Пређи на садржај

Шехзаде Мехмед (син Сулејмана Величанственог)

С Википедије, слободне енциклопедије
Шехзаде Мехмет
Лични подаци
Датум рођења1521
Место рођењаИстанбул, Османско царство
Датум смрти7. новембар 1543.(1543-11-07) (21/22 год.)
Место смртиМаниса, Османско царство
ГробПринчева џамија
Породица
СупружникАја-хатун
ПотомствоХумашах-султанија
РодитељиСулејман Величанствени
султанија Хурем
ДинастијаОсманска династија

Принц Мехмед (тур. Şehzade Mehmed; 15211543) био је син Сулејмана Величанственог и његове супруге султаније Хурем.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је крајем 1521. године у Истанбулу као најстарији син Сулејмана I и његове супруге Хурем-султаније.[1]

У јуну 1530. године, у престоници је организована прослава поводом обрезивање Мехмеда, и његове браће Мустафе и Селима.[2]

У мају 1537. године, он и његов брат шехзаде Селим придружили су се свом оцу у његовом походу на Крф. Њихово присуство у војном походу пренело је поруку династичког континуитета[3]. Године 1540. султан је повео њега и Селима са собом да презиме у Једрену. У јуну 1541. он и Селим поново су пратили свог оца у његовом походу на Будим.[4]

Сулејман је волео и фаворизовао Мехмета, и именовао га за наследника супротно традицији. Убрзо након њиховог повратка из Будима у октобру 1541. Сулејман га је, утицајем султаније Хурем, именовао за намесника Манисе. Пре именовања, шехзаде Мустафа је пребачен из Манисе у Амасију. Мехмед је званично почео да обавља дужност намесника Манисе у новембру 1541.[5]

По први пут у историји османског царства, мајка није ишла са својим сином у назначену покрајину. Регистар Манисе указује да је она ипак посетила Мехмеда 1543. године, као и свог млађег сина, шехзаде Селима, у Коњи.[6]

У августу 1543. године, родила се ћерка шехзаде Мехмета, Хумашах-султанија. [7]

Мехмед се разболео током јавних свечаности одржаних у част последњег војног похода његовог оца у Маниси. Умро је убрзо након тога, 7. новембра 1543. године од малих богиња. Након Мехмедове смрти, Сулејман је дао да чувени царски архитекта Мимар Синан сагради Принчеву џамију у Истанбулу у знак сећања на шехзаде Мехмеда. Такође, Сулејман је компоновао елегију за Мехмеда и завршио песму стихом „Најугледнији од принчева, мој султане Мехмеде“.[4]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Şahin 2023, стр. 121.
  2. ^ Yermolenko 2005, стр. 233.
  3. ^ Şahin 2023, стр. 195.
  4. ^ а б Sağır 2016, стр. 922.
  5. ^ Peirce 1993, стр. 80.
  6. ^ Peirce 1993, стр. 61.
  7. ^ Peirce 1993, стр. 67–69.