Пређи на садржај

Šiptar

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Шћиптар)
Časopis Sqipetari koji je izlazio kao glasilo albanske zajednice u Rumuniji (1889)

Šiptar je egzonimski, odnosno slovenizovani oblik albanskog izvornog endonima, odnosno etnonima Shqiptar („Šćiptar“), kojim etnički Albanci (alb. Shqiptarët — Šćiptaret — „Šćiptari“) sami sebe nazivaju.[1][2] Usled negativne konotacije, termin „Šiptari“ se smatra uvredljivim u srpskom,[3] makedonskom[4] i drugim južnoslovenskim jezicima.

Opšta upotreba

[уреди | уреди извор]

U stručnoj literaturi, pojam „Šiptari“ je kao naziv za etničke Albance upotrebljavan već tokom 19. veka, bez negativnih konotacija. Hrvatski franjevac Andrija Vukičević je 1895. godine ukazao na pojam „Šiptari“ u sklopu izlaganja o mogućim vezama između savremenih etničkih Albanaca i pojedinih antičkih naroda, među kojima je bilo i pleme Scirtari.[5] Srpski etnolog Jovan Hadži-Vasiljević je 1930. godine zabeležio da etnički Albanci vole kada se nazivaju Šiptarima, ali negoduju ako ih neko naziva Arnautima.[6]

Tokom Drugog svetskog rata u Jugoslaviji (1941—1945), naziv „Šiptari“ se počeo i službeno upotrebljavati od strane organa Komunističke partije Jugoslavije i Narodnooslobodilačkog pokreta Jugoslavije, dok su starinski nazivi „Arbanasi“ i „Arnauti“ do tog vremena već uveliko počeli da izlaze iz upotrebe. Organi KPJ i NOPJ su za susednu državu Albaniju često upotrebljavali i naziv „Šipnija“ (Shqipnia — „Šćipnija“) ili „Šiperija“ (Shqipëria — „Šćiperija“), dok su starinski nazivi „Arbanija“ i „Arnautluk“ još ranije izašli iz upotrebe. Službenom upotrebom imena „Šiptari“ za narod i „Šipnija“ za državu htelo se izaći u susret izvornoj upotrebi ovih pojmova u cilju unapređivanja međusobnih odnosa i stvaranja što neposrednijih veza između komunističkih partija i oslobodilačkih pokreta u Jugoslaviji i Albaniji.[7]

Neposredno po završetku rata, u vreme pregovora između rukovodstava Jugoslavije i Albanije o stvaranju zamišljene „Balkanske Federacije“, koji su vođeni sve do 1948. godine,[8] naziv „Šiptari“ je u Jugoslaviji nastavio da se koristi kao službena oznaka za albanski narod u celini, uključujući i pripadnike albanske manjine u tadašnjoj FNR Jugoslaviji, koja je najvećim delom živela na području novostvorene Autonomne Kosovsko-Metohijske Oblasti u sastavu tadašnje NR Srbije.[9] Naziv „Šiptari“ je upotrebljavan službeno,[10] bez negativnih konotacija, a u političkim govorima ga je koristio i Josip Broz Tito.[11] Nakon Brionskog plenuma CKSKJ (1966) došlo je do značajnog zaokreta u odnosu jugoslovenskog partijskog i državnog vrha prema rešavanju pitanja o položaju albanske narodnosti u Jugoslaviji i ustavno-pravnom statusu AP Kosova i Metohije.[12] Iskoristivši ovaj zaokret, albanski deo pokrajinskog rukovodstva je 1968. godine uspeo da se izbori za izbacivanje pojma „Metohija“ iz zvaničnog naziva autonomne pokrajine, a u isto vreme je zauzet i stav o neophodnosti prestanka službene upotrebe pojma „Šiptari“ i uvođenja pojma „Albanci“, čime se želela iskazati što neposrednija veza sa matičnom državom Albanijom.[7]

Pitanje negativne upotrebe

[уреди | уреди извор]

U samom albanskom jeziku, pojedini varijantni oblici naziva za sopstveni narod upotrebljavaju se i sa negativnim predznakom, u smislu pogrdnog, odnosno uvredljivog značenja. U sklopu socijalnog raslojavanja i diferencijacije, među urbanizovanim Albancima iz gradova je postojao običaj da se za sopstvene sunarodnike iz seoskih oblasti sa podsmehom kaže su „Šiptari“, a istovetno pogrdno značenje su imali i varijantni oblici „Šiptarhana“ i „Šiptarela“ koje su Albanci koristili među sobom.[13][14] Iako je upotreba uvredljivih pojmova „Šiptarhana“ i „Šiptarela“ ostala ograničena na međusobnu komunikaciju samih Albanaca, ona je vremenom dovela do razvoja posebne vrste osetljivosti, koja se mehanizmom „transfera“ prenela i na „druge“ sa posebnim fokusom na upotrebu opšteg pojma „Šiptari“ od strane pripadnika drugih naroda.

Pomenuti proces je bio podstaknut nepovoljnim razvojem političke situacije, prvenstveno u ravni albansko-srpskih odnosa u bivšoj Jugoslaviji. Nakon nemira na Kosovu u proleće 1981. godine, došlo je do ubrzanog pogoršavanja srpsko-albanskih odnosa, koji su nakon 1990. godine prerasli u otvoreni politički, a kasnije i u oružani konflikt. U tom razdoblju, međuetnička netrpeljivost je dovela do sve češćeg pominjanja Albanaca u negativnom kontekstu, neretko uz ukazivanje na opasnost od stvaranja Velike Albanije. Usled sve izraženije radikalizacije, u delu javnosti je došlo do pojave govora mržnje, usmerenog prema albanskim političkim činiocima koji su se zalagali za otcepljenje Kosova i Metohije od Srbije i priključenje Albaniji. U to vreme, razni pojmovi koji su se odnosili na Albance često su upotrebljavani sa negativnim prizvukom, što nije ostalo bez posledica. Pojedini autori stoga smatraju da je termin „Šiptari“ postao politički nekorektan, pošto je opterećen teškim nasleđem iz vremena kosovske krize, dok drugi smatraju da je pojam „Šiptari“ postao ne samo nekorektan, već i uvredljiv, odnosno pogrdan, ne samo u srpskom,[15][16] već i u makedonskom[3][4] jeziku. Međutim, čak ni najoštriji kritičari upotrebe ovog pojma ne tvrde da je isti imao negativnu konotaciju u ranijim razdobljima, na primer u vreme kada je službeno upotrebljavan od strane Titovog režima.

Vidi još

[уреди | уреди извор]

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Белић 1959, стр. 76.
  2. ^ Skok 1971, стр. 55.
  3. ^ а б Zlatanović, Dejan (2018-10-27). „СУД ЗВАНИЧНО ПРЕСУДИО: Реч „Шиптар“ је увредљива за Албанце са Косова”. srbin.info (на језику: српски). Приступљено 2020-10-05. 
  4. ^ а б „Albance u enciklopediji nazvali „planinskim ljudima””. e-novine.com (на језику: српски). Архивирано из оригинала 06. 03. 2016. г. Приступљено 2020-10-05. 
  5. ^ Vukičević 1895, стр. 42.
  6. ^ Хаџи-Васиљевић 1930, стр. 314.
  7. ^ а б Богдановић 1985.
  8. ^ Petranović 1991.
  9. ^ Pavlović 1998, стр. 153-162.
  10. ^ Московљевић 1958, стр. 156.
  11. ^ Димитријевић 2002, стр. 53.
  12. ^ Павловић 2001, стр. 133-174.
  13. ^ Imami 1998, стр. 260.
  14. ^ Рељић 2012, стр. 166-167.
  15. ^ „Албанците во енциклопедијата - „шиптари“”. a1.com.mk (на језику: македонски). Архивирано из оригинала 22. 09. 2009. г. Приступљено 25. 01. 2010. , Приступљено 4. 5. 2013.
  16. ^ Blic (2009): Jovan Ćirilov, „Albanac ili Šiptar”

Literatura

[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Šiptar&oldid=28526671”