Шарлота од Велса
Шарлота од Велса | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 7. јануар 1796. |
Место рођења | Палата Карлтон, Велика Британија |
Датум смрти | 6. новембар 1817.21 год.) ( |
Место смрти | Клермонт, Уједињено Краљевство |
Породица | |
Супружник | Леополд I од Белгије |
Родитељи | Џорџ IV Каролина од Брунзвика |
Династија | Ветин Хановер |
Принцеза Шарлота Августа од Велса (енгл. Charlotte Augusta; Палата Карлтон, 7. јануар 1796 — Клермонт, 6. новембар 1817) била је једино дете принца Џорџа од Велса (касније краља Џорџа IV) и Каролине од Брунзвика. Била је директни наследник британске круне али није постала краљица јер је умрла у 21. години живота за време владавине свога оца.
Шарлотини родитељи нису се волели и убрзо су се развели после уговореног брака. Принц Џорџ је бригу о кћери махом препустио васпитачима и службеницима. Шарлота је имала веома ограничен контакт са мајком која је на крају напустила државу. Када је Шарлота стасала за удају, отац ју је присиљавао да за супруга изабере престолонаследника Вилијама Оранског. По пристанку на тај брак, Шарлота је убрзо променила одлуку и удаје се за принца Леополда Сакс-Кобург-Залфелда (касније Леополда I од Белгије). Ово је продубило несугласице између оца и кћери. Након годину и по срећног брака Шарлота умире дан након што је родила мртворођеног сина.
Принцезина смрт погодила је Британце који су у њој видели наду и бољитак након владавине њеног оца и пре тога деде краља Џорџа III, којег су сматрали лудаком. Шарлотина смрт довела је у питање наследство британске круне јер је она била једини легитимни потомак краља. Због тога су вршени притисци на ванбрачну краљеву децу да се ожене. Четврти син краља Џорџа III, Едвард војвода од Кента и Стратерна добио је кћер која ће касније постати позната као краљица Викторија.
Породично стабло
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Aspinall, Arthur (1949). Letters of the Princess Charlotte 1811–1817. London: Home and Van Thal.
- Chambers, James (2007). Charlotte and Leopold. London: Old Street Publishing. ISBN 978-1-905847-23-5.
- Holme, Thea (1976). Prinny's Daughter. London: Hamish Hamilton. ISBN 978-0-241-89298-5. OCLC 2357829.
- Plowden, Alison (1989). Caroline and Charlotte. London: Sidgwick & Jackson. ISBN 978-0-283-99489-0.
- Smith, E.A. (2001). George IV. New Haven, Conn.: Yale University Press. ISBN 978-0-300-08802-1.
- Williams, Kate (2008). Becoming Queen Victoria. New York: Ballantine Books. ISBN 978-0-345-46195-7.