Чубрељ
Чубрељ | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Косовскомитровачки |
| Општина | Србица |
| Становништво | |
| — 2011. | 1065 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 46′ 09″ С; 20° 44′ 23″ И / 42.76917° С; 20.73972° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 690 m |
.svg)  Чубрељ Чубрељ на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 41000 |
| Позивни број | +383 (0)28 |
| Регистарска ознака | 02 |
Чубрељ (алб. Çubrel) је насеље у општини Србица, Косово и Метохија, Република Србија. Према попису становништва из 2011. године, село је имало 1.065 становника, већину становништва чинили су Албанци.[а] Историјски и географски село Чубрељ припада Дреници.
Географија
[уреди | уреди извор]Чубрељ се налази на брежуљцима дреничког побрђа, а припада разбијеном типу насеља. Сеоске куће се налазе покрај пута Косовска Митровица—Пећ. Уз сталноседелачко албанско становништво, у Чубрељу су обитавали Срби колонисти, чије су куће подигнуте дуж поменутог пута, те дају селу тип сеоског друмског насеља. Село има своју мерају, и сеоску колективну шуму. Баште се налазе најчешће поред окућница, где су и родовска гумна. Скоро свака кућа има бунар у свом обору, са пијаћом водом. Срби колонисти су имали један колективни бунар. А исто тако скоро свака кућа има бунар са водом за пиће. Домаћа стока се напаја на сеоским потоцима и изворима, као и на родовским бунарима. Чубрељ има шест албанских гробља, као и једно колонистичко српско гробље.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]По народној традицији, сеоска црква у Чубрељу појала је до 1735. године. Чистила ју је и одржавала мајка Булића и Ћелоха, пореклом од српскога рода Мирића. Махмутбеговићи из Пећи населили су их у Чубрељ, а обојица су прешли у ислам. Њихова мајка је остала до своје смрти као православка.[2] У селу Чубрељу обитавају следеће албанске породице, која су српскога порекла. Бељићи, од фиса Гаши, старином су из Црног Брега у Метохији. Као православни Срби примила су ислам два брата Буља и Ђеља, док је трећи Мира остао у православљу у родном селу. Бељићи и Ћељићи су се доселили у Дреницу, као штићеници Махмудбеговића, чији су они били чифчије, а у Дреници су добили имања, пошто су прешли у ислам. Допало им се село Чубрељ, и ту су се населили. На крају вредно је помена. За Сухогрлце котило, зна се да су имали у својој фамилији Српкињу Софију, која је била родом из Ибарског Колашина, а прихватила је исламску веру, јер је била уграбена као девојка за младог Албанца исламске вере.[3]
Порекло становништва по родовима
[уреди | уреди извор]Подаци порекла становништва по родовима из 1936. године:[4]
Албански родови:
- Суогрлани, од фиса Гаш, 9 кућа. Досељени су из Сувог Грла - Метохијски Подгор, 1845. године када се 3 доселила 1 кућа.
- Биринџик, од фиса Гаш 5 кућа.
- Мифтари, од фиса Гаш, З куће. Овај род води порекло из дреничког села Витака, одакле је 1845. године досељена 1 кућа.
- Булићи, од фиса Гаш 3 куће, воде порекло из Метохије, а у Чубрељ су их населили пашалари Махмудбеговићи, по народној-родовској традицији, 1735. године, доселила су се два брата Буља и Ђеља, а трећи брат Мира остао је у Пећи. Овај род је српскога порекла из православља је прешао у ислам, а потом се албанизовао. Од овога рода 1912. године, 1 кућа се одселила у Малу Азију.
- Суљићи, од фиса Шаља, 2 куће. Овај род има надимак Читак, по селу Читаку у Метохији, одакле воде порекло, а доселили су се 1865. године.
- Азири, од фиса Гаш, З куће. Старином су Срби јерлнје, који су из православља прешли у ислам 1845. године, а потом су се nоарбанасили.
- Кошутан, од фиса Гаш, 4 куће. Пореклом су из села Кошутова, у Косово, одакле се доселила 1 кућа, 1856. године.
- Паљићи, од фиса Гаш 1 кућа. Пореклом су Срби јерлије, а издају се за досељенике из Албаније. Надимак су добили у старини, због неке паљевине лисника.
- Рустеми, од фиса Гаш, 5 кућа. Пореклом су из Албаније, одакле су њихови преци досељени 1785. године.
- Ђељош, од фиса Гаш, 2 куће. Пореклом су из Албаније, одакле су се доселили 1725. године. Међутим, тај род српскога порекла из Метохије од Буље којег је населио у Чубрељ, феудални поседник од пашалара Махмутбеговиhа.
- Фекај, од фиса Гаш, 2 куће. Пореклом су из Албаније одакле су се доселили 1835. године.
- Сиљовићи, од фиса Гаш, 1 кућа. Пореклом су из Албаније , одакле су се доселили 1855. године. Од овога рода 1 кућа се одселила 1921. године у село Зојх, у Метохији.
- Укај, од фиса Гаш, 1 кућа. Досељени су из Албаније 1835. године, Од овога рода је 1921. године одсељена 1 кућа у Албанију.
- Нимани, од фиса Гаш, 2 куhе. Овај је род пореклом из Албаније, одакле је досељена 1 кућа 1815. године.
- Маљак, од фиса Гаш, 1 кућа. Пореклом су из Метохије, одакле су досељени 1870. године као слуге, па им је село поклонило земљу. Те су постали поседници земље, и сталноседеоци земљорадници.
Према народној традицији у селу Чубрељ, сви родови овог села, осим родова Булић, Кошутан и Ђеља, у старини су припадали фису Бериш, па су уз курбан једнога вола, прешли у фис Гаш, и тако добили нов фис, али и надимак Кућан (по волу жуте длаке, којег су принели на жртву сеоском становништву и ,,Алаху’’, попримајући други фис тј. племе).
Срби (колонисти):
- Милић, припадају фису Кастрати, 2 куће славе Ђурђевдан, а прислужују Св. Илију. Досељени су као колонисти 1924. године, из Вељег Бријега, у Ибарском Колашину.
- Кекић, 1 кућа, славе Ђурђевдан. Досељени су 1925. године из Цвијановић Брда—Лика.
- Крсмановић, 1 кућа, славе Ђурђицу, а прислужују Ђурђевдан. Досељени су 1925. године из Велуће, код Трстеника.
- Вучић, 1 кућа, славе Св. Николу. Досељени су 1927. године иэ Зијевља, у Херцеговини.
- Мировић, 2 куће, славе Св. Николу, досељени су 1925. године из Горичана у Зети.
- Томовић, припадају фису Кастрати, 1 кућа Славе св. Николу, а прислужују Св. Николу Летњег. Доселили су из Вељег Бријега, Ибарском Колашину.
- Шебаљ, 1 кућа, славе Ђурђевдан, доселили су се 1925. године из Бриња—Лика.
- Пеш, 1 кућа, славе Св. Димитрија, досељени су 1925. године из Меке Груде, у Херцеговини.
- Скочајић, 1 кућа, славе Св. Симеона Богородица, досељени су 1925. године из Меке Груде, у Херцеговини.
- Ваљаревић, 1 кућа, Славе Св. Вартоломеја, досељени су 1925. године из Коњуше, у Топлици.
- Шарчевић, припадају фису Кастрати, 1 кућа. Славе Ђурђевдан, а прислужују Св. Илију. Као колонисти досељени су 1925. године из Вељег Бријега, Ибарском Колашину.
Према изнетоме, у 1936. године у Чубрељу је било, 15 албанских родова са 44 куће. Од тога је било: 4 рода српскога порекла са 9 кућа, који су се албанизовали. Српских родова - колонисти, било је 11 са 13 кућа.[5]
Демографија
[уреди | уреди извор]Према попису становништва из 1948. године, Чубрељ је имао 545 становника, од тога 252 мушких и 293 женских, са 73 куће.[5]
| Година | 1948 | 1953 | 1961 | 1971 | 1981 | 1991 | 2011 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Становништво | 545 | 586 | 701 | 855 | 1.049 | 1.141 | 1.065 |
 |
Становништво
[уреди | уреди извор]Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Вукановић 2005, стр. 392.
- ^ Вукановић 2005, стр. 42.
- ^ Вукановић 2005, стр. 128.
- ^ Вукановић 2005, стр. 392–393.
- ^ а б Вукановић 2005, стр. 395.
- ^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
- ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)
Литература
[уреди | уреди извор]- Вукановић, Татомир (2005). Дреница - друга српска Света Гора : антропогеографска и етнолошка разматрања на терену и у народу вршена 1934-1937. године. Београд: „Центар за очување наслеђа Косова и Метохиј”. стр. 42—395. COBISS.RS 122086668
