Пређи на садржај

Шињел (приповетка)

С Википедије, слободне енциклопедије
Шињел
Настанак
Ориг. насловШинель
АуторНиколај Васиљевич Гогољ
ЗемљаРуска Империја
Језикруски
Садржај
Место и време
радње
Руска Империја; XIX век
Издавање
Датум1842

Шињел (рус. Шинель) је приповетка руског писца Николаја В. Гогоља, и припада циклусу "Петербуршке приче". Прво објављивање дела дошло је 1842.. Прича и њен аутор имали су велики утицај на руску књижевност, као што је изражено у цитату о руским писцима реалистима из Ежен-Мелкиора де Вогеа „Сви ми излазимо из Гогољевог шињела" (често се овај цитат погрешно приписује Фјодору Достојевском). Пишући 1941. године, Владимир Набоков је приповетку назвао „Највећом руском приповетком написаном икада“.[1]

Прича је прилагођена различитим сценским и филмским интерпретацијама.

Живот нижег чиновника Акакија Акакијевича и његови догађаји са шињелом. Према речима аутора, догађаји су истинити.

Композиција

[уреди | уреди извор]

Композиција се одвија хронолошки, а приповетка спада у нефабуларну прозу, односно прозу у којој нема пуно догађања и у којој фабула није на првом месту. Шињел започиње уводом у којем се описује Акакијев лик и живот, а затим добијањем новог шињела радња се заплиће и кулминира крађом истог. Смрћу главног лика приповетка се расплиће и завршава епилогом (додатком), који за разлику од претходних делова приповетке добија фантастичну димензију и у којем се појављује дух протагонисте у облику Акакијевог мртвог тела. Помоћу Акакијевог духа врши се освета, правда бива задовољена, а за Акакија живот почиње тек након смрти.

Великој популарности приповетке припомогао је критичар Ежен-Мелкиор де Воге својим цитатом: „Сви смо ми изашли из Гогољевог Шињела“ (често се грешком овај цитат приписује Достојевском). Владимир Набоков је 1941. назвао Шињел најбољом руском приповетком свих времена.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Nabokov, Vladimir. „The Art of Translation”. The New Republic. Приступљено 24. 5. 2020. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]