Щ (ћириличко)
Ћириличко слово Щ | ||||||
---|---|---|---|---|---|---|
Слова словенских језика | ||||||
А | А́ | А̀ | А̄ | Б | В | Г |
Ґ | Ѓ | Д | Ђ | Е | Ѐ | Е́ |
Е̄ | Ё | Є | Ж | З | З́ | Ѕ |
И | Ѝ | И́ | І | Ї | Й | Ј |
К | Ќ | Л | Љ | М | Н | Њ |
О | О́ | О̀ | Ō | П | Р | С |
С́ | Т | Ћ | У | У́ | У̀ | Ў |
Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш | Щ |
Ъ | Ы | Ь | Э | Ю | Я | |
Слова несловенских језика | ||||||
Ӑ | Ӓ | Ә | Ӛ | Ӕ | Ғ | Ҕ |
Ӻ | Ӷ | Г̧ | Г̑ | Ԁ | Ԃ | Ꚉ |
Ԭ | Ԫ | Ꚁ | Ӗ | Ӂ | Җ | Ӝ |
Ԅ | Ӟ | Ҙ | З̌ | З̱ | З̣ | Ԑ |
Ӡ | З́ | Ԇ | Ꚅ | Ӣ | Ҋ | Ӥ |
Қ | Ӄ | Ҡ | Ҟ | Ҝ | Ԟ | Ԛ |
Ӆ | Ԓ | Ԡ | Ԉ | Ԕ | Ӎ | Ӊ |
Ң | Ӈ | Ԩ | Ҥ | Ԣ | Ԋ | Ӧ |
О̃ | Ө | Ӫ | Ҩ | Ԥ | Ҧ | Ҏ |
Р̌ | Ԗ | Ҫ | Ԍ | Ҭ | Ꚑ | Ԏ |
Ӯ | Ӱ | Ӳ | Ү | Ү́ | Ұ | Х̑ |
Ҳ | Ӽ | Ӿ | Һ | Ꙡ | Ҵ | Ҷ |
Ӵ | Ӌ | Ҹ | Ꚇ | Ꚓ | Ҽ | Ҿ |
Ы̄ | Ӹ | Ы̆ | Ҍ | Ӭ | Э̆ | Э̄ |
Э̇ | Ю̆ | Ю̈ | Ю̄ | Є̈ | Я̆ | Я̄ |
Я̆ | Я̈ | Ԙ | Ԝ | Ӏ | ||
Историјска слова | ||||||
Ꙉ | Ѻ | Ѹ | Ꙋ | Ѡ | Ѽ | Ѿ |
Ҁ | Ѣ | Ꙓ | Ꙗ | Ѥ | Ѧ | Ѫ |
Ѩ | Ѭ | Ѯ | Ѱ | Ѳ | ֹѴ | Ѷ |
Ꙟ | Ꚏ | Ꚗ | Ꙥ | Ꙧ | Ꙣ | Ꙑ |
Ꙭ | Ꙩ | ꙮ | ||||
Диграфи ћирилице | ||||||
Сва слова ћирилице |
Щ, щ (искошено: Щ, щ) ћириличко је слово.[1] У руском језику, представља безвучни, надзубно-предњонепчани, струјни сугласник (МФА: /ɕ(ː)/), сличан изговору слова ⟨ш⟩ у речи шума (али дуже). У украјинском и русинском језику, представља групу сугласника ⟨шч⟩ — МФА: /ʃt͡ʃ/. У бугарском језику, представља групу сугласника ⟨шт⟩ — МФА: /ʃt/. У курдском језику, представља сугласник ⟨џ⟩ — МФА: /d͡ʒ/. Други несловенски језици писани на ћирилици користе ово слово како би написали неколицину позајмљеница или страна имена; обично се изговара као ⟨ш⟩ — МФА: /ʃ/ — и често се изоставља приликом учења тих језика.
У српском језику, ово слово се са руског језика транскрибује као ⟨шч⟩, одражавајући историјски руски изговор тог слова. То може довести до забуне, јер ⟨ч⟩ у транскрипцији може да указује на то да је слово Щ, у ствари, спој слова Ш и тврдог Ч, што је тачно код украјинског, али не и руског језика, где је овај звук увек мекши. Слово Щ у ова два језика одговара групи сугласника ⟨шч⟩ у сродним речима на белоруском.
Историја[уреди | уреди извор]
Ћириличко слово щ изведено је од глагољичког слова шта — Ⱋ ().
Име слова у старословенској азбуци било је шта (шта), а његов стари изговор је сачуван у савременом бугарском језику.
Ово слово користило се и у комском језику за сугласник /t͡ʃ/ (тврђе од ч). Тренутно се представља диграфом тш.
Облик[уреди | уреди извор]
Облик овог слова је ћириличко слово ш са десцентом.
Сродна слова и други слични знакови[уреди | уреди извор]
- Ш, ш: ћириличко слово
- С́, с́: црногорско ћириличко слово
Рачунарски кодови[уреди | уреди извор]
Знак | Щ | щ | ||
---|---|---|---|---|
Назив у Уникоду | CYRILLIC CAPITAL LETTER SHCHA | CYRILLIC SMALL LETTER SHCHA | ||
Врста кодирања | децимална | хексадецимална | децимална | хексадецимална |
Уникод | 1065 | U+0429 | 1097 | U+0449 |
UTF-8 | 208 169 | D0 A9 | 209 137 | D1 89 |
Нумеричка референца знака | Щ | Щ | щ | щ |
KOI8-R and KOI8-U | 253 | FD | 221 | DD |
Code page 855 | 250 | FA | 249 | F9 |
Code page 866 | 153 | 99 | 233 | E9 |
Windows-1251 | 217 | D9 | 249 | F9 |
ISO-8859-5 | 201 | C9 | 233 | E9 |
Macintosh Cyrillic | 153 | 99 | 249 | F9 |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Cyrillic: Range: 0400–04FF” (PDF). The Unicode Standard, Version 6.0. 2010. стр. 42. Архивирано (PDF) из оригинала 13. 5. 2011. г. Приступљено 2023-09-12.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]