Шињел (приповетка)
Шињел | |
---|---|
Настанак | |
Ориг. наслов | Шинель |
Аутор | Николај Васиљевич Гогољ |
Земља | Руска Империја |
Језик | руски |
Садржај | |
Место и време радње | Руска Империја; XIX век |
Издавање | |
Датум | 1842 |
Шињел (рус. Шинель) је приповетка руског писца Николаја В. Гогоља, и припада циклусу "Петербуршке приче". Прво објављивање дела дошло је 1842.. Прича и њен аутор имали су велики утицај на руску књижевност, као што је изражено у цитату о руским писцима реалистима из Ежен-Мелкиора де Вогеа „Сви ми излазимо из Гогољевог шињела" (често се овај цитат погрешно приписује Фјодору Достојевском). Пишући 1941. године, Владимир Набоков је приповетку назвао „Највећом руском приповетком написаном икада“.[1]
Прича је прилагођена различитим сценским и филмским интерпретацијама.
Тема
[уреди | уреди извор]Живот нижег чиновника Акакија Акакијевича и његови догађаји са шињелом. Према речима аутора, догађаји су истинити.
Композиција
[уреди | уреди извор]Композиција се одвија хронолошки, а приповетка спада у нефабуларну прозу, односно прозу у којој нема пуно догађања и у којој фабула није на првом месту. Шињел започиње уводом у којем се описује Акакијев лик и живот, а затим добијањем новог шињела радња се заплиће и кулминира крађом истог. Смрћу главног лика приповетка се расплиће и завршава епилогом (додатком), који за разлику од претходних делова приповетке добија фантастичну димензију и у којем се појављује дух протагонисте у облику Акакијевог мртвог тела. Помоћу Акакијевог духа врши се освета, правда бива задовољена, а за Акакија живот почиње тек након смрти.
Утицај
[уреди | уреди извор]Великој популарности приповетке припомогао је критичар Ежен-Мелкиор де Воге својим цитатом: „Сви смо ми изашли из Гогољевог Шињела“ (често се грешком овај цитат приписује Достојевском). Владимир Набоков је 1941. назвао Шињел најбољом руском приповетком свих времена.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Nabokov, Vladimir. „The Art of Translation”. The New Republic. Приступљено 24. 5. 2020.