Пређи на садржај

Ша’Кари Ричардсон

С Википедије, слободне енциклопедије
Ша’Кари Ричардсон
Ша’Кари Ричардсон Будимпешта 2023.
Лични подаци
Датум рођења(2000-03-25)25. март 2000.(24 год.)
Место рођењаДалас, САД
ДржављанствоСАД
Висина1,57 m[1]
Спортске информације
СпортТрка на 100 метара
Трка на 200 метара
Штафета 4 × 100 метара
КлубЛСУ Лејди Тајгерс (2018–2019)
Достигнућа и титуле
Лични рекорди1. (100m, 2023)[2]

Ша’Кари Ричардсон (енгл. Sha'Carri Richardson; Далас, 25. март 2000)[3] је америчка атлетичарка и освајачица златне олимпијске медаље која се такмичи у тркама на 100 и 200 метара. Ричардсон се прославила 2019. као бруцош на Државном универзитету Луизијане, трчећи 10,75 секунди и оборивши студентски рекорд на 100м на првенству Националне академске атлетске асоцијације (НЦАА) дивизија I. Овако побједничко вријеме учинило ју је једном од десет најбржих жена у историји са 19 година.[4]

У априлу 2021, Ричардсон је остварила нови лични рекорд од 10,72 секунде, поставши шеста најбржа жена свих времена (у то вријеме) и четврта најбржа Американка у историји.[5] Квалификовала се за Љетње олимпијске игре 2020. након што је побиједила у трци на 100 метара за жене са 10,86 на Олимпијским пробама Сједињених Држава 2020.[6] Њена побједа је поништена и онемогућено јој је да се такмичи на Олимпијским играма након што је 1. јула објављено је да је Ричардсонова била позитивна на конзумацију канабиса након њеног финала на 100 метара. Након успјешног завршетка програма савјетовања, прихватила је једномјесечни период забране који је почео 28. јуна 2021.[7] У јулу 2023. постала је национална шампионка САД у дисциплини 100 метара за жене на Првенство САД у атлетици на отвореном 2023. са временом 10,82 секунде.[8] Освојила је златну медаљу на 100м на Свјетском првенству у Будимпешти 2023. побиједивши Шерику Џексон и Шели-Ен Фрејзер-Прајс, поставивши нови рекорд од 10,65 секунди.[9] Претпосљедњег дана Свјетског првенства 2023. такође је освојила злато као дио тима САД у финалу штафете 4×100 метара за жене са рекордом шампионата од 41,03 секунде.[10] Титулу државне шампионке САД у спринту на 100 метара одбранила је 22. јуна 2024, побједивши у финалу на 100 метара за жене за 10,71 секунду (водећа у свијету), квалификовавши се за Љетње олимпијске игре у Паризу 2024. у Паризу, Француска,[11] где је освојила сребрну медаљу на 100м и златну медању у женској штафети 4х100 екипно.

Рана каријера

[уреди | уреди извор]

Рођена је у Даласу.[12] Ша’ари Ричардсон су одгајале њена бака Бети Харп и тетка.[13] Завршила је средњу школу Картер, где је трчала на стази и освојила државну титулу у Тексасу на 100 и 200 метара.

Као тинејџерка, Ша’Кари Ричардсон је освојила титулу на 100м на Олимпијским играма за јуниоре ААУ (Америчка аматерска атлетска унија) — највећем националном вишеспортском догађају за младе у Сједињеним Државама — 2016. године, а затим још једну титулу на Олимпијским играма за јуниоре УСАТФ-а (Америчка атлетска трка) 2017.[14][15] Међународни деби имала је на Панамеричко првенство у атлетици до 20 година 2017. гдје је освојила златну медаљу у штафети 4×100 метара заједно са Габи Канингам, Ребеком Смит и Таром Дејвис.[16]

Државни универзитет Луизијане

[уреди | уреди извор]

Ричардсон се 2018. уписала на Државни универзитет у Луизијани и почела да се такмичи за атлетски тим ЛСУ (Државни универзитет Луизијане) Лејди Тајгерс. Била је финалисткиња у трци на 60 метара на првенству НЦАА дивизије I у дворани 2019.[14] На првенству НЦАА дивизије I на отвореном 2019. тада деветнаестогодишња Ричардсон постала је друга најбоља атлетичарка у историји (иза Мерлин Оти) оборивши два свјетска рекорда до 20. година у једном дану.Побједила је у трци на 100м са временом 10,75 секунди, поставила је универзитетски рекорд и срушила 42 године стар свјетски рекорд који је остварила Марлис Гер. У трци на 200 м истрчала је за 22,17 с. оборивши рекорд Алисон Филикс постављен на Олимпијским играма у Атини 2004. године. Такође је трчала у штафети 4 × 100 м која је завршила као друга.[17][18] Четири дана након НЦАА првенства, најавила је да ће се одрећи универзитетских квалификација након прве године и потписати професионални уговор.[19] Тренира са бившим олимпијским спринтером Денисом Мичелом, а спонзорише је Најк.[20][21]

Професионална каријера

[уреди | уреди извор]

2021: Олимпијске игре у Токију и суспензија

[уреди | уреди извор]

Квалификовала се за Љетње олимпијске игре 2020. након што је побиједила у трци на 100 метара за жене са 10,86 на Олимпијским пробама Сједињених Држава 2020.. Била је бржа за 0,13 секунди од другопласиране Џавијан Оливер.[22] Узорак урина који је доставила био је позитиван на метаболит ТХЦ-а што указивало на блиско коришћење канабиса, што је довело до тога да је одлазак на Олимпијске игре био упитан.[23][24] Након успјешног програма савјетовања, прихватила је једномјесечну суспензију од стране Антидопинг агенције САД (УСАДА) која је почела 28. јуна 2021.[7] Поводом суспензије и коришћења канабиса је изјавила:Извињавам се због тога што нисам знала како да се носим с емоцијама. Немојте да ме осуђујете и ја сам обичан човјек, само трчим мало брже од других.[25] Иако није могла да се такмичи на Олимпијади у трци на 100 метара због суспензије која се завршавала 27. јула 2021. године, могла је да се квалификује за женску штафету 4×100 која је била заказана за 5. август 2021. Пошто није изабрана у потпуности је пропустила Олимпијске игре.[26] Ричардсонова је изјавила да је узела лијек да би се изборила са притиском за квалификације за Олимпијске игре док је била у жалости због недавне смрте њене биолошке мајке.[27] Суспензију Ричардсонове критиковали су бројни појединци и организације које заговарају либерализацију канабиса, укључујући НОРМЛ (Национална организација за реформу закона о марихуани), чланове Конгресног клуба за канабис и друге чланове Конгреса.[28][29] Предсједник САД Џо Бајден је такође предложио могућност да се промјене правила тестирања спортиста на дроге.[30] УСАДА је одговорила на критике истакавши да као потписница Свејтског антидопинг кодекса има обавезу да га спроводи у САД. Штавише, навели су да би промјена тих правила могла бити проблематична, јер велика већина свјетских држава конзумирање марихуане сматра кривичним дјелом.[31] Као одговор на контроверзу, у септембру 2021. године, Свjетска антидопинг агенција је објавила да ће спровести ревизију у вези са забрањеним статусом канабиса.[32] Канабис је забрањен за олимпијске спортисте од 1999, иако је 2013. Свјетска антидопинг агенција повећала дозвољени ниво ТХЦ метаболита са 15 нг/мЛ на 150 нг/мЛ.[33] По истеку суспензије учествовала је на Прифонтејн класику заузевши девето – посљедње место – са временом од 11,14 секунди. Освајачице медаља у Токију Елејн Томпсон-Хера, Шели-Ен Фрејзер-Прајс и Шерика Џексон поновиле су пласман са Олимпијских игара.[34]

2023: Свјетски шампион

[уреди | уреди извор]
Ричардсон побјеђује на финалној трци на 100м у Будимпешти 2023.

Она је 8. априла 2023. трчала четврту најбржу трку на 100 м од жена у свим условима, са 10,57 секунди са снажним, недозвољеним задњим вјетром од 4,1 м/с и побједила у женском финалу на Miramar Invitational. Без вјетра је то износило 10,77 с.[35] У мају 2023. обезбиједила је своју прву побједу у Дијамантској лиги, побједивши на 100м у Дохи са новим рекордом сусрета од 10,76 с (+0,9 м/с).[36] У јулу 2023. Ричардсонова је учествовала на првенству САД у атлетици на отвореном 2023. у Јуџину, Орегон. Постала је државни првак САД, 7. јула 2023. године, у спринту на 100 метара побједивши у финалу на 100 метара за жене за 10,82 секунде и квалификовавши се за Свјетско атлетско првенство 2023. у Будимпешти.[8]

Трећег дана Свјетског првенства у атлетици 2023. у Будимпешти, освојила је своју прву велику појединачну титулу на међународној сцени, освојивши злато у спринту на 100 метара за жене са рекордом шампионата од 10,65 секунди.[37] Бронзану медаљу освојила је 25. августа 2023. у финалу на 200 м за жене са резултатом 21,92 секунде. Испред ње је била Габријела Томас (21,81) и Шерика Џексон која је одбранила титулу (21:41).[38] Такође је освојила злато као дио тима САД у финалу женске штафете 4×100 метара са рекордом шампионата од 41,03 секунде. Њене саиграчице на овом такмичењу биле су Тамари Дејвис, Тваниша Тери и Габријела Томас.[10]

2024: Олимпијске игре у Паризу

[уреди | уреди извор]

На првенству САД у атлетици на отвореном 2024. у Јуџину, Орегон, Ричардсонова је 22. јуна 2024. одбранила титулу у спринту на 100 метара за жене, побједивши у финалу за 10,71 секунди.[39] Није се квалификовала за 200 метара јер је у финалу квалификација заузела четврто мјесто.[40] На Олимпијским играма у Паризу освојила је сребрну медаљу у финалу на 100 метара.[41] У женској штафети 4х100 је успјела, након лоше примопредаје штафете од стране Габријеле Томас, да екипу САД са треће позиције доведе на прву, освојивши своју прву златну олимпијску медаљу.[42] Прије него што је прешла циљну линију Ричардсонова је окренула главу да би погледала своје најближе конкуренте у једном од најузбудљивијих тренутака трке.[43] Трка је одржана на стадиону "Француска" у Сен Денију, а Ша’Кари Ричардсон, Мелиса Џеферсон, Тваниша Тери и Габријела Томас су трку истрчале за 41,78 секунди.[44]

Лични живот

[уреди | уреди извор]

Недјељу дана прије њене квалификационе трке за Љетње олимпијске игре 2020., умрла јој је биолошка мајка.[13] О смрти своје мајке није знала ништа све док је није питао новинар.[45] Позната је по својим дугим ноктима и шареној коси на терену, једном приликом је изјавила да је њен стил инспирисан стилом Флоренс Грифит Џојнер.[46][47] Ричардсон је 2021. године изјавила да има девојку.[48][49] Она је на Твитеру упутила поруку ЛГБТК заједници одмах након своје побједе у јуну 2021.[50] Идентификује се као бисексуалка.[51][52]

Стаза на стадиону Џон Кинкејд је 2023. названа по њој,[53] а 10. новембар 2023. је проглашен даном Ша’Кари Ричардсон у Даласу. [53]

Година Такмичење Мјесто Позиција Дисциплина Вријеме
2017 Панамеричко првенство 2017 Трухиљо, Перу 1. 4 × 100 метара екипно 44.07
2023 Светско првенство Будимпешта, Мађарска 1st 100 m 10.65 CR

(-0.2 m/s)

3. 200 m 21.92 PB
1st 4 × 100 m relay  41.03 CR
2024 Олимпијске игре Париз, Француска 2. 100м 10.87
1. 4 × 100м екипно 41.78

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „RICHARDSON Sha'carri”. 
  2. ^ „World Rankings | Women's 100m (50m-55m-60m)”. worldathletics.org. Приступљено 2024-08-05. 
  3. ^ „Sha'Carri RICHARDSON | Profile | World Athletics”. worldathletics.org. Приступљено 2024-08-05. 
  4. ^ Browne, P. J. (2019-06-09). „19-Year-Old American Wows With World's Fastest 100m In Two Years”. Balls.ie (на језику: енглески). Приступљено 2024-08-05. 
  5. ^ „100 Metres - women - senior - all”. worldathletics.org. Приступљено 2024-08-05. 
  6. ^ „Wayde van Niekerk & Sha'Carri Richardson qualify for Olympics, Caster Semenya misses out”. BBC Sport (на језику: енглески). 2021-06-20. Приступљено 2024-08-05. 
  7. ^ а б „U.S. sprinter Sha'Carri Richardson suspended for one month after failed drug test”. NBC News (на језику: енглески). 2021-07-02. Приступљено 2024-08-05. 
  8. ^ а б Bregman, Scott (8. 7. 2023). „USA Track and Field Championships 2023: Sha'Carri Richardson wins women's 100m final in 10.82”. olympics.com. 
  9. ^ „Relive Richardson's stunning 100m triumph at World Championships”. BBC Sport (на језику: енглески). 2023-08-21. Приступљено 2024-08-05. 
  10. ^ а б „World Athletics Championships 2023: Sha'Carri Richardson leads USA to 4x100m relay gold over Jamaica's superstars Shelly-Ann Fraser-Pryce and Shericka Jackson”. 
  11. ^ „WATCH: Sha'Carri Richardson Punches Ticket To Paris With Fastest 100m Time Of The Year” (на језику: енглески). 2024-06-23. Приступљено 2024-08-05. 
  12. ^ „Dallas native Sha'Carri Richardson is headed to the Olympics | FOX 4 Dallas-Fort Worth”. www.fox4news.com. Приступљено 2024-08-10. 
  13. ^ а б „Sha'Carri Richardson, now America's fastest woman, scorches her Olympic Trials final”. NBC Sports. 19. 6. 2021 — преко YouTube. 
  14. ^ а б Shacarri Richardon. IAAF. Retrieved August 11, 2019.
  15. ^ Sha'Carri Richardson Архивирано јун 16, 2019 на сајту Wayback Machine. LSU Sports. Retrieved August 11, 2019.
  16. ^ „XIX PANAMERICAN U20 TRACK AND FIELD CHAMPIONSHIPS Results”. timerhub.com. Приступљено 2024-08-05. 
  17. ^ Jordan, Roy (June 9, 2019). Richardson makes history with NCAA sprint double . IAAF. Retrieved August 11, 2019.
  18. ^ Sha'Carri Richardson runs record-breaking NCAA sprint double Архивирано на сајту Wayback Machine (8. октобар 2023). Athletics Weekly (June 9, 2019). Retrieved August 11, 2019.
  19. ^ Zahn, Jennifer (12. 6. 2019). „Sha'Carri Richardson Announces She's Going Pro”. MileSplit United States (на језику: енглески). Приступљено 2. 2. 2022. 
  20. ^ Constantini, Lisa (August 18, 2020). Sprinter Sha'Carri Richardson Opens Up About Prepping For Tokyo, Mental Health And What Being Black In America Means To Her. Team USA. Retrieved November 24, 2020.
  21. ^ „Nike Responds to Sha'Carri Richardson's One-Month Suspension for Positive Marijuana Test”. www.yahoo.com (на језику: енглески). 2. 7. 2021. Приступљено 2. 2. 2022. 
  22. ^ „Sha'Carri Richardson dominates 100m, reveals biological mother died last week”. Yahoo Sports (на језику: енглески). 2021-06-20. Приступљено 2024-08-05. 
  23. ^ Draper, Kevin; Macur, Juliet (2021-07-02). „Sha’Carri Richardson, a Track Sensation, Tests Positive for Marijuana”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2024-08-05. 
  24. ^ Perishable (2021-07-02). „Sha'Carri Richardson Accepts Doping Sanction | USADA” (на језику: енглески). Приступљено 2024-08-05. 
  25. ^ Radulović, Uroš (2023-08-27). „Šakari Ričardson - put od kanabisa i depresije do najbrže žene planete”. Lob Sport (на језику: српски). Приступљено 2024-08-12. 
  26. ^ „Richardson will miss Olympic 100 after marijuana test”. AP News (на језику: енглески). 2021-07-02. Приступљено 2024-08-05. 
  27. ^ „‘This is bulls***’: NFL, NBA stars fume as sports world reacts to Olympics bombshell”. Fox Sports (на језику: енглески). 2021-07-03. Приступљено 2024-08-05. 
  28. ^ „Let Richardson Race”. NORML. 2. 7. 2021. 
  29. ^ MAEVE SHEEHEY (2. 7. 2021). „Gaetz pushes Biden to defend sprinter Sha'Carri Richardson after marijuana suspension”. Politico. Архивирано из оригинала 3. 7. 2021. г. 
  30. ^ Tom Angell (3. 7. 2021). „Biden Suggests Anti-Marijuana Rules For Athletes Could Change Following Sha'Carri Richardson Suspension”. Marijuana Moment. 
  31. ^ „In letter, USADA says it can't change marijuana rules alone”. NBC Sports. Associated Press. 10. 7. 2021. Приступљено 15. 9. 2021. 
  32. ^ „WADA to review cannabis banned status”. France 24 (на језику: енглески). 2021-09-14. Приступљено 2024-08-05. 
  33. ^ Köln, Institut für Biochemie, Deutsche Sporthochschule. „Cannabis”. Deutsche Sporthochschule Köln (на језику: немачки). Приступљено 2024-08-05. 
  34. ^ Chavez, Chris (2021-08-21). „Sha’Carri Richardson Finishes Last in 100m Return”. Sports Illustrated (на језику: енглески). Приступљено 2024-08-05. 
  35. ^ Gault, Jonathan. „Sha'Carri Richardson Runs 10.57 (+4.1) at 2023 Miramar Invitational, #4 100m Ever All-Conditions”. LetsRun.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-08-05. 
  36. ^ „Sha'Carri Richardson gets biggest win in two years to open Diamond League”. NBC Sports (на језику: енглески). 2023-05-05. Приступљено 2024-08-05. 
  37. ^ „FINAL | 100 Metres | Results | Budapest 23 | World Athletics Championships”. worldathletics.org. 
  38. ^ „FINAL | 200 Metres | Results | Budapest 23 | World Athletics Championships”. worldathletics.org. 
  39. ^ P, Lj. „Šakari Ričardson najbrža u Judžinu”. Politika Online. Приступљено 2024-08-12. 
  40. ^ Nick McCarvel: 'Ecstatic' Gabby Thomas cruises to 200m win at U.S. Trials as Sha'Carri Richardson misses out on top three olympics.com, June 29, 2024
  41. ^ France, Sean Gregory / Saint Denis (2024-08-03). „Sha'Carri Richardson Wins Silver at the Paris Olympics”. TIME (на језику: енглески). Приступљено 2024-08-05. 
  42. ^ Dragon, Tyler. „Sha'Carri Richardson, Gabby Thomas steer U.S. women to gold medal in 4x100 relay”. USA TODAY (на језику: енглески). Приступљено 2024-08-12. 
  43. ^ „Sha’Carri Richardson’s Cold Staredown in 4x100 Relay Gold Medal Win Was So Iconic”. SI (на језику: енглески). 2024-08-09. Приступљено 2024-08-12. 
  44. ^ Mijailović, Filip (2024-08-09). „Šakari Ričardson se iskupila Amerikancima u štafeti”. Sportklub (на језику: српски). Приступљено 2024-08-12. 
  45. ^ „Sha'Carri Richardson said she took marijuana after learning about the death of her biological mother”. Insider.com. 
  46. ^ Kilgore, Adam (2021-06-20). „Sha’Carri Richardson is bold, brash and the best American hope in the 100 meters”. Washington Post (на језику: енглески). ISSN 0190-8286. Приступљено 2024-08-05. 
  47. ^ Graham, Pat (17. 6. 2021). „Richardson stands out on track with long nails, fast times”. Associated Press (на језику: енглески). Приступљено 22. 6. 2021. 
  48. ^ „Sha'Carri Richardson Thanked Her Girlfriend After Making Olympic Team”. www.out.com (на језику: енглески). 21. 6. 2021. Приступљено 21. 6. 2021. 
  49. ^ Oregonian/OregonLive, Tyler Tachman | The (20. 6. 2021). „Sha'Carri Richardson blazes to victory in women's 100 meters on an emotional night for the rising star”. oregonlive (на језику: енглески). Приступљено 21. 6. 2021. 
  50. ^ Schultz, Ken (28. 6. 2021). „Richardson suspended 1 month after positive marijuana test”. Outsports (на језику: енглески). Приступљено 6. 7. 2021. 
  51. ^ Nittle, Nadra (21. 9. 2023). „The fastest woman in the world is leaving her haters behind”. The 19th (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 9. 4. 2024. г. Приступљено 9. 4. 2024. 
  52. ^ Browning, Bil (17. 11. 2023). „Out champion athlete Sha'Carri Richardson honored in Texas with sweet tribute”. LGBTQ Nation. Архивирано из оригинала 9. 4. 2024. г. Приступљено 9. 4. 2024. 
  53. ^ а б „Dallas ISD running track gets renamed 'Sha'Carri Richardson Track' after unanimous vote - CBS Texas”. www.cbsnews.com. 10. 11. 2023.