави, повезујући Габрекову смрт са смрћу планинара Јуре.
Улоге
[уреди | уреди извор]| Глумац | Улога |
|---|---|
| Ивица Видовић | Филип Станић |
| Гордана Гаџић | Елза Зупан |
| Влатко Дулић | Истражитељ |
| Раде Шербеџија | Хинко |
| Фабијан Шоваговић | Габрек |
| Божидарка Фрајт | Зденка |
| Звонимир Торјанац | Гостионичар Драгец |
| Славица Јукић | Марија |
| Марија Алексић | Праља |
| Вања Матујец | Јелица |
| Отокар Левај | Младожења |
| Јадранка Матковић | Удовица |
| Емил Глад | Велечасни |
| Борис Фестини | Господин са штапом |
| Јасна Малец-Утробчић | Госпођа с кишобраном на спроводу |
| Томислав Липљин | Планинар Јура |
| Томислав Готовац | Месар |
| Фрањо Јурчец | Карташ у биртији |
| Данило Попржен | Пилар Јоза |
| Давор Борчић | Карташ у биртији |
| Стојан Матавуљ | Лопов 1 |
| Срећко Јурдана | Лопов 2 |
| Барбара Роко | Девојка у друштву дечка |
| Дарко Владетић | Дечко у друштву девојке |
| Радослав Шпицмилер | Човек с наочарима |
| Тошо Јелић | Господин који носи крст на спроводу |
| Марио Вук | Фрањо |
| Зденка Анушић |
Награде
[уреди | уреди извор]- Златнa аренa за најбољу мушку епизодну улогу (Фабијан Шоваговић)
- Специјална златна арена за тон - постхумно - Младену Пребилу
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Hrvatski filmski arhiv: Popis hrvatskih dugometražnih filmova 1944. - 2006.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 17. 06. 2012. г. Приступљено 23. 01. 2021.
- ^ „Čovjek koji je volio sprovode”. Baza HR kinematografije (на језику: хрватски). Croatian Film Association. Приступљено 28. 10. 2019.
- ^ „Човјек који је волио спроводе”. База ХР кинематографије. Приступљено 28. 1. 2021.
- ^ „ČOVJEK KOJI JE VOLIO SPROVODE”. Pula film festival. Архивирано из оригинала 20. 04. 2021. г. Приступљено 28. 1. 2021.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Човјек који је волио спроводе на сајту IMDb (језик: енглески)
- Опис филма на www.film.hr (језик: хрватски)
- Опис филма на www.filmski-programi.hr (језик: хрватски)